Druga serija MIGREC radionica imala je fokus na upravljanju migracijama. Odr\u017eana je u periodu od aprila do maja 2021. godine. Izlagalo je osam govornika. Namera organizatora bila je da anga\u017euje posve\u0107enu interdisciplinarnu grupu eksternih nau\u010dnika, \u010diji rad direktno tretira teme kojima se bavi MIGREC. Govornici su se bavili globalnim kontekstom upravljanja migracijama, krizom i migrantskim solidarnostima, sa ukazivanjem na geografski fokus. Jo\u0161 va\u017enije, ova radionica bila je prilika za doma\u0107e kolege iz MIGREC tima da prezentuju svoj rad, dobiju fidbek i nastave dijalog zapo\u010det u prethodnoj seriji MIGREC radionica.<\/p>\n
D\u017eenifer Erikson, vanredna profesorica i pomo\u0107nica \u0160efa Odeljenja za antropologiju, pridru\u017eena fakultetska \u010dlanica \u017denskih i rodnih studija i afro-ameri\u010dkih studija i \u010dlanica nadzornog komiteta Asocijacije ameri\u010dkih univerzitetskih profesora na State Ball Univerzitetu u Mansiji u Indijani, predstavila je jedno od svojih poglavlja \u2018Fargo na preseku rasa: mobilnost, kontekst i globalni izbegli\u010dki tokovi\u2019. Prof. Erikson je predstavila istra\u017eivanje izbegli\u010dkog naselja u Fargu u Severnoj Dakoti, malom gradu u SAD. Naglasila je na koje na\u010dine globalne politi\u010dke, ekonomske i kulturne strukture, kao i (post)kolonijalizam i (post)socijalizam, uti\u010du i presecaju se sa lokalnim istorijama, normama i praksama.<\/p>\n
Dragana \u0160tekel, docentkinja Univerziteta u Beogradu \u2013 Fakulteta politi\u010dkih nauka, prezentovala je temu \u2018Zaglavljeni migranti na Balkanskoj ruti u eri COVID-19: selektivnost u upravljanju granicama na putu ka Evropskoj uniji\u2019. Istakla je da je pandemija COVID-19 izazvala globalnu zdravstvenu krizu sa krupnim i dalekose\u017enim posledicama, koje pogor\u0161avaju ve\u0107 postoje\u0107u migrantsku krizu. Mere prevencije COVID-19, \u010diji je cilj bilo ograni\u010davanje kretanja, uve\u0107ale su zdravstvene rizike po migrante, dovele do brojnih inicidenata u centrima za njihov sme\u0161taj i u okolini centara, ali i do lo\u0161eg tretmana migranata od strane grani\u010dnih slu\u017ebenika, policije i vojske, kao i do tzv. pu\u0161bekova.<\/p>\n
Vil Hejns, doktorand sa Univerziteta u \u0160efildu predstavio je svoj rad \u2018\u017delezni\u010dka stanica kao klju\u010dna lokacija mobilnosti migranata besku\u0107nika u Rimu\u2019. Nastavljaju\u0107i se na debate o evropskim prostorima isklju\u010divanja i urbane marginalnosti, Hejns je istra\u017eio kako se besku\u0107nici migranti upravljaju u svojim \u017eivotima unutar jednog esencijalnog urbanog tranzitnog prostora sa mnogo lica, kao \u0161to je \u017eelezni\u010dka stanica u Rimu.<\/p>\n
Suzan Hol, interdisciplinarna nau\u010dnica u oblasti urbanih studija sa LSE-ja predstavila je temu \u2018Migrantski paradoks: grani\u010denje u odnosu na stanje kontradikcije\u2019. Ukazala je da je migrant osoba koja je potrebna zapadnja\u010dkoj suverenosti i koju odbacuje zapadnja\u010dka suverenost. \u017divljenje ovog nemogu\u0107eg dualizma zahteva \u017eivljenje u nepokolebljivo nestabilnom statusu, koji se spremno preispituje prilikom svakih nacionalnih izbora ili ekonomskih kriza, dok se istovremeno mlako prihvata pod parolama slavljenja multikulturalizma.<\/p>\n
Danica \u0160anti\u0107, vanredna profesorica Univerziteta u Beogradu \u2013 Geografskog fakulteta, predstavila je \u2018Koherentnost politika o upravljanju migracijama u Srbiji\u2019. Njen pregled obezbedio je analizu postoje\u0107ih politika, strategija i praksi u oblasti upravljanja migracijama na nacionalnom nivou i identifikovanje nacionalnih prioriteta, sa pozivanjem na zakonske i politi\u010dke okvire za regulaciju i upravljanje migracijama.<\/p>\n
Danijela Pavlovic, doktorandkinja Univerziteta u Beogradu \u2013 Fakulteta politi\u010dkih nauka, predstavila je \u2018Upravljanje azilnom politikom u Republici Srbiji\u2019. Ukazala je na to da vladine i nevladine organizacije razvijaju razli\u010dite usluge, u svrhu obezbe\u0111ivanja prava tra\u017eioca azila i analizirala azilnu politiku sa fokusom na postoje\u0107em normativnom i institucionalnom okviru.<\/p>\n
Marta Stoji\u0107 Mitrovi\u0107 sa Instituta za etnografiju Srpske akademije nauka i Ana Vilenica sa Univerziteta London South Bank prezentovale su \u2018Kretanje i zadr\u017eavanje u kampovima u Srbiji: institucionalna zatvaranja i neformalne solidarnosti u Balkanskom kolu\u2019. Govornice su izlagale o zatvaranju granica koje su sproveli dr\u017eavni akteri i neformalnoj podr\u0161ci migrantima u Srbiji, kao dr\u017eavi koja se nalazi na kopnenoj migrantskoj ruti iz Turske ka centralnoj Evropi, na Zapadnom Balkanu, unutar EUropske periferije. Opisale su razli\u010dite dinamike u dijahroni\u010dnoj perspektivi, sa posebnim naglaskom na 2020-2021, kada je retorika o pandemijskoj krizi podstakla prakse sekuritizacije i anti-migrantski diskurs.<\/p>\n
Radionica o upravljanju migracijama nastavlja se Radionicom o vezama izme\u0111u migracija i razvoja, koja \u0107e biti odr\u017eana u periodu od oktobra do decembra 2021. godine.<\/p>\n