avgust 2021.

MIGREC priprema seriju radionicu. Možda će Vas neke zanimati.

• WP3.1_Migration Development programme

Online IMISCOE Godišnja konferencija održana je od 7. do 9. jula 2021. godine, pod sloganom “Prelazeći granice, povezujući kulture”. Namera organizatora bila je da konferencija ostvari dublji pogled u migrantska iskustva ljudi, fokusirajući se na to, kako su migracije povezane sa kulturom i jezikom. Neksus migracija i kultura istraživan je dubinski, postavljanjem pitanja kako se migracije žive, doživljavaju, posreduju i reflektuju uopšteno i u svakodnevnoj kulturnoj, lingvističkoj i umetničkoj praksi. Ovogodišnja konferencija okupila je naučnike koji se bave narednim temama:

• Refleksivne studije migracija
• Migrantski transnacionalizam
• Migracije, državljanstvo i politička participacija
• Superdiverzitet, migracije i kulturna promena
• Stariji migranti
• Rod i seksualnost u istraživanjima migracija
• Imigracija, imigranti i tržište rada u Evropi
• Migracione politike i upravljanje migracijama
• Obrazovanje i društvena nejednakost
• Metodološki pristupi i alatke u istraživanjima migracija
• Privilegovane mobilnosti: lokalni uticaji, pripadanje i državljanstvo
• Ponovno razmatranje povratnih migracija u promenljivoj geopolitici
• Norme i vrednosti u migracijama i integraciji

MIGREC tim učestvovao je na IMISCOE konferenciji u okviru samostalno predloženog panela “Upravljanje migracijama u periodu COVID-19: studije slučaja upravljanja ‘krizom’ u jugoistočnoj Evropi”. Panel je sveobuhvatno ispitivao upravljanje “krizom” kroz prizme politike, medija i ponašanja, u pogledu različitih grupa migranata (iregularnih, regularnih i povratnika). Ispitivanjem preseka između migracija, zdravlja, bezbednosti i ekonomskog razvoja, panelisti su razmatrali uticaj COVID-19 na različite aspekte upravljanja migracijama, kao što su: granična kontrola, domaći socijalno-politički parametri koji su nadzirali donošenja odluka u pravcu sekuritizacije migracionih politika, u pravcu daljeg zatvaranja u centre za smeštaja migranata, kao i obrasci tumačenja migrantskih problema o kojima je izveštavano u medijima. Pored uloga vlade, medija i nevladinih organizacija, panel je omogućio uvide i u namere povratnika podstaknutih COVID-19 u pogledu stalnog nastanjivanja u državi porekla i u potencijalna rešenja za redukovanje emigracionih tokova iz regiona.

Panel je vodila doc Dragana Štekel sa Univerziteta u Beogradu – Fakulteta političkih nauka. Diskutanti su bili prof. Izabela Grabovska sa Univerziteta za društvene i humanističke nauke u Varšavi i doc Dejan Pavlović sa Univerziteta u Beogradu – Fakulteta političkih nauka. Panel je okupio pet prezentacija.

“Upravljanje migracijama u periodu COVID-19: ‘krizno’ upravljanje u jugoistočnoj Evropi” prezentovali su Madžela Kilki, Rebeka Marej, Aneta Piket i Rajan Pauel sa Univerziteta u Šefildu. Oni su preispitivali kako je “krizno” uokviravanje COVID-19 uticalo na migracionu politiku u regionu. Utvrdili su da su se odgovori politika, do izvesne mere, nadogradili na prethodno postojeće kognitivne okvire i prakse, naglašavajući umotavanje jedne “krize” u drugu, kao i uzajamno podstičuću vezu između “krize” i “rutine”. Štaviše, odgovori politika bili su umnogomne instrumentalni i ad hoc, u nastojanju da se pronađe rešenje za trenutni “problem”. Okvir “krize” stoga funkcionisao je tako da se prikriju potporni sistemski problemi migracione politike, te nije uticao dublje na socijalnu i političku promenu.

