april 2023.

Studenti master studija Fakulteta političkih nauka posetili su Centar za azil u Krnjači 7. aprila 2023. godine. Đurđa Šurlan, Direktorka Centra, upoznala je studente i profesore sa kratkim istorijatom Centra, koji je započeo sa radom još 1992. godine, kada su izbeglice iz bivše Jugoslavije počele da dolaze u tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju. Od 2014. godine Centar smešta tražioce azila iz država Bliskog istoka i Severne Afrike. Direktorka je predstavila rad Centra i usluge koje on pruža tražiocima azila i ukazala na dobre prakse koje se primenjuju u Centru u cilju integracije migranata. U saradnji sa međunarodnim i domaćim nevladinim organizacijama, Centar za azil obezbeđuje podršku za decu koja žive u Centru, koja sadrži niz različitih radionica prilagođenih njihovom uzrastu. Zaposleni u Centru, u koordinaciji sa zaposlenima iz nevladinog sektora, ali i drugih sektora države (zdravstva, socijalne zaštite i zapošljavanja) ulažu napore u obezbeđivanje prilika za zapošljavanje tražioca azila u Srbiji. Trenutno, u centru su smešteni porodice, a broj korisnika je višestruko ispod kapaciteta koje Centar nudi, s obzirom na odlazak velikog broja iregularnih migranata iz Srbije.

Članovi MIGREC tima, Natalija Perišić, Dejan Pavlović, Danica Šantić i Danijela Pavlović posetili su ICMPD u periodu od 24. do 27. marta 2023. godine, kako bi omogućili razmenu znanja na regionalnom nivou i promovisali MIGREC projekat kroz istraživanje mogućnosti za buduću sinergiju i saradnju. Ispred Međunarodnog centra za razvoj migracione politike (ICMPD), sastanku su prisustvovali Aleksandar Malejev, Projektni menadžer, Veronika Bliger, Rukovoditeljka istraživanja i Irina Lisak, Rukovoditeljka projekata. ICMPD je aktivan u preko 90 zemalja i ima regionalni pristup u svom radu kako bi stvorio efikasnu saradnju i partnerstva duž migracionih ruta. Prioritetni regioni su Afrika, Istočna Evropa i Centralna Azija, Mediteran, Putevi svile, Zapadni Balkan i Turska. ICMPD-ov pristup od tri stuba u upravljanju migracijama – strukturalno povezivanje istraživanja, dijalog o migracijama i izgradnja kapaciteta – doprinosi boljem razvoju migracione politike.

Na sastanku se razgovaralo o regionalnim migracionim dešavanjima na Zapadnom Balkanu, angažovanju dijaspore, Praškom procesu i trostrukom pristupu koji teži sveobuhvatnom, održivom i ka budućnosti orijentisanom upravljanju migracijama. U tom cilju, saradnja sa ICMPD-om je veoma važna za MIGREC jer će omogućiti analizu trenutnih i potencijalnih migracionih tokova ka evropskim zemljama prijema, pratiti i ispitati situaciju u glavnim zemljama porekla migranata i razviti mere za bolje prepoznavanje i kontrolu migracionih kretanja. ICMPD je pozvao MIGREC da se poveže sa njima i učestvuje u njihovim istraživačkim aktivnostima.

U istom periodu, članovi MIGREC tima posetili su Institut za humanističke nauke (IWM), čiji je Direktor, gospodin Ivan Vejvoda, član Savetodavnog odbora MIGREC-a. Od suštinskog značaja za misiju IWM-a je dopiranje do različitih zainteresovanih strana, uključujući one koji utiču na mišljenje i kreatore politike. IWM organizuje javna predavanja, debate i konferencije, objavljuje knjige, članke i digitalne razmene. Uz gospodina Vejvodu, ispred IWM-a, sastanku su prisustvovale Ajše Kaglar, Stalni saradnik i profesor Socijalne i kulturne antropologije na Univerzitetu u Beču i Katerina Koči, Direktorka istraživanja.

Istaknuto je da održivost MIGREC-a zahteva pronalaženje novih partnera i novih projekata. Takođe, naglašeno je da MIGREC treba da okupi naučnike, kreatore politika i praktičare iz različitih disciplina i da bi bilo veoma korisno organizovati neku vrstu prakse za doktorande ili druge istraživače koji mogu doći u kontakt sa MIGREC-om i na taj način ostvariti saradnju između različitih institucija. Kada su u pitanju doktorske studije MIGREC-a iz oblasti migracione politike, ponuđena je podrška u smislu njihovog potencijalnog unapređenja, ukoliko je to potrebno, i usklađivanja sa programskom strukturom i mobilnošću Nacionalnog istraživačkog centra kompetencija za studije migracija i mobilnosti.

Doktorandkinja Nataša Milošević sa Fakulteta političkih nauka boravila je u dvonedeljnoj studijskoj poseti u Solunu od 12. do 26. marta 2023. godine.

U okviru studijske posete, povodom proslave 60 godina postojanja najstarijeg Arheološkog muzeja u Grčkoj, ona je posetila izložbu posvećenu istoriji Soluna, grada koji ima epitet „majke migracija“ zbog intenzivnih viševekovnih imigracija. Kroz izložbenu postavku predstavljeni su elementi grčke, jevrejske i orjentalne kulture, koji su izvršili snažan uticaj na socijalno-kulturni i prostorni identitet grada.

U okviru svog istraživačkog rada na temu doktorske disertacije „Politika integracije prisilnih migranata na tržište rada od 2015. do 2022. godine u Republici Grčkoj“, Nataša Milošević je posetila Univerzitet York City Campus, gde se svake godine organizuje letnja škola na temu migracija. U univerzitetskoj biblioteci prikupila je korisne podatke za potrebe svog istraživanja.

Tokom studijske posete, a u okviru realizacije istraživanja na temu disertacije, Nataša Milošević je sprovela intervjue sa ekspertima iz oblasti zapošljavanja migranata i upravljanja migracijama, predstavnicima Crvenog krsta u Grčkoj, Caritasa, Ecopolisa i organizacije Pervolarides of Thessaloniki.

Takođe, posetila je društveni klub, najstarije nevladine organizaciju u Grčkoj „Ecopolis“ koja pruža pomoć i podršku izbeglicama i Multifunkcionalni centar Crvenog krsta u Grčkoj, u okviru koga se realizuju aktivnosti savetovanja i podrške izbeglicama i tražiocima azila.

Ova studijska poseta omogućila je Nataši Milošević da završi deo istraživanja u okviru doktorske disertacije, koji se sastojao u obavljanju polustruktruiranih intervjua sa zainteresovanim stranama na temu politike integracije prisilnih migranata u Republici Grčkoj.