Događaji

MIGREC priprema seriju radionicu. Možda će Vas neke zanimati.

• WP3.1_Migration Development programme

Online IMISCOE Godišnja konferencija održana je od 7. do 9. jula 2021. godine, pod sloganom “Prelazeći granice, povezujući kulture”. Namera organizatora bila je da konferencija ostvari dublji pogled u migrantska iskustva ljudi, fokusirajući se na to, kako su migracije povezane sa kulturom i jezikom. Neksus migracija i kultura istraživan je dubinski, postavljanjem pitanja kako se migracije žive, doživljavaju, posreduju i reflektuju uopšteno i u svakodnevnoj kulturnoj, lingvističkoj i umetničkoj praksi. Ovogodišnja konferencija okupila je naučnike koji se bave narednim temama:

• Refleksivne studije migracija
• Migrantski transnacionalizam
• Migracije, državljanstvo i politička participacija
• Superdiverzitet, migracije i kulturna promena
• Stariji migranti
• Rod i seksualnost u istraživanjima migracija
• Imigracija, imigranti i tržište rada u Evropi
• Migracione politike i upravljanje migracijama
• Obrazovanje i društvena nejednakost
• Metodološki pristupi i alatke u istraživanjima migracija
• Privilegovane mobilnosti: lokalni uticaji, pripadanje i državljanstvo
• Ponovno razmatranje povratnih migracija u promenljivoj geopolitici
• Norme i vrednosti u migracijama i integraciji

MIGREC tim učestvovao je na IMISCOE konferenciji u okviru samostalno predloženog panela “Upravljanje migracijama u periodu COVID-19: studije slučaja upravljanja ‘krizom’ u jugoistočnoj Evropi”. Panel je sveobuhvatno ispitivao upravljanje “krizom” kroz prizme politike, medija i ponašanja, u pogledu različitih grupa migranata (iregularnih, regularnih i povratnika). Ispitivanjem preseka između migracija, zdravlja, bezbednosti i ekonomskog razvoja, panelisti su razmatrali uticaj COVID-19 na različite aspekte upravljanja migracijama, kao što su: granična kontrola, domaći socijalno-politički parametri koji su nadzirali donošenja odluka u pravcu sekuritizacije migracionih politika, u pravcu daljeg zatvaranja u centre za smeštaja migranata, kao i obrasci tumačenja migrantskih problema o kojima je izveštavano u medijima. Pored uloga vlade, medija i nevladinih organizacija, panel je omogućio uvide i u namere povratnika podstaknutih COVID-19 u pogledu stalnog nastanjivanja u državi porekla i u potencijalna rešenja za redukovanje emigracionih tokova iz regiona.

Panel je vodila doc Dragana Štekel sa Univerziteta u Beogradu – Fakulteta političkih nauka. Diskutanti su bili prof. Izabela Grabovska sa Univerziteta za društvene i humanističke nauke u Varšavi i doc Dejan Pavlović sa Univerziteta u Beogradu – Fakulteta političkih nauka. Panel je okupio pet prezentacija.

“Upravljanje migracijama u periodu COVID-19: ‘krizno’ upravljanje u jugoistočnoj Evropi” prezentovali su Madžela Kilki, Rebeka Marej, Aneta Piket i Rajan Pauel sa Univerziteta u Šefildu. Oni su preispitivali kako je “krizno” uokviravanje COVID-19 uticalo na migracionu politiku u regionu. Utvrdili su da su se odgovori politika, do izvesne mere, nadogradili na prethodno postojeće kognitivne okvire i prakse, naglašavajući umotavanje jedne “krize” u drugu, kao i uzajamno podstičuću vezu između “krize” i “rutine”. Štaviše, odgovori politika bili su umnogomne instrumentalni i ad hoc, u nastojanju da se pronađe rešenje za trenutni “problem”. Okvir “krize” stoga funkcionisao je tako da se prikriju potporni sistemski problemi migracione politike, te nije uticao dublje na socijalnu i političku promenu.