Aleksandra Prodromidu i Fej Ververidu iz Centra za istraživanja jugoistočne Evrope (SEERC) prezentovale su “Uticaj COVID-19 na odgovor politike na ‘migrantsku krizu’ u Grčkoj u prvoj godini pandemije (2020-2021)”. Osnovna pretpostavka njihove prezentacije bio je okvir višestrukih kriza na EU periferiji, koje su uticale jedna na drugu. Kombinacija produženog perioda mera stroge ekonomske štednje, te političkih i socijalnih previranja koji sežu od 2010. godine, suštinski je onemogućila Grčku da se bavi dolaskom iregularnih migranata. Pandemija COVID-19 znatno je smanjila dolazak migranata, ali je ukazala na nužnost ubrzavanja procesa pristupa smeštaju i zdravstvenim uslugama za one migrante koji su već u Grčkoj, grupu opisanu kao “zdravstvenu vremensku bombu” usled životnih uslova u kojima se nalaze.

“COVID-19 i migracije u javnim sferama u Grčkoj i Severnoj Makedoniji: postavljanje agende i (re)uokviravanje u kontekstu pandemije (2020)” prezentovali su Joanis Armakolas i Panajotis Paskalidis iz Helenske fondacije za evropsku i spoljnu politiku (ELIAMEP). Oni su proučavali uticaj pandemije koronavirusa na dominantne obrasce interpretiranja (okvira i postavljanja agendi) migrantskih problema u javnoj sferi u Grčkoj i Severnoj Makedoniji. U prezentaciji je predstavljena kvalitativna diskurzivna analiza članaka iz različitih medijskih izvora (štampanih i digitalnih) u Grčkoj i Severnoj Makedoniji i analiza diskursa na socijalnim medijima (Facebook i Twitter).

Natalija Perišić, Dragana Štekel (obe sa Univerziteta u Beogradu – Fakulteta političkih nauka) i Nermin Oruč (iz Centra za razvojne evaluacije i društvena istraživanja iz Sarajeva) prezentovali su “Zatvaranje u centre za smeštaj i marginalizacija iregularnih migranata kao odgovor politike na COVID-19 duž Balkanske rute”. Unutar sveukupnog konteksta uticaja COVID-19 na iregularne migrante u državama duž Balkanske rute, njihova prezentacija fokusirala se na mere vlada Srbije i Bosne i Hercegovine usmerene prema iregularnim migrantima od početka COVID-19 krize. Oni su analizirali i regulaciju života migranata u centrima za smeštaj i ostvarivanje prava na usluge u dve države, kao i uloge vladinih i nevladinih organizacija, kako domaćih, tako i međunarodnih, te njihov doprinos blagostanju migranata u centrima za smeštaj u izmenjenoj realnosti.

Danica Šantić i Milica Todorović sa Univerziteta u Beogradu – Geografskog fakulteta, prezentovale su “Povratnici u Srbiju u periodu COVID-19”. One su predstavile istraživanje dobijeno na osnovu 336 odgovora na online upitnik u periodu od 25. septembra do 20. oktobra 2020. godine. Svrha navedenoga bilo je sakupljanje informacija koje bi obezbedile bolji uvid u razloge za odlazne migracije, karakteristike života u inostranstvu, kao i uvide u potencijalna sistemska rešenja za umanjenje stalnih emigracionih tokova.

Druga serija MIGREC radionica imala je fokus na upravljanju migracijama. Održana je u periodu od aprila do maja 2021. godine. Izlagalo je osam govornika. Namera organizatora bila je da angažuje posvećenu interdisciplinarnu grupu eksternih naučnika, čiji rad direktno tretira teme kojima se bavi MIGREC. Govornici su se bavili globalnim kontekstom upravljanja migracijama, krizom i migrantskim solidarnostima, sa ukazivanjem na geografski fokus. Još važnije, ova radionica bila je prilika za domaće kolege iz MIGREC tima da prezentuju svoj rad, dobiju fidbek i nastave dijalog započet u prethodnoj seriji MIGREC radionica.

Dženifer Erikson, vanredna profesorica i pomoćnica Šefa Odeljenja za antropologiju, pridružena fakultetska članica Ženskih i rodnih studija i afro-američkih studija i članica nadzornog komiteta Asocijacije američkih univerzitetskih profesora na State Ball Univerzitetu u Mansiji u Indijani, predstavila je jedno od svojih poglavlja ‘Fargo na preseku rasa: mobilnost, kontekst i globalni izbeglički tokovi’. Prof. Erikson je predstavila istraživanje izbegličkog naselja u Fargu u Severnoj Dakoti, malom gradu u SAD. Naglasila je na koje načine globalne političke, ekonomske i kulturne strukture, kao i (post)kolonijalizam i (post)socijalizam, utiču i presecaju se sa lokalnim istorijama, normama i praksama.

