oktobar 2021.

Prof. Dr Nevenka Žegarac, prof. dr Natalija Perišić, doc. dr Anita Burgund Isakov, doc. dr Katarina Lončerević i asist. MA Violeta Marković objavile su monografiju „Zaštita dece u migracijama: Pristup zasnovan na pravima” na srpskom jeziku i praktikum „Zaštita dece u migracijama: praksa centrirana ka detetu” na srpskom i engleskom jeziku.

Monografija „Zaštita dece u migracijama: Pristup zasnovan na pravima” nastala je u okviru projekta „Kokreiranje znanja i izgradnja ekspertize za zaštitu dece pogođene migracijama i prisilnim izmeštanjem – razvijanje nastavnog programa”, koji je realizovan na Univerzitetu u Beogradu, Falkultetu političkih nauka (UB FPN), uz podršku UNICEF -a u Srbiji i Biroa za stanovništvo, izbeglice i migracije Stejt Departmenta Sjedinjenih Američkih Država. Na prve rezultate projekta nadovezala se finansijska podrška programa Evropske unije za zdravstvo „Unapređenje zdravstvenog stanja dece izbeglica i migranata u Južnoj i Jugoistočnoj Evropi”, sa kojom je omogućena izrada udžbenika i praktikuma koji objedinjuju iskustva stečena tokom slojevitog, kokreativnog rada sa donosiocima odluka, praktičarima, studentima, istraživačima i analitičarima u oblasti, ali i decom u migracijama.

Tokom projekta realizovane su obuhvatne istraživačke i konsultativne aktivnosti. Organizovane su fokus grupe i intervjui sa 40 osoba, i to kreatora politika, donosioca odluka i praktičara iz javnog i civilnog sektora iz različitih delova Srbije, koji su uključeni u zaštitu dece u migracijama. Posebna pažnja posvećena je konsultacijama sa decom migrantima bez pratnje i decom koja putuju sa svojim porodicama. Konsultacije su realizovane sa 14 dečaka i devojčica iz Avganistana, Irana, Pakistana i Sirije, koji su pristali da razgovaraju sa istraživačkim timom (uz druge neophodne saglasnosti roditelja i staratelja), na način koji je bio brižljivo i stručno osmišljen, etički rigorozan, a visoko participativan i podešen deci.

Na osnovu saznanja i prikupljenog materijala dizajniran je kurikulum u skladu sa standardima univerzitetskog obrazovanja, a potom i program inovacije znanja za praktičare. Program je pilotiran školske 2019/20, da bi drugi put bio izveden 2020/21. godine. Nastava je, pored studenata različitih smerova fakulteta, uključila i jedan broj praktičara. Na osnovu iskustava iz dva ciklusa nastave, razvijena je monografija o zaštiti dece u migracijama, uz prateći praktikum. Monografija se sastoji od deset poglavlja, tematskih celina koja obuhvataju raznovrsne oblasti zaštite dece migranata i dece bez pratnje. Namenjena je studentima Fakulteta političkih nauka i drugih fakulteta društveno-humanističkih nauka, ali i donosiocima odluka i praktičarima iz oblasti zaštite dece, kao i onima koji tokom rada dolaze u kontakt sa decom migrantima i decom bez pratnje. Svako poglavlje ima definisane ciljeve učenja, razrađuje i problematizuje teorijske koncepte i praktične pristupe u multidisciplinarnom polju zaštite dece u migracijama, a sadrži i prikladne praktične vežbe koje su preduslov iskustvenog učenja, preporuke za dalje čitanje i listu ključnih termina.

Prvo poglavlje razrađuje karakteristike, trendove i aktere, obezbeđuje pregled i analizu procesa migracija, pri čemu je težište usmereno na decu u migracijama. Mada su migracije postojale u svim društvima u prošlosti, one spadaju u one procese koji suštinski utiču na preoblikovanje savremenih društava i politika. U prvom poglavlju se uvode i obrazlažu osnovni koncepti, pojmovi i teorije migracija, obezbeđuje razumevanje karakteristika savremenih trendova u migracijama, kao i srodna znanja iz oblasti političkih nauka, radi razumevanja migracionih tokova koji uključuju decu i uloga aktera u oblasti zaštite dece u migracijama u nacionalnom i međunarodnom okviru.

Drugo poglavlje pokriva pristup zasnovan na pravima i okvir za zaštitu dece, gde se razrađuje teorijska, pravna i praktična komponenta pristupa zasnovanog na pravima deteta. Poglavlje nudi kritički prikaz shvatanja detinjstva kao društvene pojave i prava deteta. U kontekstu migracija, ključna je procena primene četiri temeljna principa Konvencije UN o pravima deteta, i to sa stanovišta pitanja u kojoj meri je politika, strategija, mera, program ili aktivnost centrirana ka detetu, pravična, inkluzivna i participativna. Prikazani su i pristupi prakse socijalnog rada koji imaju snažne implikacije i značaj za rad sa decom u migracijama i njihovim porodicama. U pitanju su, između ostalog, pristup osnaživanja, praksa zasnovana na snagama, eko-sistemsko razmišljanje, antipotčinjavajuća, antiopresivna i antidiskriminatorna praksa socijalnog rada. Ovi koncepti, uz primenu principa kulturno kompetentne prakse, operacionalizuju praktičnu primenu pristupa zasnovanog na pravima deteta.

U trećem poglavlju obrađeni su standardi za zaštitu dece u humanitarnim krizama, razmotreni faktori guranja i privlačenja; standardi za zaštitu dece u humanitarnim krizama i globalni minimalni standardi za zaštitu dece u humanitarnim akcijama. Ovi sadržaji su usmereni na razumevanje faktora koji podstiču migracije, poznavanje relevantnih pojmova i interpretaciju specifičnosti zaštite dece u vanrednim i kriznim situacijama. Time je postavljen osnov za primenu ovih standarda u praksi i sposobnost prepoznavanja i ocenjivanja stepena u kome su primenjeni standardi za zaštitu dece u vanrednim i kriznim situacijama.

