acqui<\/em>-jem i politikama u okviru poglavlja 24 u pregovorima o pristupanju (sloboda, bezbednost i pravda) predstavlja glavni motiv Srbije ali i mehanizam EU u procesu formiranja srpskih politika kada je re\u010d o upravljanju migracijama, azilu, borbi protiv iregularnih migracija i za\u0161titi granica. Na formiranje srpskih politika zna\u010dajno uti\u010du i politike pojedinih susednih zemalja \u010dlanica EU, koje u odsustvu jedinstvene politike EU u ovoj oblasti, formiraju sopstvene politike i prakse sa namerom da preduprede za njih nepovoljne scenarije kada je re\u010d o iregularnoj imigraciji na svojim i spoljnim granicama EU sa Srbijom.<\/p>\nKroz EU finansijske instrumente (IPA) namenjene procesu pristupanja, EU direktno omogu\u0107ava funkcionisanje sistema prihvata izbeglih lica i migranata u Srbiji, upravljanja migracijama, kontroli granica, prekograni\u010dnoj saradnji Srbije sa pojedinim dr\u017eavama \u010dlanicama EU, ali i doprinosi izgradnji kapaciteta Srbije u tom smislu. Sa druge strane, benefiti koje Srbija mo\u017ee da ostvari u saradnji sa EU na ovu temu, ali i sa pojedinim susednim dr\u017eavama \u010dlanicama EU (najkonkretnije Ma\u0111arska i Austrija, u okviru nove Trilateralne saradnje) u borbi protiv iregularne migracije, a koji povla\u010de finansijske, politi\u010dke, geopoliti\u010dke, ekonomske i druge koristi za zemlju u zamenu za aktivno preuzimanje borbe protiv iregularne migracije na srpskim ju\u017enim granicama, dodatno motivi\u0161e Srbiju da pitanje azila i migracije posmatra isklju\u010divo kao problem oko kojeg je \u00a0mogu\u0107e pregovarati ili koji je mogu\u0107e re\u0161avati zavisno od konkretne koristi koja mo\u017ee direktno ili indirektno da se ostvari.<\/p>\n
U fakti\u010dkim EU politikama usmerenim na upravljanje migracijama, saradnja sa dr\u017eavama tranzita apostrofirana je kao preduslov za funkcionalan sistem upravljanja migracijama prema EU ali i za borbu protiv iregularne migracije. Akcionim planom EU za Zapadni Balkan iz decembra 2022. godine, ukazano je na potrebu za ja\u010danjem saradnje EU u oblasti migracija i upravljanja granicama sa regionom Zapadnog Balkana, izme\u0111u ostalog kroz ja\u010danje upravljanja granicama du\u017e migracionih ruta, efektivnije azilne procedure i unapre\u0111enje kapaciteta za prihvat migranata, te borbu protiv krijum\u010darenja migrantima.<\/p>\n
Stoga \u0107e u narednoj godini, u skladu sa navedenim, Srbija nastaviti da ja\u010da pre svega svoje kapacitete u za\u0161titi granica, u pogledu prihvata ali i povratka izbeglih lica u sigurne susedne tre\u0107e zemlje ili zemlje porekla, i u prekograni\u010dnoj saradnji na borbi protiv krijum\u010darenja i iregularne migracije.<\/p>\n
Svrha potpisivanja Sporazuma izme\u0111u Evropske unije i Turske u martu 2016. godine \u2013 efektivno spre\u010davanje ulazaka iregularnih migranata u EU, pre svega Gr\u010dku, inicijalno je imala efekat usporavanja iregularne migracije iz pravca Turske u Evropu, ali ne i njenog zaustavljanja u potpunosti. Uprkos smanjenju broja iregularnih migranata u tranzitu kroz Srbiju i zemlje Balkanske migrantske rute u 2016, 2017. i 2018. godini, iregularna migracija nije okon\u010dana, ve\u0107 se pokazalo da je direktno uslovljena politi\u010dkom voljom Turske da po ovom pitanju sara\u0111uje sa EU ali i da je uslovljena paketima EU finansijske pomo\u0107i Turskoj koji su\u00a0 milionima izbeglica iz Sirije ali i iz drugih zemalja omogu\u0107ili minimalne uslove za \u017eivot i boravak u Turskoj (sme\u0161taj u kampovima, osnovne \u017eivotne potrebe, obrazovanje