Događaji

Pod pokroviteljstvom projekta MIGREC, partner u projektu – Grupa za istraživanje migracija Univerziteta u Šefildu – organizovala je od 10. do 16. septembra četiri online radionice na temu aktuelnih izazova u vezi sa migracijama i integracijom. Učesnici nisu bili samo članovi MIGREC-a već, između ostalih, stariji istraživači, studenti doktorskih i master studija sa Univerziteta u Beogradu, kao i profesionalci koji rade u oblasti integracija u Srbiji i ostali zainteresovani za ovu temu.

Prvom radionicom “Life at the Frontier: Social mobility, segregation and integration“ (“Život na granici: socijalna mobilnost, segregacija i integracija”) predsedavala je Helen Grady, viši novinar BBC Radija 4. Autori prezentacija bili su prof. Gwilym Pryce (Metodološki institut Šefild i Odeljenje za urbane studije, Univerzitet u Šefildu), prof. Liv Osland (Zapadno-norveški univerzitet primenjenih nauka) i prof. Urban Lindgren (Univerzitet Umea, Švedska). Svoj doprinos dao je i lord David Blunkett i brojni učesnici iz Velike Britanije, Norveške i Švedske. Radionica je označila početak važnog novog projekta koji finansiraju organizacija Nordforsk i Savet za ekonomska i društvena istraživanja (ESRC), u kome će kao istraživač učestvovati i članica tima dr Aneta Piekut. U ovom projektu upoređivaće se i kontrastirati socijalna integracija migranata u neoliberalnim (četiri nacije Velike Britanije) i socio-liberalnim društvima (Norveška i Švedska).

Govornik na drugoj radionici bio je prof. Raivo Vetik sa Fakulteta za upravu, pravo i društvo Univerziteta u Talinu, Estonija, koordinator projekta MirNet, čija je prezentacija nosila naslov “Beyond state-of-the-art in studying migrant integration: a relational approach“ (“Iza state-of-the-art u proučavanju integracije migranata: relacioni pristup”). U ovoj prezentaciji je na inovativan način konceptualizovana identifikaciona integracija migranata i raspravljalo se o implikacijama politike zasnovane na proučavanju takve konceptualizacije. Profesor Raivo Vetik predstavio je novi, relacioni pristup konceptualizaciji identifikacione integracije migranata, definišući nacionalni identitet u smislu društvenog pozicioniranja.

Kostas Vlachopoulos, doktorand-istraživač politike na Univerzitetu u Glazgovu i mlađi naučni saradnik na migracionom program ELIAMEP-a, tokom treće radionice predstavio je “Migration in Greece: It’s time to talk about integration” (“Migracije u Grčkoj: vreme je da govorimo o integraciji”). Premda se u Grčkoj sada nalazi oko 96.500 izbeglica i tražilaca azila (30.700 na ostrvima i 65.800 na kopnenom delu), zvanični diskurs i politika njihove integracije i dalje su slabi. Kostas Vlachopoulos daje tri argumenta zašto je integracija neophodna i korisna u grčkom kontekstu: 1. šansa za pobedu nad konzervativnim politikama i sekjuritizovanim diskursom prema migrantima; 2. utilitarni argument 3. moralni/humanitarni argument.

Poslednja radionica dala je mogućnost da istraživači koji u projektu MIGREC-a učestvuju ispred Univerziteta u Beogradu predstave svoje aktuelne radove i istraživačke projekte. Prezentacije su pokazale brojne aktivnosti u različitim disciplinama, uključujući “Access to justice for asylum seekers in the Republic of Serbia” (“Pristup tražilaca azila pravdi u Republici Srbiji” (dr Dejan Pavlović) i “Migration and youth in Serbia: attitudes, intentions and motives” (“Migracije i mladi u Srbiji: stavovi, namere i motive” (Vanja Javor, Milica Todorović i Nevena Radić).

Majella Kilkey, profesor socijalne politike i ko-direktor Grupe za istraživanja migracija Univerziteta u Šefildu, zaključila je ovu seriju radionica i pozvala kolege da se pridruže sledećoj seriji koja će biti organizovana u okviru projekta MIGREC.