Dragana Štekel, docentkinja Univerziteta u Beogradu – Fakulteta političkih nauka, prezentovala je temu ‘Zaglavljeni migranti na Balkanskoj ruti u eri COVID-19: selektivnost u upravljanju granicama na putu ka Evropskoj uniji’. Istakla je da je pandemija COVID-19 izazvala globalnu zdravstvenu krizu sa krupnim i dalekosežnim posledicama, koje pogoršavaju već postojeću migrantsku krizu. Mere prevencije COVID-19, čiji je cilj bilo ograničavanje kretanja, uvećale su zdravstvene rizike po migrante, dovele do brojnih inicidenata u centrima za njihov smeštaj i u okolini centara, ali i do lošeg tretmana migranata od strane graničnih službenika, policije i vojske, kao i do tzv. pušbekova.

Vil Hejns, doktorand sa Univerziteta u Šefildu predstavio je svoj rad ‘Železnička stanica kao ključna lokacija mobilnosti migranata beskućnika u Rimu’. Nastavljajući se na debate o evropskim prostorima isključivanja i urbane marginalnosti, Hejns je istražio kako se beskućnici migranti upravljaju u svojim životima unutar jednog esencijalnog urbanog tranzitnog prostora sa mnogo lica, kao što je železnička stanica u Rimu.

Suzan Hol, interdisciplinarna naučnica u oblasti urbanih studija sa LSE-ja predstavila je temu ‘Migrantski paradoks: graničenje u odnosu na stanje kontradikcije’. Ukazala je da je migrant osoba koja je potrebna zapadnjačkoj suverenosti i koju odbacuje zapadnjačka suverenost. Življenje ovog nemogućeg dualizma zahteva življenje u nepokolebljivo nestabilnom statusu, koji se spremno preispituje prilikom svakih nacionalnih izbora ili ekonomskih kriza, dok se istovremeno mlako prihvata pod parolama slavljenja multikulturalizma.

Danica Šantić, vanredna profesorica Univerziteta u Beogradu – Geografskog fakulteta, predstavila je ‘Koherentnost politika o upravljanju migracijama u Srbiji’. Njen pregled obezbedio je analizu postojećih politika, strategija i praksi u oblasti upravljanja migracijama na nacionalnom nivou i identifikovanje nacionalnih prioriteta, sa pozivanjem na zakonske i političke okvire za regulaciju i upravljanje migracijama.

Danijela Pavlovic, doktorandkinja Univerziteta u Beogradu – Fakulteta političkih nauka, predstavila je ‘Upravljanje azilnom politikom u Republici Srbiji’. Ukazala je na to da vladine i nevladine organizacije razvijaju različite usluge, u svrhu obezbeđivanja prava tražioca azila i analizirala azilnu politiku sa fokusom na postojećem normativnom i institucionalnom okviru.

Marta Stojić Mitrović sa Instituta za etnografiju Srpske akademije nauka i Ana Vilenica sa Univerziteta London South Bank prezentovale su ‘Kretanje i zadržavanje u kampovima u Srbiji: institucionalna zatvaranja i neformalne solidarnosti u Balkanskom kolu’. Govornice su izlagale o zatvaranju granica koje su sproveli državni akteri i neformalnoj podršci migrantima u Srbiji, kao državi koja se nalazi na kopnenoj migrantskoj ruti iz Turske ka centralnoj Evropi, na Zapadnom Balkanu, unutar EUropske periferije. Opisale su različite dinamike u dijahroničnoj perspektivi, sa posebnim naglaskom na 2020-2021, kada je retorika o pandemijskoj krizi podstakla prakse sekuritizacije i anti-migrantski diskurs.

Radionica o upravljanju migracijama nastavlja se Radionicom o vezama između migracija i razvoja, koja će biti održana u periodu od oktobra do decembra 2021. godine.