Izvor saopštenja: FPN

Predstavljanje rezultata akademskog istraživanja projekta ,,Promovisanje upravljanja migracijama zasnovanog na dokazima za jačanje razvojnog potencijala migracija” održano je u Hotelu M u Beogradu.

Uvodnu reč imali su dekanka Fakulteta političkih nauka prof. dr Maja Kovačević, dekan Fakulteta bezbednosti prof. dr Mladen Milošević i šef kancelarije Međunarodne organizacije za migracije u Srbiji (IOM) Marko Milićević. Oni su se obratili prisutnima i istakli značaj razvijanja saradnje između akademske zajednice i međunarodnih organizacija, naglašavajući da takva partnerstva doprinose razmeni znanja, unapređenju politika i efikasnijem odgovoru na savremene društvene izazove. Posebno su ukazali na važnost borbe protiv diskriminacije migranata i razvoja tržišta rada kroz kombinaciju analiza i konsultacija sa relevantnim akterima, ističući da se Srbija tokom poslednjih godina postepeno transformisala iz pretežno tranzitne zemlje u društvo koje sve više prihvata i integriše migrante.

Rezultate prvog istraživačkog tima sa Fakulteta bezbednosti predstavili su doc. dr Vladimir Ajzenhamer, prof. dr Petar Stanojević i dr Mihajlo Kopanja, čija glavna tema je bila institucionalna koordinacija i kapaciteti Republike Srbije za upravljanje migracionim krizama. Cilj samog projekta je bio sagledavanje postojećih kapaciteta sistema, identifikacija slabosti i ukazivanje na moguće pravce razvoja dok je odgovor na ključno pitanje, koliko je sistem Republike Srbije spreman na odgovor na novu migracionu krizu, negativan. Tokom analize, istraživači su koristili više od 20 nacionalnih, evropskih i međunarodnih dokumenata relevantnih za upravljanje migracijama u Republici Srbiji, sa ciljem sagledavanja funkcionisanja sistema. Kao dva ključna izazova u budućnosti, grupa istraživača sa Fakulteta bezbednosti ističe promenjen odnos država Evrope prema migracijama u odnosu na 2015. godinu i gubitak institucionalnog sećanja. Iran je bio polazna tačka za simulaciju krize na kojima su istraživači radili, uz glavni zaključak da će, u slučaju nove migrantske krize, doći do dužeg zadržavanja migranata u Srbiji. Učesnici istraživanja su identifikovali četiri pravca daljeg razvoja – veća uloga sistema bezbednosti, očuvanje humanog pristupa, povećanje ljudskih resursa i koordinacija institucija.

Drugi istraživački tim koji su činili prof. dr Natalija Perišić i prof. dr Dejan Pavlović sa Fakulteta političkih nauka i dr Danica Šantić sa Geografskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, predstavili su rezultate istraživanja integracija radnika migranata sprovedenim u lokalnim zajednicama i na tržištu rada. Glavno istraživačko pitanje je bilo kako lokalne zajednice mogu da stvore okruženje koje podržava integraciju radnika migranata u lokalnu sredinu i lokalno tržište rada, a cilj istraživanja je bilo analiza uloga i doprinosa različitih aktera u procesu integracije radnika migranata u četiri jedinica lokalne samouprave. Istraživanje je bilo sprovedeno u Šapcu, Kraljevu, Nišu i Subotici. Tim sa Fakulteta političkih nauka i Geografskog fakulteta istakao je da su normativne izmene zakona iz 2023. godine unapredile uslove za zapošljavanje stranih radnika u Srbiji, ali još uvek postoje izazovi u njihovoj integraciji, budući da mnogi radnici dolaze nedovoljno informisani o uslovima rada, svojim pravima, kao i o pravnom i društvenom okruženju u kojem borave i rade. Za istraživanje su koristili tri dimenzije integracije: pravno-administrativna, ekonomska i socio-kulturna, gde su pomoću različitih indikatora merili nivo integracije. Među ključnim izazovima integracije migranata prepoznati su nedovoljno poznavanje jezika, ograničena informisanost radnika migranata o njihovim pravima i obavezama, kao i potreba za efikasnijom građanskom i kulturnom orijentacijom.

