Novosti

Vebinar „Migracije na raskrsnici – EUropsko-afrički odgovori na klimatske promene, prisilno raseljenje, humanitarni i politički izazovi“ u organizaciji Ekonomskog fakulteta iz Varšave održan je 21.11.2025. godine. Okupio je govornike iz Holandije, Namibije, Kapo Verdea, Srbije i Poljske, sa fokusom na pitanja:

• Odsustva prepoznavanja klimatskih migranata u zakonodavstvu
• Sve većih pritisaka na upravljanje granicama, humanitarnu pomoć i sisteme integracije
• Neravnomerne raspodele odgovornosti između Globalnog severa i Globalnog juga
• Hitne potrebe za preusmeravanjem bezbednosnih pristupa ka pristupima zasnovanim na ljudskim pravima.

U diskusiji je ukazano na značaj:

• jačanja zakonskih okvira – identifikovana je potreba za urgentnim razvijanjem koherentnijih pravnih sistema u okviru EU, koji će pružiti smernice nacionalnim državama u vezi sa klimatskim migracijama.
• usmeravanja na prevenciju i rezilijentnost – prilagođavanje na klimatske promene, zelenu transformaciju, unapređenje infrastrukture i sistema ranog upozoravanja može da pomogne zajednicama da bolje prežive i da redukuju prisilna raseljenja.
• proširenje bezbednih i zakonitih putanja – saradnja između Evrope i Afrike treba da ima kao prioritet proširenje bezbednih i zakonitih migracionih ruta, uključujući inicijative za mobilnost radne snage, stipendije za studente i programe koji će mladima omogućiti da steknu veštine potrebne na tržištu rada.
• uključivanja dijaspore – saradnja između Evrope i Afrike treba da podstakne aktivno uključivanje dijaspore u trgovinu, inovacije, ulaganja i transfer znanja, kako bi se podstakle lokalne ekonomije.
• usvajanja holističnih i etičnih pristupa – kreiranje politika zahteva olistički pristup i izbegavanje pristupa „silosa“, naročito stoga što (klimatske) migracije predstavljaju interdisciplinarnu oblast. Politike moraju staviti ljude, a ne politike, u fokus svog odgovara na raseljenja podstaknuta klimom, uz poštovanje principa zajedničke odgovornosti i solidarnosti.

Snimak vebinara nalazi se na: https://afriqueurope.eu/webinar-11-25/

Marina Lažetić, Keri Preston i Muhamad Zaman uredili su knjigu pod nazivom „Mexico-US, Serbia-EU BORDER Lives and Works“ koja je izašla iz štampe 11. 11. 2025. godine u izdanju Anthem Press-a iz Londona i Njujorka. Knjiga se sastoji iz četiri dela: teorija i istorijata upravljanja granicama, metoda i etike rada na granicama, (ponovnog) kreiranja granica i života na granicama i graničnim oblastima. Okupila je preko 20 istraživača, naučnika i aktivista u oblasti migracija iz Evrope i Amerike, koji su kroz 17 poglavlja na interdisciplinaran način pristupili istraživanju prostora granica i ljudi u pokretu.

U uvodnim razmatranjima urednici su predstavili sadržaj knjige navodeći da su pružili pristupačno i angažovano istraživanje graničnih režima Meksika i SAD, Balkana i EU, u kom se otvaraju diskusije uz identifikovanje konfliktnih perspektiva. Autori u prvom delu opisali su osnovne definicije i koncepte koji dovode u pitanje konvencionalne pretpostavke o graničnim režimima. Ukazali su na potrebu za razumevanjem načina na koji su nastale migracione politike koje se odnose na granice i njihovog političkog i praktičnog uticaja na ljude u pokretu i zajednice u koje su došli. U drugom delu fokus je na preispitivanju postojećih metoda istraživanja, na argumentovanju potrebe za interdisciplinarnim istraživanjima i ukazivanju na brojne etičke dileme, na koje nije lako dati odgovore. Sledi deo u kom se kreativno redefinišu granice i granični režimi, oslobađanjem moći mašte i umetnosti, kako bi se kreirale drugačije alternative i mogućnosti za politike i prakse. Četvrti deo bavi se uticajem graničnih režima na one koji žive u njima, a naročito nasiljem koje se sprovodi. Sa metodološkog aspekta, knjiga predstavlja kombinaciju različitih pristupa, od kvalitativnih istraživanja do kulturološke i tekstualne analize, od umetničkih instalacija do intervjua, od izjava o metodama do ličnijih uvida.

