Prof. Dr Nevenka \u017degarac, prof. dr Natalija Peri\u0161i\u0107, doc. dr Anita Burgund Isakov, doc. dr Katarina Lon\u010derevi\u0107 i asist. MA Violeta Markovi\u0107 objavile su monografiju \u201eZa\u0161tita dece u migracijama: Pristup zasnovan na pravima\u201d na srpskom jeziku i praktikum \u201eZa\u0161tita dece u migracijama: praksa centrirana ka detetu\u201d na srpskom i engleskom jeziku.<\/p>\n
Monografija \u201eZa\u0161tita dece u migracijama: Pristup zasnovan na pravima\u201d nastala je u okviru projekta \u201eKokreiranje znanja i izgradnja ekspertize za za\u0161titu dece pogo\u0111ene migracijama i prisilnim izme\u0161tanjem \u2013 razvijanje nastavnog programa\u201d, koji je realizovan na Univerzitetu u Beogradu, Falkultetu politi\u010dkih nauka (UB FPN), uz podr\u0161ku UNICEF -a u Srbiji i Biroa za stanovni\u0161tvo, izbeglice i migracije Stejt Departmenta Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava. Na prve rezultate projekta nadovezala se finansijska podr\u0161ka programa Evropske unije za zdravstvo \u201eUnapre\u0111enje zdravstvenog stanja dece izbeglica i migranata u Ju\u017enoj i Jugoisto\u010dnoj Evropi\u201d, sa kojom je omogu\u0107ena izrada ud\u017ebenika i praktikuma koji objedinjuju iskustva ste\u010dena tokom slojevitog, kokreativnog rada sa donosiocima odluka, prakti\u010darima, studentima, istra\u017eiva\u010dima i analiti\u010darima u oblasti, ali i decom u migracijama.<\/p>\n
Tokom projekta realizovane su obuhvatne istra\u017eiva\u010dke i konsultativne aktivnosti. Organizovane su fokus grupe i intervjui sa 40 osoba, i to kreatora politika, donosioca odluka i prakti\u010dara iz javnog i civilnog sektora iz razli\u010ditih delova Srbije, koji su uklju\u010deni u za\u0161titu dece u migracijama. Posebna pa\u017enja posve\u0107ena je konsultacijama sa decom migrantima bez pratnje i decom koja putuju sa svojim porodicama. Konsultacije su realizovane sa 14 de\u010daka i devoj\u010dica iz Avganistana, Irana, Pakistana i Sirije, koji su pristali da razgovaraju sa istra\u017eiva\u010dkim timom (uz druge neophodne saglasnosti roditelja i staratelja), na na\u010din koji je bio bri\u017eljivo i stru\u010dno osmi\u0161ljen, eti\u010dki rigorozan, a visoko participativan i pode\u0161en deci.<\/p>\n
Na osnovu saznanja i prikupljenog materijala dizajniran je kurikulum u skladu sa standardima univerzitetskog obrazovanja, a potom i program inovacije znanja za prakti\u010dare. Program je pilotiran \u0161kolske 2019\/20, da bi drugi put bio izveden 2020\/21. godine. Nastava je, pored studenata razli\u010ditih smerova fakulteta, uklju\u010dila i jedan broj prakti\u010dara. Na osnovu iskustava iz dva ciklusa\nnastave, razvijena je monografija o za\u0161titi dece u migracijama, uz prate\u0107i praktikum. Monografija se sastoji od deset poglavlja, tematskih celina koja obuhvataju raznovrsne oblasti za\u0161tite dece migranata i dece bez pratnje. Namenjena je studentima Fakulteta politi\u010dkih nauka i drugih fakulteta dru\u0161tveno-humanisti\u010dkih nauka, ali i donosiocima odluka i prakti\u010darima iz oblasti za\u0161tite dece, kao i onima koji tokom rada dolaze u kontakt sa decom migrantima i decom bez pratnje. Svako poglavlje ima definisane ciljeve u\u010denja, razra\u0111uje i problematizuje teorijske koncepte i prakti\u010dne pristupe u multidisciplinarnom polju za\u0161tite dece u migracijama, a sadr\u017ei i prikladne prakti\u010dne ve\u017ebe koje su preduslov iskustvenog u\u010denja, preporuke za dalje \u010ditanje i listu klju\u010dnih termina.<\/p>\n