za decu, zadovoljenje osnovnih humanitarnih potreba, itd). Sa tro\u0161enjem EU finansijske podr\u0161ke, unutra\u0161njim politi\u010dkim tenzijama, rastom anti-migrantske retorike, nasilnim akcijama vra\u0107anja izbeglih u Siriju, inflacijom i razornim zemljotresom u Turskoj, iregularna migracija je intenzivirana posebno posle perioda COVID-19 pandemije. \u0160tavi\u0161e, od kraja 2022. godine, prema evidenciji Fronteksa, tranzit se ponovo uve\u0107ava i dosti\u017ee cifre sli\u010dne onima iz 2016. godine, pre potpisivanja Sporazuma izme\u0111u Evropske unije i Turske.<\/p>\n
Sa druge strane, stalna praksa nezakonitog proterivanja i guranja izbeglih lica sa teritorije EU (Ma\u0111arska, Hrvatska i Rumunija), ali i iz BiH, na teritoriju Srbije (pushbacks<\/em>) ne prestaje. Hiljade ljudi se fizi\u010dki zaustavljaju, \u010desto izla\u017eu fizi\u010dkom i psihi\u010dkom nasilju i guraju nazad u Srbiju mimo postoje\u0107ih pravnih procedura po Ugovoru o readmisiji Srbije i EU i pojedina\u010dnih sporazuma o readmisiji koje Srbija ima sa konkretnim susednim dr\u017eavama \u010dlanicama EU. Sa druge strane, Srbija ne uspeva da ostvari funkcionalnu readmisiju sa svojim ju\u017enim susedima, pre svega sa Severnom Makedonijom i Bugarskom, iz kog pravca i dolazi najve\u0107i deo iregularne migracije. Posebno je upitna administrativna granica Srbije i Kosova*[1]<\/a>, te iregularna migracija koja prolazi tom rutom ka Sand\u017eaku, Zapadnoj Srbiji i BiH. U kontekstu navedenog, Srbija je u stalnom riziku da postane hot-spot<\/em> ili tampon zona iregularne migracije na spoljnim granicama EU na Zapadnom Balkanu, a u srcu Evrope, \u0161to bi je dovelo u ozbiljne i dalekose\u017ene probleme sa finansijskim, socijalnim, humanitarnim, politi\u010dkim i drugim implikacijama.<\/p>\nSme\u0161tajni kapaciteti Srbije su ostali na istom nivou na kom su bili i 2015. godine, a na osnovu dogovora EU i lidera zemalja na Zapadno-balkanskoj ruti (u formi plana od 17 ta\u010daka) ograni\u010deni na do 6000 mesta za migrante, uklju\u010duju\u0107i tra\u017eioce azila, izbeglice i iregularne migrante. Sistemsko pru\u017eanje zdravstvenih, socijalnih, obrazovnih i drugih usluga izbeglim licima (iregularnim migrantima i licima koja \u017eele da tra\u017ee ili su dobila azil) kao i ja\u010danje kapaciteta za\u0161tite granica, borbe protiv krijum\u010darenja, kapaciteta realizovanja readmisije i povratka i dr. je ostalo isklju\u010divo zavisna od predominantne finansijske podr\u0161ke EU i to bilo kroz konkretne IPA projekte podr\u0161ke dr\u017eavnim institucijama, bilo kroz direktnu bud\u017eetsku podr\u0161ku sistemu. Usluge pravne, prevodila\u010dke i kulturno-medijatorske, psiho-socijalne i integracijske podr\u0161ke i pomo\u0107i izbeglim licima se i dalje u najve\u0107oj meri obezbe\u0111uju od strane organizacija civilnog dru\u0161tva i finansiraju projektno. Potencijalno uve\u0107anje broja iregularnih migranata u Srbiji, \u010dak i u tranzitu, zahteva dodatne finansijske i druge resurse, koje Srbija sama ve\u0107 sada nije u stanju da obezbedi.<\/p>\n
Stoga bi eventualno inoviranje Sporazuma EU i Turske imalo potencijalno pozitivne efekte na smanjenje priliva izbeglih lica iz pravca Turske u Gr\u010dku i Bugarsku, a samim tim dovelo i do smanjenja pritisaka iregularne migracije na srpske ju\u017ene granice.<\/p>\n