U projektu su učestvovali Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu, Fakultet bezbednosti Univerziteta u Beogradu, Višepartnerski poverenički fond za migracije (Migration Multi-Partner Trust Fund), Međunarodna organizacija za migracije u Srbiji (IOM), Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), Visoki komeserijat Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), Dečiji fond Ujedinjenih nacija (UNICEF) i Ujedinjene nacije Srbija (United Nations Serbia).

Izvor saopštenja: FPN

Letnja škola o prisilnim migracijama i granicama, u organizaciji Center of Forced Displacement (Univerzitet u Bostonu, SAD), uz podršku Migration, Integration and Governance Research Center Fakulteta političkih nauka otvorena je na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu.

U pozdravnom govoru učesnicima su se obratile Natalija Perišić sa Univerziteta u Beogradu, Teodora Jovanović sa Etnografskog instituta SANU i Marina Lazetić iz Centra za prisilno raseljavanje u Bostonu.

Letnja škola održaće se od 1. do 14. juna 2026. godine na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, oi okupiće 20 učesnika iz Sjedinjenih Američkih Država i Republike Srbije.

Izvor saopštenja: IOM

Danas su u okviru projekta „Promovisanje upravljanja migracijama zasnovanog na dokazima za jačanje razvojnog potencijala migracija“ potpisani ugovori sa Fakultetom političkih nauka i Fakultetom bezbednosti Univerziteta u Beogradu, čime zvanično otpočinje zajednički rad na jačanju istraživačke i akademske saradnje za efikasnije upravljanje migracijama.

Svečanom potpisivanju ugovora prisustvovali su predstavnici fakulteta i istraživačkih timova čiji će rad doprineti unapređenju znanja i razvoja migracionih politika i praksi.

„Načinili smo još jedan važan korak ka produbljivanju partnerstva u oblastima istraživanja, izgradnje kapaciteta i kreiranja politika zasnovanih na dokazima. IOM već ima praksu da u svoje aktivnosti i projekte uključuje akademsku zajednicu, a jedan od primera je i ranija saradnja sa Fakultetom političkih nauka na razvoju nastavnih modula u okviru Globalne akademije za medijsko izveštavanje o migracijama. Zadovoljstvo nam je da sa akademskom zajednicom u Srbiji otvorimo još jedno poglavlje i saradnju proširimo i na Fakultet bezbednosti i zajedno radimo na inicijativama koje doprinose boljem upravljanju migracijama. Iako je pritisak mešovitih migracionih tokova smanjen u odnosu na prethodne godine, kontekst ostaje složen – sa stalnim rizicima i izazovima, kao i novim trendovima poput dinamične mobilnosti radne snage. Upravo zato je doprinos akademske zajednice ključan u stvaranju pouzdanih analiza koje mogu unaprediti izradu politika ali i operativni rad“, istakao je šef misije IOM-a u Srbiji, Zejnal Hadžijev.

Ugovorima koji su danas potpisani, dodeljujemo dva granta u iznosu od po 15.000 američkih dolara, namenjena istraživačkim projektima koji će doprineti boljem razumevanju migracionih kretanja i unapređenju politika i praksi zasnovanih na podacima.

,,Fakultet bezbednosti Univerziteta u Beogradu sa zadovoljstvom započinje saradnju sa Međunarodnom organizacijom za migracije (IOM) u okviru projekta koji je usmeren na praćenje i evaluaciju upravljanja migrantskom krizom u Republici Srbiji. Posebna vrednost ovog projekta je u tome što povezuje akademsko istraživanje sa potrebama prakse i razvojem preporuka koje mogu biti primenjene u unapređenju javnih politika, planova reagovanja i mehanizama koordinacije na nacionalnom i lokalnom nivou. Verujemo da ovakva saradnja doprinosi jačanju otpornosti institucija i kvalitetnijem odgovoru na savremene migracione izazove. Zahvaljujemo IOM-u na ukazanom poverenju i radujemo se zajedničkom radu i rezultatima koji će biti korisni i relevantni za širu zajednicu”, objasnio je prof. dr Mladen Milošević.