Više informacija o knjizi nalazi se na: https://anthempress.com/books/mexico-us-serbia-eu-border-lives-and-works-hb

• Analiza_SR
• Analysis_EN

• Policy brief SR
• Policy brief EN

Doc. dr Stefan Surlić i prof. dr Natalija Perišić objavili su rad pod naslovom „Forgotten Displacement: The Struggles of Internally Displaced Persons in Serbia“ u okviru istraživačke platforme Researching Internal Displacement.

Rad analizira dugotrajno i često zanemareno prisilno raseljenje Srba sa Kosova, izazvano sukobom 1999. godine i kasnijom NATO intervencijom. Više od dve decenije kasnije, interno raseljena lica u Srbiji suočavaju se sa brojnim izazovima – od složenih administrativnih procedura prilikom ostvarivanja i obnavljanja prebivališta, do stigmatizacije unutar lokalnih zajednica.

Radu možete pristupiti ovde: https://researchinginternaldisplacement.org/short_pieces/forgotten-displacement-the-struggles-of-internally-displaced-persons-in-serbia/

Konferencija pod nazivom „Upravljanje i demokratija u svetu neizvesnosti“, u okviru Erazmus projekta „Evropska unija i Afrika u svetu višestrukih kriza“ (AfriquEurope) koji finansira Evropska komisija, održana je u Maputu (Mozambik) 26. i 27. septembra 2025. godine.

Na konferenciji su učestvovali prof. dr Natalija Perišić i prof. dr Nemanja Džuverović sa Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, koji su u okviru panela „Uvidi iz komparativnog upravljanja“ predstavili rad na temu „Kontekstualizovanje mira i upravljanja: komparativna perspektiva sa Balkana i Afrike“. Oni su ukazali na to da se mir i upravljanje često izražaju posredstvom univerzalnih indeksa, koji nisu u stanju da „prenesu“ životne realnosti i kompleksnosti situacije u stvarnosti. Predstavili su Balkanski indeks mira kao inivativan, participatorni okvir, koji naglašava značaj lokalnih konteksta i iskustava u istraživanju mira i upravljanja, te ukazali na mogućnosti prilagođavanja u Africi.

Fokus konferencije bio je na problemima moći, principa i budućnosti globalnog poretka; demokratije, razvoja i nejednakosti; upravljanja u doba konflikata; digitalne demokratije i aktivizma mladih; popularističkog autoritarizma i demokratskog legitimiteta; roda, reprezentacija i protesta; devolucije, participacije i lokalnog upravljanja.

Konferencija je okupila 50 govornika sa deset afričkih i pet evropskih univerziteta.

U organizaciji Univerziteta u Bostonu – Centra za prisilno raseljavanje i Univerziteta u Beogradu – Fakulteta političkih nauka, Centra za istraživanje migracija – MIGREC, u Beogradu je održan III Letnji program o migracijama i granicama od 26. maja do 8. juna 2025. godine. U Programu je učestvovalo 15 studenata iz Sjedinjenih Američkih Država i Srbije.

Naučnici, istraživači, novinari i aktivisti predstavili su svoj rad u oblasti istraživanja migracija i granica i razgovarali o njemu sa polaznicima Programa.

