septembar 2021.

Danijela Pavlović I Nevena Radić stekle su sertifikat Stručnjak za kolektivno liderstvo I time se pridružile globalnoj zajednici prakse usmerene na uzajamnu razmenu I učenje. One su bile polaznice intenzivnog kursa obuke na temu liderstva koji je organizovao Program Migracije I dijaspora (PMD), a koji je realizovao Collective Leadership Institute (CLI) u arvo od marta do oktobra 2021. Godine. Program finansira nemačko Savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju I razvoj, a u Srbiji sprovodi GIZ, u saradnji sa partnerskim institucijama. Ova stručna I praktična obuka predstavlja najnovije alate I metodologije u oblasti kolektivnog liderstva, saradnje između zainteresovanih strana I olakšavanja dijaloga između više aktera. Ovaj kurs bio je namenjen profesionalcima koji rade na pitanjima migracija I dijaspore u državnim organima, organizacijama civilnog društva, privatnom sektoru, akademskoj zajednici I drugim relevantnim organizacijama. Učesnici kursa su naučili kako da primenjuju vodeće metodologije CLI: Kompas za kolektivno liderstvo I Model promene dijaloga.

Ove dve metodologije su bile predstavljene u okviru prva dva modula, a učesnicima su bile pružene praktične prilike da ih primene na sopstvenim inicijativama koje podrazumevaju promenu. Kompas je alat za liderstvo koji onima koji ga koriste omogućava da analiziraju, dijagnostikuju I planiraju aktivnosti za balansiranje šest dimenzija kompetencija. Treći model je usmeren na veštine fasilitacije za okupljanje zainteresovanih strana I sprovođenje procesa dijaloga primenom kako Kompasa tako I Modela za promenu dijaloga. Nakon obuke, učesnici poseduju veštine, znanje I praktično iskustvo da na održiv način nastave da predvode dijaloge između većeg broja aktera, usmerene na delovanje u ključnim pitanjima u oblasti migracija I dijaspore arvo u budućnost, u cilju ostvarivanja dugoročnih prednosti za svoje građane, kako u zemlji tako I u inostranstvu.

Godišnja međunarodna konferencija Kraljevskog geografskog društva Velike Britanije održana je u periodu od 31. avgusta do 3. septembra 2021. godine, pod nazivom “Granice, granične oblasti i graničenje” (https://www.rgs.org/research/annual-international-conference/attending-the-virtual-conference/). Glavne teme konferencije bile su: koja je uloga geografije i geografa u proizvođenju znanja i razumevanju višestrukih i kontinuirano promenljivih formi ekoloških, fizičkih, simboličkih, pametnih/digitalnih i nevidljivih granica na više nivoa? Kako geografi mogu da osvetle i da se kreativno bave graničnim oblastima? Kako možemo da ispitujemo višestrukost tehnologija i praksi graničenja? Kako se disciplinarne granice same geografije konkretizuju, preispituju i preoblikuju u akademskom okruženju koje sve više promoviše transdisciplinarno istraživanje? Koje istinski progresivne ideje i istraživanje geografi mogu da razviju, koje aktivnosti možemo da preduzmemo i koje alternative možemo da predložimo, da bismo doveli u pitanje te granice i prakse graničenja koje kontrolišu i ograničavaju?

Prof. dr Danica Šantić sa Univerziteta u Beogradu – Geografskog fakulteta prezentovala je na temu “Migranti, granice i konkurentni narativi na Zapadnom Balkanu: perspektiva iz Srbije” u ime MIGREC tima koji su činili i Natalija Perišić, Rebeka Marej, Rajan Pauel i Madžela Kilki. MIGREC prezentacija bila je deo panela “Razmena i twinning u doba granica: (inter)nacionalizam, mobilnost, susreti i participacija”.

Prof. Šantić predstavila je osnovne twinning ideje u pozadini MIGREC projekta, njegove ciljeve, zadatke i aktivnosti, kao opšti kontekst. Izvlačeći pouke iz projekta, pozicionirala je zapadni Balkan u centar debata koje doprinose razbijanju dihotomnih razmišljanja o istoku i zapadu, i to kroz prizmu migracija. Kritički procenjujući migracione narative u Srbiji pre i tokom COVID-19, prof. Šantić predstavila je tri analitička pravca: decentriranje Zapadne Evrope iz ovih debata; poimanje diverziteta unutar logike i obrazloženja karakterističnih za region, pri preispitivanju homogenizacije reakcija kao “post-komunističkih”; prekidanje savremenih narativa netolerantnog, ksenofobičnog i homogenizovanog post-komunističkog “istoka” nasuprot liberalnom, multikulturalnom i kosmopolitskom “zapadu”. Kroz međunarodne prakse saradnje unutar MIGREC-a, mitovi obnavljani kroz normativna i dihotomna razmišljanja, posredstvom teoretisanja iz Srbije i u Srbiji, dovedeni su u pitanje. Iznijansirani su varijabilni, divergentni i često ambivalentni načini na koje se migranti pozicioniraju i na koje se njima upravlja, uz naglašavanje brige i solidarnosti, a ne samo neprijateljstava i rasizma (kao u “zapadnoj Evropi”). Ovo je otkrilo mnogo dinamičniji, kompleksniji i nijansiraniji kontekst za opovrgavanje standardizovane i statične post-komunističke ksenofobije, koja se proizvodi relaciono i nasuprot zamišljenoj, tolerantnoj evropskoj uglađenosti, kao slici koju zapad ima o sebi.