Dekanka Fakulteta političkih nauka, prof. dr Maja Kovačević, zahvalila se na ukazanom poverenju da se potpiše jedan ovakav Ugovor o saradnji. Ona je naglasila da je IOM oduvek zauzimao jedan proaktivan stav kada je reč o saradnji sa akademskom zajednicom. ,,Ovaj projekat je od značaja iz više razloga. Istraživački projekat Fakulteta političkih nauka odnosi se na integraciju migrantskih radnika u lokalne zajednice. Fenomen migracija će obeležiti 21. vek i neophodno je da se ubrzano pripremamo na to kako da što uspešnije upravljamo migracijama”, rekla je dekanka Kovačević.

Predstoji nam zajednički rad na:

• Razmeni stručnosti i unapređenju istraživanja migracionih trendova
• Kreiranju mogućnosti za istraživače
• Podršci kreatorima politika kroz podatke i inovacije
• Povezivanju akademskog znanja sa praktičnim iskustvom

Vebinar „Migracije na raskrsnici – EUropsko-afrički odgovori na klimatske promene, prisilno raseljenje, humanitarni i politički izazovi“ u organizaciji Ekonomskog fakulteta iz Varšave održan je 21.11.2025. godine. Okupio je govornike iz Holandije, Namibije, Kapo Verdea, Srbije i Poljske, sa fokusom na pitanja:

• Odsustva prepoznavanja klimatskih migranata u zakonodavstvu
• Sve većih pritisaka na upravljanje granicama, humanitarnu pomoć i sisteme integracije
• Neravnomerne raspodele odgovornosti između Globalnog severa i Globalnog juga
• Hitne potrebe za preusmeravanjem bezbednosnih pristupa ka pristupima zasnovanim na ljudskim pravima.

U diskusiji je ukazano na značaj:

• jačanja zakonskih okvira – identifikovana je potreba za urgentnim razvijanjem koherentnijih pravnih sistema u okviru EU, koji će pružiti smernice nacionalnim državama u vezi sa klimatskim migracijama.
• usmeravanja na prevenciju i rezilijentnost – prilagođavanje na klimatske promene, zelenu transformaciju, unapređenje infrastrukture i sistema ranog upozoravanja može da pomogne zajednicama da bolje prežive i da redukuju prisilna raseljenja.
• proširenje bezbednih i zakonitih putanja – saradnja između Evrope i Afrike treba da ima kao prioritet proširenje bezbednih i zakonitih migracionih ruta, uključujući inicijative za mobilnost radne snage, stipendije za studente i programe koji će mladima omogućiti da steknu veštine potrebne na tržištu rada.
• uključivanja dijaspore – saradnja između Evrope i Afrike treba da podstakne aktivno uključivanje dijaspore u trgovinu, inovacije, ulaganja i transfer znanja, kako bi se podstakle lokalne ekonomije.
• usvajanja holističnih i etičnih pristupa – kreiranje politika zahteva olistički pristup i izbegavanje pristupa „silosa“, naročito stoga što (klimatske) migracije predstavljaju interdisciplinarnu oblast. Politike moraju staviti ljude, a ne politike, u fokus svog odgovara na raseljenja podstaknuta klimom, uz poštovanje principa zajedničke odgovornosti i solidarnosti.

Snimak vebinara nalazi se na: https://afriqueurope.eu/webinar-11-25/

Marina Lažetić, Keri Preston i Muhamad Zaman uredili su knjigu pod nazivom „Mexico-US, Serbia-EU BORDER Lives and Works“ koja je izašla iz štampe 11. 11. 2025. godine u izdanju Anthem Press-a iz Londona i Njujorka. Knjiga se sastoji iz četiri dela: teorija i istorijata upravljanja granicama, metoda i etike rada na granicama, (ponovnog) kreiranja granica i života na granicama i graničnim oblastima. Okupila je preko 20 istraživača, naučnika i aktivista u oblasti migracija iz Evrope i Amerike, koji su kroz 17 poglavlja na interdisciplinaran način pristupili istraživanju prostora granica i ljudi u pokretu.

