21. април 2021.

Članice MIGREC tima – Nevenka Žegarac, Anita Burgund, Natalija Perišić i Violeta Marković – učestvovale su na konferenciji “Deca u migracijama: perspective iz Jugoistočne Evrope” u organizaciji Globalnog kampusa Jugoistočne Evrope / Evropskog regionalnog master programa u oblasti demokratije i ljudskih prava u Jugoistočnoj Evropi, Univerziteta u Sarajevu i Univerziteta u Bolonji, sa prezentacijom “Sistem zaštite dece migranata u Srbiji: Izazovi za pristup zasnovan na pravima”, 17. aprila 2021. godine.

Konferencija je deo dvogodišnjeg projekta “Deca u migracijama u Jugoistočnoj Evropi”, usmerenog na jačanje obrazovanja, istraživanja, obuke, umrežavanja i zalaganja za prava dece migranata i izbeglica u Jugoistočnoj Evropi, putem kvalitetnog istraživanja teme i širenja znanja među studentima, naučnicima, zainteresovanim stranama i u široj javnosti.

Fokus konferencije bio je na prezentovanju i razmatranju preliminarnih nalaza istraživanja u kome je učestovalo 16 istraživača iz pet zemalja Jugoistočne Evrope. Istraživanje je obuhvatalo različita pitanja u vezi sa decom u migracijama u regionu, od identifikacije i procene uzrasta do starateljstva i pristupa obrazovanju i integraciji. Cilj konferencije bio je da doprinese razumevanju najviših standarda prava deteta obuhvaćenih međunarodnim i nacionalnim mehanizmima i da stvori prostor za razmenu znanja između zainteresovanih strana, eksperata i profesionalaca koji direktno rade sa decom u migracijama u različitim zemljama Jugoistočne Evrope.

Prof. Žegarac predstavila je svoj doprinos izazovima za pristup deci migrantima zasnovan na pravima u Srbiji. Zalagala se za promenu nacionalnih odgovora iz perspektive migracija u perspektivu zasnovanu na pravima deteta i za važnost dečje participacije i reprezentacije, rodnr osetljivosti i različitosti. Razvoj službi usmerenih na decu u nacionalnom kontekstu prolazio je kroz različite faze da bi rezultirao nekim prilagođenim i nekim inovativnim uslugama za decu migrante. Prof. Žegarac detaljno je predstavila terenske socijalne radnike, starateljstvo, hraniteljstvo, prostore prilagođene deci, kao i skloništa i male grupne domove za decu migrante. Na kraju, osvrnula se na dostupnost, pristupačnost, prihvatljivost i kvalitet odgovora zasnovanog na pravima deteta. Glavni zaključci su postojanje veoma velike prilagodljivosti i elastičnosti, otvorenosti za inovacije i potrebe za poštovanjem pristupa zasnovanog na pravima, fleksibilnog korišćenja resursa i brzog prilagođavanja promenljivim situacijama, ali i nedostatak insitutucionalnog pamćenja sistema zaštite i odsustvo autentičnog pristupa zasnovanog na pravima dece.

Members of the MIGREC team – Nevenka Žegarac and Natalija Perišić, together with Katarina Lončarević– participated at the conference “Human Relationships – Keys to Remaking Social Work for the Future” organised by the International Association of Schools of Social Work and International Council on Social Welfare with presentation “Co-production of Knowledge for the Protection of Children Affected by Migration: Curriculum Development”, on April 16, 2021.

Strukturu konferencije činilo je 5 tema: Promocija ljudskih odnosa, globalnog konteksta i održivog razvoja; Ciljevi održivog razvoja u jačanju ljudskih odnosa; Socijalna politika u jačanju ljudskih odnosa; Rodna i manjinska pitanja, socijalno uključivanje i integracija; i Izazovi i kapaciteti obrazovanja za socijalni rad i istraživanja u promovisanju ljudskih odnosa.

Prof. Žegarac ukazala je na brojne izazove koje je praksi socijalnog rada donela migrantska “kriza”. Istakla je da su u Srbiji, u relativno kratkom periodu, socijalni radnici morali da usvoje nova znanja i razviju specifične kompetencije kao odgovor na potrebe porodica migranata sa decom, naročito nepraćene dece migranata. Njena prezentacija fokusirala se na osmišljavanje i isprobavanje procesa ko-kreiranja znanja u razvoju kurikuluma za socijalni rad, kako bi se studenti i stručnjaci osposobili za odgovor na nove vidove ranjivosti dece u kontekstu migracija.

Za izradu kurikuluma koji je integrisao postojeća i nova znanja i uporedna iskustva, osmišljen je i primenjen poseban proces. On je uključivao nacionalne i međunarodne perspektive, dostignuća i nedostatke različitih politika i iskustava, mudrost prakse socijalnog rada, znanje eksperata u oblasti studija roda fokusirano na rodno zasnovano nasilje (RZN), kulturološke razlike i rodno pozicioniranje dece u kontekstu migracija. Sastojao se od pregleda i evaluacije kurseva za obuku profesionalaca tokom migrantske “krize”; analizu kurikuluma za socijalni rad sa decom migrantima sa univerziteta širom sveta; mapiranje i sistematizaciju iskustava socijalnih službi koje rade u oblasti migracija u Srbiji i niz konsultacija sa profesionalcima koji rade na prvoj liniji, program menadžerima, volonterima, kreatorima politika i decom migrantima. Glavne tačke procesa bile su uokviravanje, osmišljavanje i vođenje etičnih i inkluzivnih konsultacija i marljivo dokumentovanje procesa i njegovih ishoda. Na kraju je obuhvatio verifikaciju, osvrt i kritički pregled iskustava.