U kontekstu politika koje iregularnim migrantima ograni\u010davaju mogu\u0107nosti ulaska na teritorije okolnih dr\u017eava (pre svega Ma\u0111arske, ali i Hrvatske), bojazni Srbije u vezi sa upravljanjem migracijama na njenoj teritoriji se uve\u0107avaju. One se odnose na uve\u0107anje broja migranata u tranzitu, kao i na du\u017ee perioda njihovog boravka u Srbiji, s obzirom na to da ovakve okolnosti zahtevaju dodatne usluge za ve\u0107i broj migranata za koje nedostaju sredstva.<\/p>\n
Sude\u0107i po postoje\u0107im trendovima, Srbija \u0107e nastaviti da ohrabruje tranzit iregularnih migranata kroz Srbiju, u najve\u0107oj meri kroz negativne podsticaje. Oni se sastoje u slede\u0107em:<\/p>\n
\n- Zadr\u017eavanju niskog nivoa efikasnosti postoje\u0107eg azilnog sistema koji ne nudi efektivnu azilnu za\u0161titu, uklju\u010duju\u0107i probleme u pristupu azilnom postupku, pristupu relevantnim pravnim informacijama i pravnoj pomo\u0107i, probleme u ostvarivanju fer, brzog i efikasnog azilnog postupka, odsustvo kapaciteta institucija u azilnom postupku da azilne zahteve prime, obrade i re\u0161e, odsustvo kapaciteta drugostepenog organa i sudske upravne instance da re\u0161avaju u meritumu zahteve za azil po \u017ealbi i tu\u017ebi, odsustvo kapaciteta u pru\u017eanju odr\u017eive podr\u0161ke u integraciji lica koja su azil dobila, kao \u0161to je to dokumentovano u izve\u0161tajima nezavisnih doma\u0107ih organizacija civilnog dru\u0161tva,<\/li>\n
- Odsustvu mera integracije migranata u dru\u0161tvo, i to naro\u010dito podr\u0161ke u integraciji na tr\u017ei\u0161te rada. Nacionalna politika ne prepoznaje jasno koristi od kori\u0161\u0107enja potencijala iregulanih migracija kao izvora za unapre\u0111enje situacije na tr\u017ei\u0161tu rada. Implementacija mera iz obrazovnog sistema i sistema socijalne za\u0161tite je upitna, izme\u0111u ostalog kada su u pitanju prava nepra\u0107ene i razdvojene dece, kao i rodno zasnovano nasilje,<\/li>\n
- Negovanju javnog diskursa i medijskog izve\u0161tavanja u kom prednja\u010de briga za bezbednost (dr\u017eave) i potenciranje na opravdanosti strahova od migranata kod lokalnog stanovni\u0161tva, te narativa koji kriminalizuju solidarnost gra\u0111ana i organizacija civilnog dru\u0161tva sa migrantima. Sve ovo pra\u0107eno je uklju\u010divanjem iregularne migracije i pitanja izbeglica u dnevno-politi\u010dki diskurs i narativ pojedinih politi\u010dkih stranaka sa mahom desnog politi\u010dkog spektra.<\/li>\n<\/ul>\n
Borba protiv krijum\u010darenja migrantima predstavlja\u0107e veliki izazov u narednoj godini, ali i du\u017ee. U tom smislu, borba protiv krijum\u010darenja migrantima suo\u010dena je sa preprekama povezanim sa politkom pushback<\/em>-ova, ograda i zidova koje primenjuju susedne EU \u010dlanice na granicama sa Srbijom, guraju\u0107i migrante fakti\u010dki preko granice sa namerom da ih zaustave u Srbiji. Isto direktno doprinosi sna\u017enom ja\u010danju krijum\u010darskih mre\u017ea i finansijske koristi koje krijum\u010darenje donosi onima koji su u krijum\u010darske strukture uklju\u010deni, bilo da su lokalni gra\u0111ani ili kriminalni pojedinci iz migrantske populacije. \u010cinjenica da pushback<\/em>-ovani migranti nisu istom praksom fakti\u010dkog i nezakonitog guranja preko granice vra\u0107eni u zemlje porekla ili na neko sigurno mesto, ve\u0107 da su od granice EU udaljeni svega nekoliko metara\u00a0 u Srbiji, ne re\u0161ava njihov krajnje ranjiv polo\u017eaj ve\u0107 ih direktno gura u ruke onih koji \u0107e im \u201cpomo\u0107i\u201d u ponovom poku\u0161aju da poslednju granicu do njihovog cilja, ulaska i ostanka u EU, pre\u0111u napokon uspe\u0161no i uprkos pove\u0107anim rizicima po \u017eivot, bezbednost i zdravlje. Problematika borbe protiv krijum\u010darenja ljudima i