\u010clanica MIGREC tima u\u010destvovavala je u IMISCOE Mre\u017ei za predstavljanje doktorskih disertacija koja je odr\u017eana tokom aprila, maja i juna 2021. godine. Ova serija prezentacija bila je fokusirana na doktorande i mlade istra\u017eiva\u010de, sa ciljem da razviju bolje ve\u0161tine prezentovanja, kao i da nau\u010de kako da kriti\u010dki analiziraju i nude povratne informacije o akademskom radu svojih kolega. Serija prezentacija bila je strukturisana u dva dela: po\u010dela je predavanjima za doktorande i mlade istra\u017eiva\u010de o tome kako odr\u017eati dobre prezentacije i kako u\u010destvovati u diskusiji; u drugom delu, mladi istra\u017eiva\u010di i doktorandi predstavljali su svoje radove i dobijali povratne informacije od svojih kolega i profesora.<\/p>\n
U oba dela ovog ciklusa prezentacija u\u010destvovala je Violeta Markovi\u0107, doktorandkinja Fakulteta politi\u010dkih nauka Univerziteta u Beogradu. U drugom delu, 15. Juna 2021. godine, predstavila je nacrt svog doktorata u okviru serije Deca i migracije. Njeno izlaganje bilo je na temu de\u010dijeg rada me\u0111u decom izbeglicama i migrantima bez pratnje i razdvojenoj deci na putu iz zemalja porekla u Republiku Srbiju. Ona je istakla da je rizik da deca budu izlo\u017eena zloupotrebi de\u010dijeg rada visok, s obzirom da same migracije sadr\u017ee sve one elemente koji se ina\u010de defini\u0161u kao rizici da deca budu izlo\u017eena ovoj vrsti zlostavljanja: siroma\u0161tvo, neredovno poha\u0111anje \u0161kole, nezaposlenost roditelja, itd. Na osnovu tri teorijska pristupa: za\u0161tite dece, zastupanja i reyilijentnosti, cilj njenog istra\u017eivanja je da se utvrde i sistematizuju karakteristike de\u010djeg rada i iskustva nepra\u0107ene i razdvojene dece sa sistemima za\u0161tite koji su zadu\u017eeni da decu za\u0161tite od de\u010djeg rada na njihovom putovanju iz zemlje porekla u Republiku Srbiju i u Srbiji. Ona je istakla da \u0107e za to koristiti me\u0161oviti dizajn istra\u017eivanja, kombinuju\u0107i kvalitativne i kvantitativne metode. Podaci u istra\u017eivanju prikuplja\u0107e se na dva na\u010dina \u2013 putem upitnika, sa stru\u010dnjacima iz socijalne za\u0161tite i fokus grupa, i kroz intervjue sa akterima i nepra\u0107enom i razdvojenom decom i omladinom. Ona se nada da \u0107e istra\u017eivanje imati \u0161iri uticaj na dru\u0161tvo, praksu za\u0161tite dece i da \u0107e nova nau\u010dna saznanja pru\u017eiti osnovu za unapre\u0111enje za\u0161tite dece pogo\u0111ene zloupotrebom de\u010djeg rada, posebno u tranzitnim zemljama.
\n