Članovi MIGREC tima Biljana Đorđević i Panagiotis Pachalidis, zajedno sa Zoranom Drangovskim iz Makedonskog udruženja mladih pravnika, učestvovali su 28.08.2020. u online debati “Refugee protection in the context of mixed migration – Movements in the Western Balkans” (“Zaštita izbeglica u kontekstu mešovitih migracija – kretanja na Zapadnom Balkanu”), završnom događaju na Letnjoj školi o pravima izbeglica i migracijama, sa posebnim osvrtom za izazove u doba pandemije COVID-19. Debatu je organizovao Centar za izbegličko pravo i migracije Pravnog fakulteta Justinijan Prvi na Univerzitetu Sv. Kiril i Metodij – Skoplje, Severna Makedonija, u saradnji sa Misijom UNHCR-a u Skoplju i u partnerstvu sa Međunarodnim institutom za humanitarno pravo u Sanremu, Italija. Debata je trajala od 13:30 do 15:30 (po centralnoevropskom vremenu), preko platforme Zoom. Panagiotis Paschalidis predstavio je situaciju u Grčkoj, Zoran Drangovski u Severnoj Makedoniji a Biljana Đorđević u Srbiji, pokrivši time značajan deo Balkanske migrantske rute. Nakon debate usledila je sesija u kojoj su učesnici odgovarali na pitanja učesnika i predavača Letnje škole. Ovo je bila sjajna prilika za promociju projekta MIGREC i saradnju članova njegovog tima.

Članica MIGREC tima Biljana Đorđević imala je 27. 08. 2020. godine uspešnu online prezentaciju “Confronting the Progressive Dilemma, Rethinking Inclusive Solidarity” (“Suočavanje sa progresivnom dilemom, ponovno promišljanje inkluzivne solidarnosti”), na 14. virtuelnoj generalnoj konferenciji ECPR-a, održanoj online od 24. do 28. avgusta 2020. (#ecprvgc20).

ECPR (Evropski konzorcijum za politička istraživanja), koji ove godine slavi pedeset godina postojanja, vodeće je naučno udruženje politikologa u Evropi koje kroz dešavanja, publikacije i istraživačke grupe, jača međunarodnu akademsku saradnju. ECPR organizuje brojne događaje, ali se generalna konferencija, uz zajedničke sesije, smatra ključnim događajem u agendama većine evropskih politikologa.

Zbog situacije sa COVID-19, Generalna konferencija ECPR-a za 2020. godinu uspešno se sa planiranog događaja uživo na Univerzitetu u Inzbruku, pretvorila u virtuelnu konferenciju. Organizatori su uložili mnogo truda u izvrsnu online konferenciju, sa programom u koji su mogle da se uklope različite vremenske zone i odličnim vebsajtom same konferencije, sa jednostavnim i korisnim interfejsom. Program je bio uobičajeno bogat i sastojao se od 43 sesije sa 443 panela i 1804 rada, nekoliko okruglih stolova, izložbi i razgovora sa vrhunskim urednicima, uz redovne sastanke stalnih grupa. Povrh toga, virtuelna konferencija imala je i zanimljiv društveni program, poput vežbi na podu, u stojećem ili sedećem položaju uoči svakog radnog dana i recepata za sladolede i druge poslastice na kraju konferencije

Prezentacija članice MIGREC tima bila je deo sesije “International Migration Policies and Politics: Current Challenges and Opportunities” (“Međunarodne migracione politike i politika: trenutni izazovi i mogućnosti”), uz podršku Stalne grupe ECPR-a za migracije i etnicitet, u okviru panela “Transnational Social Protection: Countries’ Policies and Migrants’ Practices in the EU” (“Transnacionalna socijalna sigurnost: politike zemalja i prakse sa migrantima u EU”), održanog 27. 8. 2020, 13:30 – 15:15 (po britanskom letnjem vremenu), preko platforme Zoom. Biljana Đorđević predstavila je rezultate svoje studije o odsustvu integracione politike u Srbiji i potrebi za prevođenjem takozvane progresivne dileme (socijalna solidarnost nasuprot različitosti) u drugačiji kontekst tranzitne/tranzicione zemlje kao što je Srbija. Na ovom panelu predstavljena su četiri rada, sa dvoje diskutanata, što je pružilo izuzetnu mogućnost za razmenu istraživačkih rezultata i ideja, kao i za različite disciplinarne perspektive, poput onih iz političke teorije i socijalne politike.

Drage kolege,

ljubazno vas pozivamo na seminar Grupe za istraživanje migracija Univerziteta u Šefildu. Dr Agnieszka Radziwinowiczównasa Univerziteta u Volverhemptonu predstaviće novo istraživanje Deportacije u Evropi: Velika Britanija isključuje građane EU da bi povratila kontrolu. Dr Michaela Bensonsa Univerziteta Goldsmits u Londonu učestvovaće na seminaru kao diskutant.

