Online IMISCOE Godi\u0161nja konferencija odr\u017eana je od 7. do 9. jula 2021. godine, pod sloganom \u201cPrelaze\u0107i granice, povezuju\u0107i kulture\u201d. Namera organizatora bila je da konferencija ostvari dublji pogled u migrantska iskustva ljudi, fokusiraju\u0107i se na to, kako su migracije povezane sa kulturom i jezikom. Neksus migracija i kultura istra\u017eivan je dubinski, postavljanjem pitanja kako se migracije \u017eive, do\u017eivljavaju, posreduju i reflektuju uop\u0161teno i u svakodnevnoj kulturnoj, lingvisti\u010dkoj i umetni\u010dkoj praksi. Ovogodi\u0161nja konferencija okupila je nau\u010dnike koji se bave narednim temama:<\/p>\n
MIGREC tim u\u010destvovao je na IMISCOE konferenciji u okviru samostalno predlo\u017eenog panela \u201cUpravljanje migracijama u periodu COVID-19: studije slu\u010daja upravljanja \u2018krizom\u2019 u jugoisto\u010dnoj Evropi\u201d. Panel je sveobuhvatno ispitivao upravljanje \u201ckrizom\u201d kroz prizme politike, medija i pona\u0161anja, u pogledu razli\u010ditih grupa migranata (iregularnih, regularnih i povratnika). Ispitivanjem preseka izme\u0111u migracija, zdravlja, bezbednosti i ekonomskog razvoja, panelisti su razmatrali uticaj COVID-19 na razli\u010dite aspekte upravljanja migracijama, kao \u0161to su: grani\u010dna kontrola, doma\u0107i socijalno-politi\u010dki parametri koji su nadzirali dono\u0161enja odluka u pravcu sekuritizacije migracionih politika, u pravcu daljeg zatvaranja u centre za sme\u0161taja migranata, kao i obrasci tuma\u010denja migrantskih problema o kojima je izve\u0161tavano u medijima. Pored uloga vlade, medija i nevladinih organizacija, panel je omogu\u0107io uvide i u namere povratnika podstaknutih COVID-19 u pogledu stalnog nastanjivanja u dr\u017eavi porekla i u potencijalna re\u0161enja za redukovanje emigracionih tokova iz regiona.<\/p>\n
Panel je vodila doc Dragana \u0160tekel sa Univerziteta u Beogradu \u2013 Fakulteta politi\u010dkih nauka. Diskutanti su bili prof. Izabela Grabovska sa Univerziteta za dru\u0161tvene i humanisti\u010dke nauke u Var\u0161avi i doc Dejan Pavlovi\u0107 sa Univerziteta u Beogradu \u2013 Fakulteta politi\u010dkih nauka. Panel je okupio pet prezentacija.<\/p>\n
\u201cUpravljanje migracijama u periodu COVID-19: \u2018krizno\u2019 upravljanje u jugoisto\u010dnoj Evropi\u201d prezentovali su Mad\u017eela Kilki, Rebeka Marej, Aneta Piket i Rajan Pauel sa Univerziteta u \u0160efildu. Oni su preispitivali kako je \u201ckrizno\u201d uokviravanje COVID-19 uticalo na migracionu politiku u regionu. Utvrdili su da su se odgovori politika, do izvesne mere, nadogradili na prethodno postoje\u0107e kognitivne okvire i prakse, nagla\u0161avaju\u0107i umotavanje jedne \u201ckrize\u201d u drugu, kao i uzajamno podsti\u010du\u0107u vezu izme\u0111u \u201ckrize\u201d i \u201crutine\u201d. \u0160tavi\u0161e, odgovori politika bili su umnogomne instrumentalni i ad hoc, u nastojanju da se prona\u0111e re\u0161enje za trenutni \u201cproblem\u201d. Okvir \u201ckrize\u201d stoga funkcionisao je tako da se prikriju potporni sistemski problemi migracione politike, te nije uticao dublje na socijalnu i politi\u010dku promenu.<\/p>\n