Aleksandra Prodromidu i Fej Ververidu iz Centra za istraživanja jugoistočne Evrope (SEERC) prezentovale su “Uticaj COVID-19 na odgovor politike na ‘migrantsku krizu’ u Grčkoj u prvoj godini pandemije (2020-2021)”. Osnovna pretpostavka njihove prezentacije bio je okvir višestrukih kriza na EU periferiji, koje su uticale jedna na drugu. Kombinacija produženog perioda mera stroge ekonomske štednje, te političkih i socijalnih previranja koji sežu od 2010. godine, suštinski je onemogućila Grčku da se bavi dolaskom iregularnih migranata. Pandemija COVID-19 znatno je smanjila dolazak migranata, ali je ukazala na nužnost ubrzavanja procesa pristupa smeštaju i zdravstvenim uslugama za one migrante koji su već u Grčkoj, grupu opisanu kao “zdravstvenu vremensku bombu” usled životnih uslova u kojima se nalaze.

“COVID-19 i migracije u javnim sferama u Grčkoj i Severnoj Makedoniji: postavljanje agende i (re)uokviravanje u kontekstu pandemije (2020)” prezentovali su Joanis Armakolas i Panajotis Paskalidis iz Helenske fondacije za evropsku i spoljnu politiku (ELIAMEP). Oni su proučavali uticaj pandemije koronavirusa na dominantne obrasce interpretiranja (okvira i postavljanja agendi) migrantskih problema u javnoj sferi u Grčkoj i Severnoj Makedoniji. U prezentaciji je predstavljena kvalitativna diskurzivna analiza članaka iz različitih medijskih izvora (štampanih i digitalnih) u Grčkoj i Severnoj Makedoniji i analiza diskursa na socijalnim medijima (Facebook i Twitter).

Natalija Perišić, Dragana Štekel (obe sa Univerziteta u Beogradu – Fakulteta političkih nauka) i Nermin Oruč (iz Centra za razvojne evaluacije i društvena istraživanja iz Sarajeva) prezentovali su “Zatvaranje u centre za smeštaj i marginalizacija iregularnih migranata kao odgovor politike na COVID-19 duž Balkanske rute”. Unutar sveukupnog konteksta uticaja COVID-19 na iregularne migrante u državama duž Balkanske rute, njihova prezentacija fokusirala se na mere vlada Srbije i Bosne i Hercegovine usmerene prema iregularnim migrantima od početka COVID-19 krize. Oni su analizirali i regulaciju života migranata u centrima za smeštaj i ostvarivanje prava na usluge u dve države, kao i uloge vladinih i nevladinih organizacija, kako domaćih, tako i međunarodnih, te njihov doprinos blagostanju migranata u centrima za smeštaj u izmenjenoj realnosti.

Danica Šantić i Milica Todorović sa Univerziteta u Beogradu – Geografskog fakulteta, prezentovale su “Povratnici u Srbiju u periodu COVID-19”. One su predstavile istraživanje dobijeno na osnovu 336 odgovora na online upitnik u periodu od 25. septembra do 20. oktobra 2020. godine. Svrha navedenoga bilo je sakupljanje informacija koje bi obezbedile bolji uvid u razloge za odlazne migracije, karakteristike života u inostranstvu, kao i uvide u potencijalna sistemska rešenja za umanjenje stalnih emigracionih tokova.

Druga serija MIGREC radionica imala je fokus na upravljanju migracijama. Održana je u periodu od aprila do maja 2021. godine. Izlagalo je osam govornika. Namera organizatora bila je da angažuje posvećenu interdisciplinarnu grupu eksternih naučnika, čiji rad direktno tretira teme kojima se bavi MIGREC. Govornici su se bavili globalnim kontekstom upravljanja migracijama, krizom i migrantskim solidarnostima, sa ukazivanjem na geografski fokus. Još važnije, ova radionica bila je prilika za domaće kolege iz MIGREC tima da prezentuju svoj rad, dobiju fidbek i nastave dijalog započet u prethodnoj seriji MIGREC radionica.