Na panelu o sekuritizaciji migracija i granicama u kontekstu nejednakih dinamika moći učestvovali su Jon Kraciunel, nezavisni istraživač iz Rumunije, Marta Stojić Mitrović, istraživačica Instituta za etnografiju Srpske akademije nauka i umetnosti, Radoš Đurović iz NVO APC/CZA i Marina Lažetić, istraživačica Centra za prisilno raseljavanje. Učesnici panela ukazali su na transfer od humanitarnog ka bezbednosnom pristupu migracijama, koji je između ostalog, rezultovao rasprostiranjem krijumčarskih mreža i povećanim opasnostima po migrante. Saša Dragojlo, novinar BIRN-a, Gordana Vukašin iz NVO KlikAktiv i Petra Molnar, istraživačica Migration Tech Monitor su u okviru panela o nasilju na granicima i tehnologijama nadzora govorili o represiji nad migrantima od strane policije, kidnapovanju i pljačkanju migranata, kao i o korišćenju savremenih tehnologija kontrole migranata (poput zvučnih topova). Jelena Šurlan iz Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije podelila je rezultate i iskustva rada vladinog sektora u pružanju pomoći i podrške migrantima, dok su Miroslava Lukić Krstanović, istraživačica Instituta za etnografiju Srpske akademije nauka i umetnosti i Aleksandra Đurić Milovanović, istraživačica Balkanološkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti predstavile svoj rad o politikama i praksama humanitarizma u kontekstima raseljenja i kriza. Teodora Jovanović, istraživačica Instituta za etnografiju Srpske akademije nauka i umetnosti organizovala je senzornu šetnjom putanjama iregularnih migranata kroz Beograd, nakon čega je usledilo prikazivanje dokumentarnog radio programa Barbare Matejčić „Uzrok smrti: granica“. Na panelu o kriminalizaciji migracija i solidarnosti učestvovali su aktivisti iz međunarodne nevladine organizacije koja radi u Srbiji Collective Aid, Andrea Rudnik iz Teams Brownswille i Cezar Espinoza iz FIEL-a. Panelisti su ukazali na brojne pravne prepreke sa kojima se susreću u obe države, Srbiji i Sjedinjenim Američkim Državama, u pružanju pomoći migrantima, koje se protežu i do poziva na sud. O izazovima raseljavanja Roma u Srbiji govorili su Sara Nikolić, istraživačica Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, Maja Marković i Anja Stefanović iz NVO ADRA i Marko Tošić iz NVO CIM. Oni su problematizovali pitanje rase i sistemskog rasizma kao i nepostojanja doma, života u podstandardnim naseljima i beskućništva, te njihovog uticaja na marginalizaciju i isključivanje Roma. O iskustvima, ranjivostima, ali i otporu dece, a naročito nepraćene i razdvojene dece, prezentovali su Natalija Perišić, redovna profesorica i Violeta Marković, docentkinja Fakulteta političkih nauka i Filip Micić iz NVO Trag fondacija. Izazovi sa kojima se suočavaju žene migrantkinje bili su u fokusu izlaganja Lidije Đorđević iz NVO Atina i Grupe za zastupanje migrantkinja sa iskustvom rodno zasnovanog nasilja. U diskusiji o etici angažovanog istraživanja učestvovali su Teodora Jovanović i Ivan Đorđević, istraživači Instituta za etnografiju Srpske akademije nauka i umetnosti i Džemile Gizem Dincer, saradnica Centra za prisilno raseljavanje.

Ovogodišnjem Programu pridružili su se i studenti Fakulteta političkih nauka u blokadi, koji su predstavili načine svog angažovanja i aktivizma u periodu od prethodnih šest meseci u društvu.

Polaznici Programa su tokom jedne nedelje učestvovali i u aktivnostima nevladinih organizacija KlikAktiv, ADRA, ATINA, Collective Aid i CIM.

Naše kolege iz KAIICID-a, Centra za međunarodni dijalog, objavile su publikaciju o povezivanju migranata različitih religija i različitih kultura. Publikacija je rezultat okruglog stola, održanog u oktobru 2024. godine, na kom je učestvovala i Natalija Perišić, redvona profesorica Fakulteta političkih nauka. Link za publikaciju: https://www.kaiciid.org/resources/publications/university-discussion-paper-001-migration-western-balkans-interreligious-and

Naše kolege iz nevladine organizacije „Atina“ promovišu svoj materijal o rodno zasnovanom nasilju. Ovde možete pogledati film o radu grupe za zagovaranje protiv radno zasnovanog nasilja nad migrantkinjama: https://www.youtube.com/watch?v=p3hU3YLn3h4