Aleksandra Prodromidu i Fej Ververidu iz Centra za istra\u017eivanja jugoisto\u010dne Evrope (SEERC) prezentovale su \u201cUticaj COVID-19 na odgovor politike na \u2018migrantsku krizu\u2019 u Gr\u010dkoj u prvoj godini pandemije (2020-2021)\u201d. Osnovna pretpostavka njihove prezentacije bio je okvir vi\u0161estrukih kriza na EU periferiji, koje su uticale jedna na drugu. Kombinacija produ\u017eenog perioda mera stroge ekonomske \u0161tednje, te politi\u010dkih i socijalnih previranja koji se\u017eu od 2010. godine, su\u0161tinski je onemogu\u0107ila Gr\u010dku da se bavi dolaskom iregularnih migranata. Pandemija COVID-19 znatno je smanjila dolazak migranata, ali je ukazala na nu\u017enost ubrzavanja procesa pristupa sme\u0161taju i zdravstvenim uslugama za one migrante koji su ve\u0107 u Gr\u010dkoj, grupu opisanu kao \u201czdravstvenu vremensku bombu\u201d usled \u017eivotnih uslova u kojima se nalaze.<\/p>\n
\u201cCOVID-19 i migracije u javnim sferama u Gr\u010dkoj i Severnoj Makedoniji: postavljanje agende i (re)uokviravanje u kontekstu pandemije (2020)\u201d prezentovali su Joanis Armakolas i Panajotis Paskalidis iz Helenske fondacije za evropsku i spoljnu politiku (ELIAMEP). Oni su prou\u010davali uticaj pandemije koronavirusa na dominantne obrasce interpretiranja (okvira i postavljanja agendi) migrantskih problema u javnoj sferi u Gr\u010dkoj i Severnoj Makedoniji. U prezentaciji je predstavljena kvalitativna diskurzivna analiza \u010dlanaka iz razli\u010ditih medijskih izvora (\u0161tampanih i digitalnih) u Gr\u010dkoj i Severnoj Makedoniji i analiza diskursa na socijalnim medijima (Facebook i Twitter).<\/p>\n
Natalija Peri\u0161i\u0107, Dragana \u0160tekel (obe sa Univerziteta u Beogradu \u2013 Fakulteta politi\u010dkih nauka) i Nermin Oru\u010d (iz Centra za razvojne evaluacije i dru\u0161tvena istra\u017eivanja iz Sarajeva) prezentovali su \u201cZatvaranje u centre za sme\u0161taj i marginalizacija iregularnih migranata kao odgovor politike na COVID-19 du\u017e Balkanske rute\u201d. Unutar sveukupnog konteksta uticaja COVID-19 na iregularne migrante u dr\u017eavama du\u017e Balkanske rute, njihova prezentacija fokusirala se na mere vlada Srbije i Bosne i Hercegovine usmerene prema iregularnim migrantima od po\u010detka COVID-19 krize. Oni su analizirali i regulaciju \u017eivota migranata u centrima za sme\u0161taj i ostvarivanje prava na usluge u dve dr\u017eave, kao i uloge vladinih i nevladinih organizacija, kako doma\u0107ih, tako i me\u0111unarodnih, te njihov doprinos blagostanju migranata u centrima za sme\u0161taj u izmenjenoj realnosti.<\/p>\n
Danica \u0160anti\u0107 i Milica Todorovi\u0107 sa Univerziteta u Beogradu \u2013 Geografskog fakulteta, prezentovale su \u201cPovratnici u Srbiju u periodu COVID-19\u201d. One su predstavile istra\u017eivanje dobijeno na osnovu 336 odgovora na online upitnik u periodu od 25. septembra do 20. oktobra 2020. godine. Svrha navedenoga bilo je sakupljanje informacija koje bi obezbedile bolji uvid u razloge za odlazne migracije, karakteristike \u017eivota u inostranstvu, kao i uvide u potencijalna sistemska re\u0161enja za umanjenje stalnih emigracionih tokova.<\/p>\n