Dženifer Erikson, vanredna profesorica i pomoćnica Šefa Odeljenja za antropologiju, pridružena fakultetska članica Ženskih i rodnih studija i afro-američkih studija i članica nadzornog komiteta Asocijacije američkih univerzitetskih profesora na State Ball Univerzitetu u Mansiji u Indijani, predstavila je jedno od svojih poglavlja ‘Fargo na preseku rasa: mobilnost, kontekst i globalni izbeglički tokovi’. Prof. Erikson je predstavila istraživanje izbegličkog naselja u Fargu u Severnoj Dakoti, malom gradu u SAD. Naglasila je na koje načine globalne političke, ekonomske i kulturne strukture, kao i (post)kolonijalizam i (post)socijalizam, utiču i presecaju se sa lokalnim istorijama, normama i praksama.

Dragana Štekel, docentkinja Univerziteta u Beogradu – Fakulteta političkih nauka, prezentovala je temu ‘Zaglavljeni migranti na Balkanskoj ruti u eri COVID-19: selektivnost u upravljanju granicama na putu ka Evropskoj uniji’. Istakla je da je pandemija COVID-19 izazvala globalnu zdravstvenu krizu sa krupnim i dalekosežnim posledicama, koje pogoršavaju već postojeću migrantsku krizu. Mere prevencije COVID-19, čiji je cilj bilo ograničavanje kretanja, uvećale su zdravstvene rizike po migrante, dovele do brojnih inicidenata u centrima za njihov smeštaj i u okolini centara, ali i do lošeg tretmana migranata od strane graničnih službenika, policije i vojske, kao i do tzv. pušbekova.

Vil Hejns, doktorand sa Univerziteta u Šefildu predstavio je svoj rad ‘Železnička stanica kao ključna lokacija mobilnosti migranata beskućnika u Rimu’. Nastavljajući se na debate o evropskim prostorima isključivanja i urbane marginalnosti, Hejns je istražio kako se beskućnici migranti upravljaju u svojim životima unutar jednog esencijalnog urbanog tranzitnog prostora sa mnogo lica, kao što je železnička stanica u Rimu.

Suzan Hol, interdisciplinarna naučnica u oblasti urbanih studija sa LSE-ja predstavila je temu ‘Migrantski paradoks: graničenje u odnosu na stanje kontradikcije’. Ukazala je da je migrant osoba koja je potrebna zapadnjačkoj suverenosti i koju odbacuje zapadnjačka suverenost. Življenje ovog nemogućeg dualizma zahteva življenje u nepokolebljivo nestabilnom statusu, koji se spremno preispituje prilikom svakih nacionalnih izbora ili ekonomskih kriza, dok se istovremeno mlako prihvata pod parolama slavljenja multikulturalizma.

Danica Šantić, vanredna profesorica Univerziteta u Beogradu – Geografskog fakulteta, predstavila je ‘Koherentnost politika o upravljanju migracijama u Srbiji’. Njen pregled obezbedio je analizu postojećih politika, strategija i praksi u oblasti upravljanja migracijama na nacionalnom nivou i identifikovanje nacionalnih prioriteta, sa pozivanjem na zakonske i političke okvire za regulaciju i upravljanje migracijama.

Danijela Pavlovic, doktorandkinja Univerziteta u Beogradu – Fakulteta političkih nauka, predstavila je ‘Upravljanje azilnom politikom u Republici Srbiji’. Ukazala je na to da vladine i nevladine organizacije razvijaju različite usluge, u svrhu obezbeđivanja prava tražioca azila i analizirala azilnu politiku sa fokusom na postojećem normativnom i institucionalnom okviru.

Marta Stojić Mitrović sa Instituta za etnografiju Srpske akademije nauka i Ana Vilenica sa Univerziteta London South Bank prezentovale su ‘Kretanje i zadržavanje u kampovima u Srbiji: institucionalna zatvaranja i neformalne solidarnosti u Balkanskom kolu’. Govornice su izlagale o zatvaranju granica koje su sproveli državni akteri i neformalnoj podršci migrantima u Srbiji, kao državi koja se nalazi na kopnenoj migrantskoj ruti iz Turske ka centralnoj Evropi, na Zapadnom Balkanu, unutar EUropske periferije. Opisale su različite dinamike u dijahroničnoj perspektivi, sa posebnim naglaskom na 2020-2021, kada je retorika o pandemijskoj krizi podstakla prakse sekuritizacije i anti-migrantski diskurs.