Prvo poglavlje razra\u0111uje karakteristike, trendove i aktere, obezbe\u0111uje pregled i analizu procesa migracija, pri \u010demu je te\u017ei\u0161te usmereno na decu u migracijama. Mada su migracije postojale u svim dru\u0161tvima u pro\u0161losti, one spadaju u one procese koji su\u0161tinski uti\u010du na preoblikovanje savremenih dru\u0161tava i politika. U prvom poglavlju se uvode i obrazla\u017eu osnovni koncepti, pojmovi i teorije migracija, obezbe\u0111uje razumevanje karakteristika savremenih trendova u migracijama, kao i srodna znanja iz oblasti politi\u010dkih nauka, radi razumevanja migracionih tokova koji uklju\u010duju decu i uloga aktera u oblasti za\u0161tite dece u migracijama u nacionalnom i me\u0111unarodnom okviru.<\/p>\n
Drugo poglavlje pokriva pristup zasnovan na pravima i okvir za za\u0161titu dece, gde se razra\u0111uje teorijska, pravna i prakti\u010dna komponenta pristupa zasnovanog na pravima deteta. Poglavlje nudi kriti\u010dki prikaz shvatanja detinjstva kao dru\u0161tvene pojave i prava deteta. U kontekstu migracija, klju\u010dna je procena primene \u010detiri temeljna principa Konvencije UN o pravima deteta, i to sa stanovi\u0161ta pitanja u kojoj meri je politika, strategija, mera, program ili aktivnost centrirana\nka detetu, pravi\u010dna, inkluzivna i participativna. Prikazani su i pristupi prakse socijalnog rada koji imaju sna\u017ene implikacije i zna\u010daj za rad sa decom u migracijama i njihovim porodicama. U pitanju su, izme\u0111u ostalog, pristup osna\u017eivanja, praksa zasnovana na snagama, eko-sistemsko razmi\u0161ljanje, antipot\u010dinjavaju\u0107a, antiopresivna i antidiskriminatorna praksa socijalnog rada. Ovi koncepti, uz primenu principa kulturno kompetentne prakse, operacionalizuju prakti\u010dnu primenu pristupa zasnovanog na pravima deteta.<\/p>\n
U tre\u0107em poglavlju obra\u0111eni su standardi za za\u0161titu dece u humanitarnim krizama, razmotreni faktori guranja i privla\u010denja; standardi za za\u0161titu dece u humanitarnim krizama i globalni minimalni standardi za za\u0161titu dece u humanitarnim akcijama. Ovi sadr\u017eaji su usmereni na razumevanje faktora koji podsti\u010du migracije, poznavanje relevantnih pojmova i interpretaciju specifi\u010dnosti za\u0161tite dece u vanrednim i kriznim situacijama. Time je postavljen osnov za primenu ovih standarda u praksi i sposobnost prepoznavanja i ocenjivanja stepena u kome su primenjeni standardi za za\u0161titu dece u vanrednim i kriznim situacijama.<\/p>\n
\u010cetvrto poglavlje se odnosi na identifikaciju dece u migracijama i organizovanje inicijalnih intervencija. Ovo poglavlje se bavi procesom identifikacije dece u migracijama, teorijskim i prakti\u010dnim aspektima otvaranja procesa vo\u0111enja slu\u010daja, pravilima intervjuisanja dece, po\u010detnim postupkom utvr\u0111ivanja i odre\u0111ivanja najboljih interesa deteta i standarda za uspostavljanje prostora pode\u0161enih deci. Time se posti\u017ee razumevanje, upore\u0111ivanje i tuma\u010denje standarda\ni postupka za organizovanje prihvata i pomo\u0107i pode\u0161enog deci i utvr\u0111ivanje najboljih interesa deteta u migracijama u Srbiji, Evropi i u me\u0111unarodnoj praksi, tokom identifikacije i inicijalnih intervencija.<\/p>\n
U petom poglavlju razmatrani su rizici i rezilijentnost dece u migracijama. Ovo poglavlje se bavi savremenim saznanjima o traumi i uticaju traumatskog iskustva, kao bazi znanja za razvoj sistema za\u0161tite dece u migracijama. Ova znanja su, zajedno sa prethodno razmotrenim pravima, standardima i principima za\u0161tite dece, postavljena u kontekst procene rizika i ranjivosti zajedno sa za\u0161titnim faktorima, \u0161to obuhvata i pravo deteta na participaciju i konsultacije sa decom koje podsti\u010du njihovu rezilijentnost i kapacitete. Posebna pa\u017enja se poklanja brizi o profesionalcima i zna\u010daju staranja o sebi, kao i tehnikama debrifing-a. Ciljevi u\u010denja u ovom poglavlju usmereni su na poznavanje i razumevanje glavnih pojmova, ideja i teorija o trauma, kao i na interpretaciju i primenu pristupa procene zasnovanom na prepoznavanju traume i podsticanju rezilijentnosti, kao\ni razumevanje zna\u010daja staranja o sebi.<\/p>\n