Četvrto poglavlje se odnosi na identifikaciju dece u migracijama i organizovanje inicijalnih intervencija. Ovo poglavlje se bavi procesom identifikacije dece u migracijama, teorijskim i praktičnim aspektima otvaranja procesa vođenja slučaja, pravilima intervjuisanja dece, početnim postupkom utvrđivanja i određivanja najboljih interesa deteta i standarda za uspostavljanje prostora podešenih deci. Time se postiže razumevanje, upoređivanje i tumačenje standarda i postupka za organizovanje prihvata i pomoći podešenog deci i utvrđivanje najboljih interesa deteta u migracijama u Srbiji, Evropi i u međunarodnoj praksi, tokom identifikacije i inicijalnih intervencija.

U petom poglavlju razmatrani su rizici i rezilijentnost dece u migracijama. Ovo poglavlje se bavi savremenim saznanjima o traumi i uticaju traumatskog iskustva, kao bazi znanja za razvoj sistema zaštite dece u migracijama. Ova znanja su, zajedno sa prethodno razmotrenim pravima, standardima i principima zaštite dece, postavljena u kontekst procene rizika i ranjivosti zajedno sa zaštitnim faktorima, što obuhvata i pravo deteta na participaciju i konsultacije sa decom koje podstiču njihovu rezilijentnost i kapacitete. Posebna pažnja se poklanja brizi o profesionalcima i značaju staranja o sebi, kao i tehnikama debrifing-a. Ciljevi učenja u ovom poglavlju usmereni su na poznavanje i razumevanje glavnih pojmova, ideja i teorija o trauma, kao i na interpretaciju i primenu pristupa procene zasnovanom na prepoznavanju traume i podsticanju rezilijentnosti, kao i razumevanje značaja staranja o sebi.

Šesto poglavlje analizira pitanja roda i vulnerabilnosti, gde se razrađuju suštinski koncepti i teorije roda, te sistem rodnih uloga kao sistem nejednakosti koji postoji u svakom društvu i kulturi. Ovde se problematizuju pitanja razumevanja roda i ranjivosti na primeru žena i dece u pokretu, razrađuju pitanja ranjivosti dece (dečaka i devojčica) u migracijama i specifičnih rodnih odlika ranjivosti nepraćene i razdvojene dece. Kako je u praksi gotovo nemoguće razdvojiti pitanja roda i vulnerabilnosti i rodno zasnovanog nasilja u migracijama, ovo poglavlje nudi koherentan okvir za razumevanje problema i izgradnju rodno senzitivnih intervencija.

Sedmo poglavlje obrađuje temu zloupotrebe dece u migracijama. Ovde se razmatraju rizici kojima su izložena deca u različitim fazama migracionih procesa, specifičnim oblicima i manifestacijama nasilja nad decom u migracijama, radi razumevanja i prepoznavanja karakterističnih vidova zloupotrebe. Predstavljeni su glavni oblici nasilja sa kojima se suočavaju deca u migracijama i obuhvatno razmotreni fenomeni krijumčarenja, trgovine decom i zloupotrebe dečijeg rada u migracijama.

Osmo poglavlje se bavi rodno zasnovanim nasiljem i njegovim karakteristikama za decu u migracijama. Migracije su predstavljene kao rodni proces. Sistem rodnih uloga je prikazan kao sistem koji počiva na nejednakosti i diskriminaciji koje vode nasilju, a sam patrijarhat se menja kako se menjaju društva, ali je u različitim oblicima prisutan svuda, pa i u zemljama porekla migranata. Ciljevi učenja su usmereni na razumevanje i interpretaciju pojmova i analizu pojavnih oblika rodno zasnovanog nasilja u migracijama, kao i relevantnih međunarodnih i nacionalnih konvencija, te na razumevanju pristupa usmerenog ka preživeloj osobi rodno zasnovanog nasilja.

U devetom poglavlju su obrazložene i razrađenje smernice za vođenje slučaja kod dece u migracijama. Ovo poglavlje razmatra standarde za vođenje slučaja u radu sa decom u migracijama u nacionalnim i transnacionalnim aspektima, razmatra prava i procedure deteta tokom postupka procene uzrasta, razrađuje proces donošenja odluka o najboljim interesema deteta i tumači standard dobre prakse u radu na zaštiti dece u migracijama sa prevodiocima i kulturnim medijatorima. Ciljevi učenja su, između ostalog, usmereni na uočavanje, objašnjavanje i rešavanje etičkih dilema u postupku vođenja slučaja tokom rada sa decom u situaciji migracija i interpretaciju prava deteta i proceduralnih garancija u postupcima za procenu i određivanje najboljih interesa deteta u migracijama (uključujući i procenu uzrasta).

Deseto poglavlje se odnosi na konceptualne, pravne, organizacione i u praksi socijalnog rada prisutne izazove vezane za alternativno staranje dece migranata. U ovom poglavlju su obrađene teme vezane za usluge namenjene porodicama migranata sa decom, pitanja starateljske zaštite, specifičnosti oblika alternativnog staranja za nepraćenu i razdvojenu decu. Sistematično su prikazana i dugoročna rešenja za ovu decu shodno međunarodnim pravnim garancijama: dobrovoljni povratak u zemlju porekla, integracija u zemlji destinacije, preseljenje u treću zemlju, spajanje porodice u zemlji porekla, zemlji destinacije ili trećoj zemlji i međunarodno usvojenje.