Radionica o upravljanju migracijama nastavlja se Radionicom o vezama između migracija i razvoja, koja će biti održana u periodu od oktobra do decembra 2021. godine.

Članice MIGREC tima, Violeta Marković, Danijela Pavlović i Sanja Polić Penavić učestvovale su na konferenciji pod nazivom „Neuchatel diplomska konferencija o studijama migracija i mobilnosti“ koju je organizovao Univerzitet u Neuchatelu (Švajcarska) sa prezentacijom „Zaštita migranata i izbeglica tokom COVID-19 u Republici Srbiji – perspektiva profesionalaca u sistemu socijalne zaštite“ 2. jula 2021. godine.

Konferencija je bila strukturisana oko šest tema:

1. Granice – sekuritizacija
2. (Ne)suštinske mobilnosti i nejednako migracijsko upravljanje
3. Normativni pristupi u migracijama, mobilnost i državljanstvo
4. Porodične prostorne konfiguracije u novom okviru mobilnosti
5. Socijalna zaštita populacija koje se kreću
6. Budućnost azila

Kako bi se analizirale i razumele promene u sistemu socijalne zaštite migranata i izbeglica u RS tokom pandemije COVID-19, autorke su sprovele kvalitativno istraživanje sa profesionalcima koji rade u sistemu zaštite migranata. Violeta Marković je ukazala na to da su se profesionalci suočili sa višestrukim izazovima tokom pandemije COVID-19.

Zdravstvena kriza je izazvala zabrinutost kod ispitanika za živote njihovih porodica i prijatelja, sopstveni život, kao i život njihovih korisnika. Ona je istakla da rezultati istraživanja pokazuju da su se profesionalci suočili sa mnogim izazovima koji su proizašli iz dvadesetčetvoročasovnog zaključavanja izbeglica i migranata u RS tokom vanrednog stanja, a i nakon ukidanja vanrednog stanja. Nedostatak informacija izbeglicama i migrantima, nedostatak odgovarajuće saradnje sa zdravstvenim, obrazovnim i pravnim sistemima su najčešći problemi, ali sa druge strane, ispitanici su se suočavali sa pogoršanjem percepcije javnosti o izbeglicama i migrantima u Srbiji, istakla je Marković.

Ona je naglasila da pandemija COVID-19 nije uticala na nove dolaske u RS, ali je ukazala na nedostatak kapaciteta za prilagođavanje sistema socijalne zaštite i nespremnost za kriznu situaciju – počev od izazova u doslednom i ravnomernom pružanju zaštitne opreme do nedostatka supervizije za profesionalce.

Članica MIGREC tima, Danijela Pavlović, učestvovala je na Seriji prezentacija doktorske mreže IMISCOE koja ima za cilj da ojača istraživačke mogućnosti za doktorande u oblasti migracija. IMISCOE pruža priliku da doktorandi razviju bolje prezentacijske veštine, kao i da nauče kako da kritički analiziraju i ponude povratne informacije o akademskom radu svojih kolega. U tom cilju, serija prezentacija je strukturirana u dva dela. Prvi deo se sastojao od dve radionice koje su obuhvatale predavanja za doktorande, kako da održe dobre (akademske) prezentacije i kako da budu dobri u diskusijama. Drugi deo obuhvatao je prezentacije istraživača u ranoj fazi i mogućnosti da predstave svoja istraživanja i dobiju povratne informacije od kolega.

