4. август 2021.

Online IMISCOE Godišnja konferencija održana je od 7. do 9. jula 2021. godine, pod sloganom “Prelazeći granice, povezujući kulture”. Namera organizatora bila je da konferencija ostvari dublji pogled u migrantska iskustva ljudi, fokusirajući se na to, kako su migracije povezane sa kulturom i jezikom. Neksus migracija i kultura istraživan je dubinski, postavljanjem pitanja kako se migracije žive, doživljavaju, posreduju i reflektuju uopšteno i u svakodnevnoj kulturnoj, lingvističkoj i umetničkoj praksi. Ovogodišnja konferencija okupila je naučnike koji se bave narednim temama:

• Refleksivne studije migracija
• Migrantski transnacionalizam
• Migracije, državljanstvo i politička participacija
• Superdiverzitet, migracije i kulturna promena
• Stariji migranti
• Rod i seksualnost u istraživanjima migracija
• Imigracija, imigranti i tržište rada u Evropi
• Migracione politike i upravljanje migracijama
• Obrazovanje i društvena nejednakost
• Metodološki pristupi i alatke u istraživanjima migracija
• Privilegovane mobilnosti: lokalni uticaji, pripadanje i državljanstvo
• Ponovno razmatranje povratnih migracija u promenljivoj geopolitici
• Norme i vrednosti u migracijama i integraciji

MIGREC tim učestvovao je na IMISCOE konferenciji u okviru samostalno predloženog panela “Upravljanje migracijama u periodu COVID-19: studije slučaja upravljanja ‘krizom’ u jugoistočnoj Evropi”. Panel je sveobuhvatno ispitivao upravljanje “krizom” kroz prizme politike, medija i ponašanja, u pogledu različitih grupa migranata (iregularnih, regularnih i povratnika). Ispitivanjem preseka između migracija, zdravlja, bezbednosti i ekonomskog razvoja, panelisti su razmatrali uticaj COVID-19 na različite aspekte upravljanja migracijama, kao što su: granična kontrola, domaći socijalno-politički parametri koji su nadzirali donošenja odluka u pravcu sekuritizacije migracionih politika, u pravcu daljeg zatvaranja u centre za smeštaja migranata, kao i obrasci tumačenja migrantskih problema o kojima je izveštavano u medijima. Pored uloga vlade, medija i nevladinih organizacija, panel je omogućio uvide i u namere povratnika podstaknutih COVID-19 u pogledu stalnog nastanjivanja u državi porekla i u potencijalna rešenja za redukovanje emigracionih tokova iz regiona.

Panel je vodila doc Dragana Štekel sa Univerziteta u Beogradu – Fakulteta političkih nauka. Diskutanti su bili prof. Izabela Grabovska sa Univerziteta za društvene i humanističke nauke u Varšavi i doc Dejan Pavlović sa Univerziteta u Beogradu – Fakulteta političkih nauka. Panel je okupio pet prezentacija.

“Upravljanje migracijama u periodu COVID-19: ‘krizno’ upravljanje u jugoistočnoj Evropi” prezentovali su Madžela Kilki, Rebeka Marej, Aneta Piket i Rajan Pauel sa Univerziteta u Šefildu. Oni su preispitivali kako je “krizno” uokviravanje COVID-19 uticalo na migracionu politiku u regionu. Utvrdili su da su se odgovori politika, do izvesne mere, nadogradili na prethodno postojeće kognitivne okvire i prakse, naglašavajući umotavanje jedne “krize” u drugu, kao i uzajamno podstičuću vezu između “krize” i “rutine”. Štaviše, odgovori politika bili su umnogomne instrumentalni i ad hoc, u nastojanju da se pronađe rešenje za trenutni “problem”. Okvir “krize” stoga funkcionisao je tako da se prikriju potporni sistemski problemi migracione politike, te nije uticao dublje na socijalnu i političku promenu.

Aleksandra Prodromidu i Fej Ververidu iz Centra za istraživanja jugoistočne Evrope (SEERC) prezentovale su “Uticaj COVID-19 na odgovor politike na ‘migrantsku krizu’ u Grčkoj u prvoj godini pandemije (2020-2021)”. Osnovna pretpostavka njihove prezentacije bio je okvir višestrukih kriza na EU periferiji, koje su uticale jedna na drugu. Kombinacija produženog perioda mera stroge ekonomske štednje, te političkih i socijalnih previranja koji sežu od 2010. godine, suštinski je onemogućila Grčku da se bavi dolaskom iregularnih migranata. Pandemija COVID-19 znatno je smanjila dolazak migranata, ali je ukazala na nužnost ubrzavanja procesa pristupa smeštaju i zdravstvenim uslugama za one migrante koji su već u Grčkoj, grupu opisanu kao “zdravstvenu vremensku bombu” usled životnih uslova u kojima se nalaze.

“COVID-19 i migracije u javnim sferama u Grčkoj i Severnoj Makedoniji: postavljanje agende i (re)uokviravanje u kontekstu pandemije (2020)” prezentovali su Joanis Armakolas i Panajotis Paskalidis iz Helenske fondacije za evropsku i spoljnu politiku (ELIAMEP). Oni su proučavali uticaj pandemije koronavirusa na dominantne obrasce interpretiranja (okvira i postavljanja agendi) migrantskih problema u javnoj sferi u Grčkoj i Severnoj Makedoniji. U prezentaciji je predstavljena kvalitativna diskurzivna analiza članaka iz različitih medijskih izvora (štampanih i digitalnih) u Grčkoj i Severnoj Makedoniji i analiza diskursa na socijalnim medijima (Facebook i Twitter).

Natalija Perišić, Dragana Štekel (obe sa Univerziteta u Beogradu – Fakulteta političkih nauka) i Nermin Oruč (iz Centra za razvojne evaluacije i društvena istraživanja iz Sarajeva) prezentovali su “Zatvaranje u centre za smeštaj i marginalizacija iregularnih migranata kao odgovor politike na COVID-19 duž Balkanske rute”. Unutar sveukupnog konteksta uticaja COVID-19 na iregularne migrante u državama duž Balkanske rute, njihova prezentacija fokusirala se na mere vlada Srbije i Bosne i Hercegovine usmerene prema iregularnim migrantima od početka COVID-19 krize. Oni su analizirali i regulaciju života migranata u centrima za smeštaj i ostvarivanje prava na usluge u dve države, kao i uloge vladinih i nevladinih organizacija, kako domaćih, tako i međunarodnih, te njihov doprinos blagostanju migranata u centrima za smeštaj u izmenjenoj realnosti.

Danica Šantić i Milica Todorović sa Univerziteta u Beogradu – Geografskog fakulteta, prezentovale su “Povratnici u Srbiju u periodu COVID-19”. One su predstavile istraživanje dobijeno na osnovu 336 odgovora na online upitnik u periodu od 25. septembra do 20. oktobra 2020. godine. Svrha navedenoga bilo je sakupljanje informacija koje bi obezbedile bolji uvid u razloge za odlazne migracije, karakteristike života u inostranstvu, kao i uvide u potencijalna sistemska rešenja za umanjenje stalnih emigracionih tokova.