\u0160esto poglavlje analizira pitanja roda i vulnerabilnosti, gde se razra\u0111uju su\u0161tinski koncepti i teorije roda, te sistem rodnih uloga kao sistem nejednakosti koji postoji u svakom dru\u0161tvu i kulturi. Ovde se problematizuju pitanja razumevanja roda i ranjivosti na primeru \u017eena i dece u pokretu, razra\u0111uju pitanja ranjivosti dece (de\u010daka i devoj\u010dica) u migracijama i specifi\u010dnih rodnih odlika ranjivosti nepra\u0107ene i razdvojene dece. Kako je u praksi gotovo nemogu\u0107e razdvojiti pitanja roda i vulnerabilnosti i rodno zasnovanog nasilja u migracijama, ovo poglavlje nudi koherentan okvir za razumevanje problema i izgradnju rodno senzitivnih intervencija.<\/p>\n
Sedmo poglavlje obra\u0111uje temu zloupotrebe dece u migracijama. Ovde se razmatraju rizici kojima su izlo\u017eena deca u razli\u010ditim fazama migracionih procesa, specifi\u010dnim oblicima i manifestacijama nasilja nad decom u migracijama, radi razumevanja i prepoznavanja karakteristi\u010dnih vidova zloupotrebe. Predstavljeni su glavni oblici nasilja sa kojima se suo\u010davaju deca u migracijama i obuhvatno razmotreni fenomeni krijum\u010darenja, trgovine decom i zloupotrebe de\u010dijeg rada\nu migracijama.<\/p>\n
Osmo poglavlje se bavi rodno zasnovanim nasiljem i njegovim karakteristikama za decu u migracijama. Migracije su predstavljene kao rodni proces. Sistem rodnih uloga je prikazan kao sistem koji po\u010diva na nejednakosti i diskriminaciji koje vode nasilju, a sam patrijarhat se menja kako se menjaju dru\u0161tva, ali je u razli\u010ditim oblicima prisutan svuda, pa i u zemljama porekla migranata. Ciljevi u\u010denja su usmereni na razumevanje i interpretaciju pojmova i analizu pojavnih\noblika rodno zasnovanog nasilja u migracijama, kao i relevantnih me\u0111unarodnih i nacionalnih konvencija, te na razumevanju pristupa usmerenog ka pre\u017eiveloj osobi rodno zasnovanog nasilja.<\/p>\n
U devetom poglavlju su obrazlo\u017eene i razra\u0111enje smernice za vo\u0111enje slu\u010daja kod dece u migracijama. Ovo poglavlje razmatra standarde za vo\u0111enje slu\u010daja u radu sa decom u migracijama u nacionalnim i transnacionalnim aspektima, razmatra prava i procedure deteta tokom postupka procene uzrasta, razra\u0111uje proces dono\u0161enja odluka o najboljim interesema deteta i tuma\u010di standard dobre prakse u radu na za\u0161titi dece u migracijama sa prevodiocima i kulturnim medijatorima. Ciljevi u\u010denja su, izme\u0111u ostalog, usmereni na uo\u010davanje, obja\u0161njavanje i re\u0161avanje eti\u010dkih dilema u postupku vo\u0111enja slu\u010daja tokom rada sa decom u situaciji migracija i interpretaciju prava deteta i proceduralnih garancija u postupcima za procenu i odre\u0111ivanje najboljih interesa deteta u migracijama (uklju\u010duju\u0107i i procenu uzrasta).<\/p>\n
Deseto poglavlje se odnosi na konceptualne, pravne, organizacione i u praksi socijalnog rada prisutne izazove vezane za alternativno staranje dece migranata. U ovom poglavlju su obra\u0111ene teme vezane za usluge namenjene porodicama migranata sa decom, pitanja starateljske za\u0161tite, specifi\u010dnosti oblika alternativnog staranja za nepra\u0107enu i razdvojenu decu. Sistemati\u010dno su prikazana i dugoro\u010dna re\u0161enja za ovu decu shodno me\u0111unarodnim pravnim garancijama: dobrovoljni povratak u zemlju porekla, integracija u zemlji destinacije, preseljenje u tre\u0107u zemlju, spajanje porodice u zemlji porekla, zemlji destinacije ili tre\u0107oj zemlji i me\u0111unarodno usvojenje.<\/p>\n