Danijela Pavlović je 20. maja 2021. godine govorila o politici azila i izazovima i odgovorima sistema u Republici Srbiji sa osvrtom na izazove koje je donela pandemije COVID-19. Ukazala je na to da se migranti na svom putu susreću sa nacionalnim sistemima koji ne prepoznaju njihove zahteve i prava i čine ih nevidljivom i izuzetno ranjivom kategorijom stanovništva. Naglasila je da je sistem azila u Srbiji počeo je da se primenjuje 1. aprila 2008. godine, kada je usvojen Zakon o azilu, ali pre toga, u Srbiji nije postojao funkcionalan sistem zaštite azila, niti su državni organi imali iskustva u ovoj oblasti. Danijela Pavlović govorila je o najznačajnijim novinama u 2018. godini i o usvajanju i primeni novih zakona: Zakona o azilu i privremenoj zaštiti, Zakon ao strancima i Zakona o graničnoj kontroli. Istakla je da osobama kojima je odobreno pravo na azil, zakon garantuje: pravo na smeštaj, boravak, zdravstvenu zaštitu, slobodu kretanja, obrazovanje, pravnu i socijalnu pomoć, pristup tržištu rada i pomoć u integraciji. Naglašeno je da su stvoreni preduslovi za unapređenje sistema azila u Srbiji usvajanjem novog zakona, ali s druge strane postoje problemi sa kojima se stručnjaci i dalje bore u radu sa migrantima. Autorka je ukazala da je tokom izbijanja pandemije obustavljena registracija tražilaca azila i prijem novih zahteva za azil. U ovom periodu, politike prema migrantima vođene su u skladu sa uslovima globalne zdravstvene i ekonomske krize, od čega nije bila izuzeta ni Republika Srbija.

Članice MIGREC tima – Nevenka Žegarac, Anita Burgund, Natalija Perišić i Violeta Marković – učestvovale su na konferenciji “Deca u migracijama: perspective iz Jugoistočne Evrope” u organizaciji Globalnog kampusa Jugoistočne Evrope / Evropskog regionalnog master programa u oblasti demokratije i ljudskih prava u Jugoistočnoj Evropi, Univerziteta u Sarajevu i Univerziteta u Bolonji, sa prezentacijom “Sistem zaštite dece migranata u Srbiji: Izazovi za pristup zasnovan na pravima”, 17. aprila 2021. godine.

Konferencija je deo dvogodišnjeg projekta “Deca u migracijama u Jugoistočnoj Evropi”, usmerenog na jačanje obrazovanja, istraživanja, obuke, umrežavanja i zalaganja za prava dece migranata i izbeglica u Jugoistočnoj Evropi, putem kvalitetnog istraživanja teme i širenja znanja među studentima, naučnicima, zainteresovanim stranama i u široj javnosti.

Fokus konferencije bio je na prezentovanju i razmatranju preliminarnih nalaza istraživanja u kome je učestovalo 16 istraživača iz pet zemalja Jugoistočne Evrope. Istraživanje je obuhvatalo različita pitanja u vezi sa decom u migracijama u regionu, od identifikacije i procene uzrasta do starateljstva i pristupa obrazovanju i integraciji. Cilj konferencije bio je da doprinese razumevanju najviših standarda prava deteta obuhvaćenih međunarodnim i nacionalnim mehanizmima i da stvori prostor za razmenu znanja između zainteresovanih strana, eksperata i profesionalaca koji direktno rade sa decom u migracijama u različitim zemljama Jugoistočne Evrope.

Prof. Žegarac predstavila je svoj doprinos izazovima za pristup deci migrantima zasnovan na pravima u Srbiji. Zalagala se za promenu nacionalnih odgovora iz perspektive migracija u perspektivu zasnovanu na pravima deteta i za važnost dečje participacije i reprezentacije, rodnr osetljivosti i različitosti. Razvoj službi usmerenih na decu u nacionalnom kontekstu prolazio je kroz različite faze da bi rezultirao nekim prilagođenim i nekim inovativnim uslugama za decu migrante. Prof. Žegarac detaljno je predstavila terenske socijalne radnike, starateljstvo, hraniteljstvo, prostore prilagođene deci, kao i skloništa i male grupne domove za decu migrante. Na kraju, osvrnula se na dostupnost, pristupačnost, prihvatljivost i kvalitet odgovora zasnovanog na pravima deteta. Glavni zaključci su postojanje veoma velike prilagodljivosti i elastičnosti, otvorenosti za inovacije i potrebe za poštovanjem pristupa zasnovanog na pravima, fleksibilnog korišćenja resursa i brzog prilagođavanja promenljivim situacijama, ali i nedostatak insitutucionalnog pamćenja sistema zaštite i odsustvo autentičnog pristupa zasnovanog na pravima dece.