ina\u010de je izuzetno senzitivna, ali u slu\u010daju izbeglih lica i drugih iregularnih migranata postoje neke dodatne okolnosti koje tu borbu \u010dine dodatno te\u0161kom. Stoga je glavni izazov kako odgovoriti na poku\u0161ajekrijum\u010darenja preko granica i dobro organizovane krijum\u010darske mre\u017ee razli\u010ditih aktera iz nacionalne i migrantske populacije. Neophodno je adresirati politiku ograda i fakti\u010dkog guranja ljudi na teritoriju susedne dr\u017eave koja migrante \u010dini izuzetno vulnerabilnim \u2013 s obzirom na njihove namere da tranzitiraju kroz Srbiju, a u situaciji fakti\u010dke nemogu\u0107nosti da legalno iza\u0111u iz nje, oni kao re\u0161enje pronalaze krijum\u010dare i trgovce ljudima.<\/p>\nPo\u017eeljno je da Srbija kroz diplomatske, pravne, monitoring i druge mehanizme adresira politike ograda, nasilja i pushback<\/em>-ova migranata koje sprovode susedne EU zemlje na njenim granicama, te insistira na po\u0161tovanju postoje\u0107ih me\u0111unarodnih i bilateralnih sporazuma readmisije koje ona ima zaklju\u010dene sa susedima i EU. Potencijalni problem za proces pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji mogu biti kritike na ra\u010dun tretmana migranata u kontekstu po\u0161tovanja ljudskih prava. Republika Srbija do sada nije dobijala kritike u ovom smeru, ali je u kontekstu zamora od pro\u0161irenja potrebno razmisliti o potencijalnom problemu tretmana migranata. Po\u017eeljno je da Srbija zauzme aktivan, a ne reaktivan, stav u adresiranju pitanja iregularne interkontinentalne migracije, te da insistira u pozivanju na solidarnost i pravi\u010dnu raspodelu tereta migracije me\u0111u zemljama Evrope (EU i ne-EU dr\u017eave), sve uz isticanje odgovornosti EU za re\u0161avanje pitanja iregularne migracije, koja preko EU ju\u017enih zemalja \u010dlanica, Bugarske i Gr\u010dke, ulazi u Srbiju i druge zemlje Zapadnog Balkana, da bi nastavila ka zemljama centralne EU, poput Ma\u0111arske, Hrvatske, Rumunije i Austrije. Imaju\u0107i u vidu prethodno iskustvo re\u0161avanja bilateralnih problema sa dr\u017eavama \u010dlanicama u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, potencijalni migratorni pritisci mogu imati posledice po bilateralne odnose Republike Srbije sa susedima-dr\u017eavama \u010dlanicama Unije ili drugim dr\u017eavama \u010dlanicama koje se nalaze na ruti migranata. To pitanje potencijalno mo\u017ee biti tema sa trenutnim posledicama na dinamiku pristupanja Uniji, pre svega u kontekstu blokade otvaranja novih klastera ili zatvaranja ve\u0107 otvorenih.<\/p>\nStrate\u0161ko pozicioniranje Srbije u kontekstu migracija iz Ukrajine i Ruske Federacije ne\u0107e pretrpeti zna\u010dajnije promene u odnosu na period od po\u010detka rata izme\u0111u Ruske Federacije na Ukrajinu. Po\u017eeljno je korigovanje dva mehanizma u trenutnoj situaciji, u skladu sa zahtevima EU, ali i nacionalnog pravnog poretka:<\/p>\n
\n- Produ\u017eenje mehanizma privremene za\u0161tite za migrante iz Ukrajine koji su ugro\u017eeni ratom, kako ne bi do\u0161li u situaciju da im ona istekne, nakon \u010dega bi imali (odgovaraju\u0107e) pravne probleme da reguli\u0161u svoj boravak i ostvare za\u0161titu u Srbiji.<\/li>\n
- Odr\u017eivo regulisanje polo\u017eaja i boravka izbeglih lica iz Ruske Federacije u Srbiji koji masovnije dolaze u Srbiju sa namerom da u Srbiji zasnuju stalan \u017eivot.<\/li>\n<\/ol>\n
[1]<\/a> Ova oznaka je u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija br. 1244\/1999 i mi\u0161ljenjem Me\u0111unarodnog suda pravde o Deklaraciji o nezavisnosti Kosova.
\n