Dan:četvrtak, 25^. jun

Vreme:11:30 – 13:00 CET

Registracija: Broj mesta je ograničen pa vas molimo da se registrujete ovde: register , kako biste dobili link za pristup.

Deportacije u Evropi: Velika Britanija isključuje građane EU da bi povratila kontrolu

Tridesetog^. aprila 2020. godine, tokom nacionalnog karantina u Velikoj Britaniji, čarter letom je sa aerodroma Stansted odletelo 35 deportovanih lica i isto toliko pratilaca iz Ministarstva unutrašnjih poslova. Jedan od putnika testiran je pozitivno, nakon što je u pritvoru razvio simptome COVID-19, ali je bez obzira na to ukrcan u avion; ostali nisu ni testirani. Putnici aviona nisu mogli da drže dovoljno rastojanje kako bi se sprečilo širenje smrtonosne bolesti. Avion je leteo za Poljsku, uprkos činjenici da su poljske granice bile zatvorene 47 dana. Deportirani su morali da idu na obaveznu 14-dnevnu kućnu samoizolaciju – naravno, ako su u Poljskoj i dalje imali mesto koje su mogli zvati “kućom”.

Tokom ovog seminara predstaviću istorijat aprilskog deportacionog leta za Poljsku. Objasniću zašto su građani Evropske unije deportovani tokom tranzicionog perioda nakon Bregzita, tokom kojeg evropski sporazumi i četiri slobode (uključujući slobodu kretanja) ostaju na snazi u Velikoj Britaniji. Građani EU bili su na meti neprijateljske politike Ministarstva unutrašnjih poslova čak i pre glasanja o napuštanju Evropske unije. Tvrdim da je Velika Britanija koristila prinudna preseljenja u pregovorima sa Evropskom unijom o državnom suverenitetu. Slično tome, sistem registracije i boravka državljana EU i novi imigracioni sistem zasnovan na poenima, mogu da pretvore građane EU u imigrante bez dokumenata, te stoga podložne deportaciji. Pregovori o suverenitetu zasnovani na isključivanju nisu pogodili sve građane EU podjednako, već su nesrazmerno usmereni na državljane “novih” država članica. Ovi primeri govore o longue durée procesu isključivanja vulnerabilnijih Evropljana, što je praksa koja će izgleda eskalirati nakon izlaska Velike Britanije iz Evropske unije.

Kontakt za više informacija: Rebecca Murray: r.e.murray@sheffield.ac.uk

Memorandum o razumevanju između Univerziteta u Beogradu – Fakulteta političkih nauka, Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije i Kancelarije UNICEF-a u Srbiji potpisan je na Fakultetu političkih nauka 4. februara 2020. godine.^.Memorandum je rezultat zajedničkog rada na projektu koji sprovodi Centar za istraživanje u socijalnoj politici i socijalnom radu u okviru Odeljenja za socijalnu politiku i socijalni rad FPN.

Projekat Ko-kreacija znanja i izgradnja ekspertize za zaštitu dece pogođene prisilnim migracijama – razvoj kurikuluma ima za cilj dalje jačanje sistema socijalne zaštite u Srbiji, sa fokusom na zaštiti dece koja migriraju, naročito one koja putuju sama.

Memorandum o razumevanju je u ime Fakulteta političkih nauka potpisao dekan Fakulteta prof. dr Dragan R. Simić, koji je naglasio značaj ovog i sličnih projekata, naročito imajući u vidu da za cilj imaju zaštitu dece i razvoj ekspertize profesionalaca u ovoj oblasti.

U ime Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije Memorandum je potpisala Svetlana Velimirović, zamenica Komesara, koja je naglasila značaj saradnje između akademske zajednice i Komesarijata, naročito imajući u vidu otvaranje edukativnog centra u Plandištu gde bi akademski radnici prenosili znanje budućim profesionalcima, ne samo u Srbiji već i u regionu.

U ime UNICEF-a, Memorandum je potpisala gospođa Ređina De Dominićis, direktorka Kancelarije UNICEF-a u Srbiji, koja je naglasila značaj saradnje akademske zajednice, institucija koje pružaju direktnu pomoć ljudima koji migriraju na terenu i međunarodne organizacije kao primer dobre prakse koji može biti prenet u druge zemlje.

Šefica Odeljenja za socijalnu politiku i socijalni rad Fakulteta političkih nauka prof. dr Natalija Perišić zahvalila se Komesarijatu i UNICEF-u na dosadašnjoj podršci u sprovođenju ovog kao i projekta MIGREC naglašavajući da je potpisivanje ovog dokumenta jedan korak dalje u dosadašnjoj uspešnoj saradnji.