Members of the MIGREC team – Nevenka Žegarac and Natalija Perišić, together with Katarina Lončarević– participated at the conference “Human Relationships – Keys to Remaking Social Work for the Future” organised by the International Association of Schools of Social Work and International Council on Social Welfare with presentation “Co-production of Knowledge for the Protection of Children Affected by Migration: Curriculum Development”, on April 16, 2021.

Strukturu konferencije činilo je 5 tema: Promocija ljudskih odnosa, globalnog konteksta i održivog razvoja; Ciljevi održivog razvoja u jačanju ljudskih odnosa; Socijalna politika u jačanju ljudskih odnosa; Rodna i manjinska pitanja, socijalno uključivanje i integracija; i Izazovi i kapaciteti obrazovanja za socijalni rad i istraživanja u promovisanju ljudskih odnosa.

Prof. Žegarac ukazala je na brojne izazove koje je praksi socijalnog rada donela migrantska “kriza”. Istakla je da su u Srbiji, u relativno kratkom periodu, socijalni radnici morali da usvoje nova znanja i razviju specifične kompetencije kao odgovor na potrebe porodica migranata sa decom, naročito nepraćene dece migranata. Njena prezentacija fokusirala se na osmišljavanje i isprobavanje procesa ko-kreiranja znanja u razvoju kurikuluma za socijalni rad, kako bi se studenti i stručnjaci osposobili za odgovor na nove vidove ranjivosti dece u kontekstu migracija.

Za izradu kurikuluma koji je integrisao postojeća i nova znanja i uporedna iskustva, osmišljen je i primenjen poseban proces. On je uključivao nacionalne i međunarodne perspektive, dostignuća i nedostatke različitih politika i iskustava, mudrost prakse socijalnog rada, znanje eksperata u oblasti studija roda fokusirano na rodno zasnovano nasilje (RZN), kulturološke razlike i rodno pozicioniranje dece u kontekstu migracija. Sastojao se od pregleda i evaluacije kurseva za obuku profesionalaca tokom migrantske “krize”; analizu kurikuluma za socijalni rad sa decom migrantima sa univerziteta širom sveta; mapiranje i sistematizaciju iskustava socijalnih službi koje rade u oblasti migracija u Srbiji i niz konsultacija sa profesionalcima koji rade na prvoj liniji, program menadžerima, volonterima, kreatorima politika i decom migrantima. Glavne tačke procesa bile su uokviravanje, osmišljavanje i vođenje etičnih i inkluzivnih konsultacija i marljivo dokumentovanje procesa i njegovih ishoda. Na kraju je obuhvatio verifikaciju, osvrt i kritički pregled iskustava.

Tokom marta i aprila 2021. godine, u okviru MIGREC Projekta održan je Prvi seminar o objavljivanju naučnih radova na temu “Šta možete da očekujete: razumevanje procesa objavljivanja radova u međunarodnim naučnim časopisima”. Seminar su organizovali članovi MIGREC tima iz ELIAMEP-a, dr Joanis Armakolas i Džulijan Fank, urednici naučnog časopisa rangiranog na SSCI listi Southeast European and Black Sea Studies (SEEBSS). U okviru Prvog seminara održana su četiri onlajn susreta, kojima su prisustvovali uglavnom studenti master i doktorskih studija sa Univerziteta u Beogradu, profesori Univerziteta u Beogradu i članovi MIGREC tima iz ELIAMEP-a i SEERC-a. Cilj seminara bilo je unapređenje razumevanja procesa objavljivanja naučnih radova u istaknutim međunarodnim časopisima.