U uvodnim razmatranjima urednici su predstavili sadržaj knjige navodeći da su pružili pristupačno i angažovano istraživanje graničnih režima Meksika i SAD, Balkana i EU, u kom se otvaraju diskusije uz identifikovanje konfliktnih perspektiva. Autori u prvom delu opisali su osnovne definicije i koncepte koji dovode u pitanje konvencionalne pretpostavke o graničnim režimima. Ukazali su na potrebu za razumevanjem načina na koji su nastale migracione politike koje se odnose na granice i njihovog političkog i praktičnog uticaja na ljude u pokretu i zajednice u koje su došli. U drugom delu fokus je na preispitivanju postojećih metoda istraživanja, na argumentovanju potrebe za interdisciplinarnim istraživanjima i ukazivanju na brojne etičke dileme, na koje nije lako dati odgovore. Sledi deo u kom se kreativno redefinišu granice i granični režimi, oslobađanjem moći mašte i umetnosti, kako bi se kreirale drugačije alternative i mogućnosti za politike i prakse. Četvrti deo bavi se uticajem graničnih režima na one koji žive u njima, a naročito nasiljem koje se sprovodi. Sa metodološkog aspekta, knjiga predstavlja kombinaciju različitih pristupa, od kvalitativnih istraživanja do kulturološke i tekstualne analize, od umetničkih instalacija do intervjua, od izjava o metodama do ličnijih uvida.

Više informacija o knjizi nalazi se na: https://anthempress.com/books/mexico-us-serbia-eu-border-lives-and-works-hb

• Analiza_SR
• Analysis_EN

• Policy brief SR
• Policy brief EN

Doc. dr Stefan Surlić i prof. dr Natalija Perišić objavili su rad pod naslovom „Forgotten Displacement: The Struggles of Internally Displaced Persons in Serbia“ u okviru istraživačke platforme Researching Internal Displacement.

Rad analizira dugotrajno i često zanemareno prisilno raseljenje Srba sa Kosova, izazvano sukobom 1999. godine i kasnijom NATO intervencijom. Više od dve decenije kasnije, interno raseljena lica u Srbiji suočavaju se sa brojnim izazovima – od složenih administrativnih procedura prilikom ostvarivanja i obnavljanja prebivališta, do stigmatizacije unutar lokalnih zajednica.

Radu možete pristupiti ovde: https://researchinginternaldisplacement.org/short_pieces/forgotten-displacement-the-struggles-of-internally-displaced-persons-in-serbia/

Konferencija pod nazivom „Upravljanje i demokratija u svetu neizvesnosti“, u okviru Erazmus projekta „Evropska unija i Afrika u svetu višestrukih kriza“ (AfriquEurope) koji finansira Evropska komisija, održana je u Maputu (Mozambik) 26. i 27. septembra 2025. godine.

Na konferenciji su učestvovali prof. dr Natalija Perišić i prof. dr Nemanja Džuverović sa Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, koji su u okviru panela „Uvidi iz komparativnog upravljanja“ predstavili rad na temu „Kontekstualizovanje mira i upravljanja: komparativna perspektiva sa Balkana i Afrike“. Oni su ukazali na to da se mir i upravljanje često izražaju posredstvom univerzalnih indeksa, koji nisu u stanju da „prenesu“ životne realnosti i kompleksnosti situacije u stvarnosti. Predstavili su Balkanski indeks mira kao inivativan, participatorni okvir, koji naglašava značaj lokalnih konteksta i iskustava u istraživanju mira i upravljanja, te ukazali na mogućnosti prilagođavanja u Africi.

Fokus konferencije bio je na problemima moći, principa i budućnosti globalnog poretka; demokratije, razvoja i nejednakosti; upravljanja u doba konflikata; digitalne demokratije i aktivizma mladih; popularističkog autoritarizma i demokratskog legitimiteta; roda, reprezentacija i protesta; devolucije, participacije i lokalnog upravljanja.

Konferencija je okupila 50 govornika sa deset afričkih i pet evropskih univerziteta.