Izvor saop\u0161tenja: FPN<\/p>\n
Predstavljanje rezultata akademskog istra\u017eivanja projekta ,,Promovisanje upravljanja migracijama zasnovanog na dokazima za ja\u010danje razvojnog potencijala migracija” odr\u017eano je u Hotelu M u Beogradu.<\/p>\n
Uvodnu re\u010d imali su dekanka Fakulteta politi\u010dkih nauka prof. dr Maja Kova\u010devi\u0107, dekan Fakulteta bezbednosti prof. dr Mladen Milo\u0161evi\u0107 i \u0161ef kancelarije Me\u0111unarodne organizacije za migracije u Srbiji (IOM) Marko Mili\u0107evi\u0107. Oni su se obratili prisutnima i istakli zna\u010daj razvijanja saradnje izme\u0111u akademske zajednice i me\u0111unarodnih organizacija, nagla\u0161avaju\u0107i da takva partnerstva doprinose razmeni znanja, unapre\u0111enju politika i efikasnijem odgovoru na savremene dru\u0161tvene izazove. Posebno su ukazali na va\u017enost borbe protiv diskriminacije migranata i razvoja tr\u017ei\u0161ta rada kroz kombinaciju analiza i konsultacija sa relevantnim akterima, isti\u010du\u0107i da se Srbija tokom poslednjih godina postepeno transformisala iz prete\u017eno tranzitne zemlje u dru\u0161tvo koje sve vi\u0161e prihvata i integri\u0161e migrante.<\/p>\n
Rezultate prvog istra\u017eiva\u010dkog tima sa Fakulteta bezbednosti predstavili su doc. dr Vladimir Ajzenhamer, prof. dr Petar Stanojevi\u0107 i dr Mihajlo Kopanja, \u010dija glavna tema je bila institucionalna koordinacija i kapaciteti Republike Srbije za upravljanje migracionim krizama. Cilj samog projekta je bio sagledavanje postoje\u0107ih kapaciteta sistema, identifikacija slabosti i ukazivanje na mogu\u0107e pravce razvoja dok je odgovor na klju\u010dno pitanje, koliko je sistem Republike Srbije spreman na odgovor na novu migracionu krizu, negativan. Tokom analize, istra\u017eiva\u010di su koristili vi\u0161e od 20 nacionalnih, evropskih i me\u0111unarodnih dokumenata relevantnih za upravljanje migracijama u Republici Srbiji, sa ciljem sagledavanja funkcionisanja sistema. Kao dva klju\u010dna izazova u budu\u0107nosti, grupa istra\u017eiva\u010da sa Fakulteta bezbednosti isti\u010de promenjen odnos dr\u017eava Evrope prema migracijama u odnosu na 2015. godinu i gubitak institucionalnog se\u0107anja. Iran je bio polazna ta\u010dka za simulaciju krize na kojima su istra\u017eiva\u010di radili, uz glavni zaklju\u010dak da \u0107e, u slu\u010daju nove migrantske krize, do\u0107i do du\u017eeg zadr\u017eavanja migranata u Srbiji. U\u010desnici istra\u017eivanja su identifikovali \u010detiri pravca daljeg razvoja – ve\u0107a uloga sistema bezbednosti, o\u010duvanje humanog pristupa, pove\u0107anje ljudskih resursa i koordinacija institucija.<\/p>\n
Drugi istra\u017eiva\u010dki tim koji su \u010dinili prof. dr Natalija Peri\u0161i\u0107 i prof. dr Dejan Pavlovi\u0107 sa Fakulteta politi\u010dkih nauka i dr Danica \u0160anti\u0107 sa Geografskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, predstavili su rezultate istra\u017eivanja integracija radnika migranata sprovedenim u lokalnim zajednicama i na tr\u017ei\u0161tu rada. Glavno istra\u017eiva\u010dko pitanje je bilo kako lokalne zajednice mogu da stvore okru\u017eenje koje podr\u017eava integraciju radnika migranata u lokalnu sredinu i lokalno tr\u017ei\u0161te rada, a cilj istra\u017eivanja je bilo analiza uloga i doprinosa razli\u010ditih aktera u procesu integracije radnika migranata u \u010detiri jedinica lokalne samouprave. Istra\u017eivanje je bilo sprovedeno u \u0160apcu, Kraljevu, Ni\u0161u i Subotici. Tim sa Fakulteta politi\u010dkih nauka i Geografskog fakulteta istakao je da su normativne izmene zakona iz 2023. godine unapredile uslove za zapo\u0161ljavanje stranih radnika u Srbiji, ali jo\u0161 uvek postoje izazovi u njihovoj integraciji, budu\u0107i da mnogi radnici dolaze nedovoljno informisani o uslovima rada, svojim pravima, kao i o pravnom i dru\u0161tvenom okru\u017eenju u kojem borave i rade. Za istra\u017eivanje su koristili tri dimenzije integracije: pravno-administrativna, ekonomska i socio-kulturna, gde su pomo\u0107u razli\u010ditih indikatora merili nivo integracije. Me\u0111u klju\u010dnim izazovima integracije migranata prepoznati su nedovoljno poznavanje jezika, ograni\u010dena informisanost radnika migranata o njihovim pravima i obavezama, kao i potreba za efikasnijom gra\u0111anskom i kulturnom orijentacijom.<\/p>\n
U projektu su u\u010destvovali Fakultet politi\u010dkih nauka Univerziteta u Beogradu, Fakultet bezbednosti Univerziteta u Beogradu, Vi\u0161epartnerski povereni\u010dki fond za migracije (Migration Multi-Partner Trust Fund), Me\u0111unarodna organizacija za migracije u Srbiji (IOM), Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), Visoki komeserijat Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), De\u010diji fond Ujedinjenih nacija (UNICEF) i Ujedinjene nacije Srbija (United Nations Serbia).<\/p>\n