Prva dva susreta, koja su održana 3. i 5. marta, fokusirala su se na identifikovanje naučnih časopisa najpogodnijih za istraživački rad koji autor želi da objavi. Na prvom susretu, gost predavač bio je prof. dr Rasel King sa Univerziteta u Saseksu, koji je podelio svoja urednička iskustva iz poznatog časopisa u oblasti migracija Journal of Ethnic and Migration Studies. Drugi susret nadogradio se na ovaj odličan osnov. Na njemu je diskutovano o ovoj temi iz perspektive area studies, o čemu su govorili Joanis Armakolas i Džulijan Fank, urednici SEEBSS-a. Na ovom susretu, diskutovano je o odabiru publike za rad, ciljevima i obuhvatu časopisa, značaju metrike časopisa i opcijama za objavljivanje.

Treći i četvrti deo seminara, koji su održani 31. marta i 7. aprila, sadržali su detaljne informacije o pripremi rada za podnošenje međunarodnom časopisu i koracima koji se preduzimaju dok autor čeka na odluku o svom radu, iz perspektive urednika SEEBSS-a i drugih primera, koje su navodili sami učesnici. Cilj trećeg susreta bilo je davanje insajderskih saveta učesnicima o najvažnijim elementima koje urednici traže u novo priloženim radovima i o tome kako izbeći da rad bude odmah odbijen, još pre ulaska u proces recenziranja. Četvrti susret obuhvatio je specifične stavke, poput posebnih zahteva časopisa u vezi sa prilaganjem rada i uputstava za autore, onlajn sistema prilaganja rada, uređivanja engleskog jezika u radu, i šta očekivati tokom procesa recenziranja, a pre objavljivanja rada. Prilikom trećeg i četvrtog susreta, radili smo na naslovima, apstraktima i ključnim rečima sa prisutnim studentima, sa sugestijama za poboljšanje.

MIGREC tim se raduje narednom Seminaru o objavljivanju radova u međunarodnim naučnim časopisima koji će biti organizovan u maju / junu 2021 na temu “Objavljuj radove ili nestani. Marketing Vašeg istraživanja u svrhu dopiranja do međunarodne publike”. Njegov cilj će biti da se unaprede kapaciteti učesnika za proizvođenje atraktivnijih rezultata istraživanja za istaknute međunarodne naučne časopise.

Prvi online “Seminar o konkursima za eksterno finansiranje projekata, sa naglaskom na HORIZON EUROPE” održan je u okviru MIGREC Projekta tokom tri dana (22, 24. i 29. mart 2021. godine). Istraživači sa Fakulteta političkih nauka, Geografskog fakulteta i drugih fakulteta, uključujući doktorande, zajedno sa istraživačima iz ELIAMEP-a i SEERC-a učestvovali su na intenzivnom seminaru koji je vodio Nikos Zaharis, Direktor SEERC-a.

Seminar je započeo od definicija i glavnih principa eksterno finansiranog istraživanja, a obuhvatio je pojedinosti o ciljevima i mehanizmima glavnih EU programa finansiranja istraživanja, H2020 i HORIZON EUROPE, zajedno sa relevantnim aspektima ERASMUS+. Naglasak je stavljen na istraživačke teme od značaja za studije migracija. Kao primer, detaljno su analizirana dva poziva:

• Mapiranje i prevazilaženje izazova integracije dece migranata (okončan poziv; na seminaru su proučavani finansirani projekti) i
• Povratak i readmisija neregularnih migranata u EU (budući poziv)

Učesnici su se fokusirali na drugi poziv i formirali tri grupe, koje su radile na nacrtima predloga projekata. Nacrti predloga projekata predstavljeni su i razmatrani trećeg dana seminara. Sadržali su prikaz narednih elemenata: i) Predlog unapređenja postojećih znanja u oblasti, ii) Ciljeve projekta, iii) Predviđeni uticaj projekta, iv) Potencijalna projektna partnerstva i v) Radne pakete.

Na kraju, Nikos Zaharis predstavio je detaljnije naredni poziv za MSCA Post-doktorske stipendije, koji je od interesa za mlade istraživače (kao potencijalne post-doktorande) i fakultete Univerziteta u Beogradu (kao potencijalne organizacije domaćine).