Predstavljeni rezultati akademskog istraživanja ,,Promovisanje upravljanja migracijama zasnovanog na dokazima za jačanje razvojnog potencijala migracija”
Izvor saopštenja: FPN
Predstavljanje rezultata akademskog istraživanja projekta ,,Promovisanje upravljanja migracijama zasnovanog na dokazima za jačanje razvojnog potencijala migracija” održano je u Hotelu M u Beogradu.
Uvodnu reč imali su dekanka Fakulteta političkih nauka prof. dr Maja Kovačević, dekan Fakulteta bezbednosti prof. dr Mladen Milošević i šef kancelarije Međunarodne organizacije za migracije u Srbiji (IOM) Marko Milićević. Oni su se obratili prisutnima i istakli značaj razvijanja saradnje između akademske zajednice i međunarodnih organizacija, naglašavajući da takva partnerstva doprinose razmeni znanja, unapređenju politika i efikasnijem odgovoru na savremene društvene izazove. Posebno su ukazali na važnost borbe protiv diskriminacije migranata i razvoja tržišta rada kroz kombinaciju analiza i konsultacija sa relevantnim akterima, ističući da se Srbija tokom poslednjih godina postepeno transformisala iz pretežno tranzitne zemlje u društvo koje sve više prihvata i integriše migrante.
Rezultate prvog istraživačkog tima sa Fakulteta bezbednosti predstavili su doc. dr Vladimir Ajzenhamer, prof. dr Petar Stanojević i dr Mihajlo Kopanja, čija glavna tema je bila institucionalna koordinacija i kapaciteti Republike Srbije za upravljanje migracionim krizama. Cilj samog projekta je bio sagledavanje postojećih kapaciteta sistema, identifikacija slabosti i ukazivanje na moguće pravce razvoja dok je odgovor na ključno pitanje, koliko je sistem Republike Srbije spreman na odgovor na novu migracionu krizu, negativan. Tokom analize, istraživači su koristili više od 20 nacionalnih, evropskih i međunarodnih dokumenata relevantnih za upravljanje migracijama u Republici Srbiji, sa ciljem sagledavanja funkcionisanja sistema. Kao dva ključna izazova u budućnosti, grupa istraživača sa Fakulteta bezbednosti ističe promenjen odnos država Evrope prema migracijama u odnosu na 2015. godinu i gubitak institucionalnog sećanja. Iran je bio polazna tačka za simulaciju krize na kojima su istraživači radili, uz glavni zaključak da će, u slučaju nove migrantske krize, doći do dužeg zadržavanja migranata u Srbiji. Učesnici istraživanja su identifikovali četiri pravca daljeg razvoja – veća uloga sistema bezbednosti, očuvanje humanog pristupa, povećanje ljudskih resursa i koordinacija institucija.
Drugi istraživački tim koji su činili prof. dr Natalija Perišić i prof. dr Dejan Pavlović sa Fakulteta političkih nauka i dr Danica Šantić sa Geografskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, predstavili su rezultate istraživanja integracija radnika migranata sprovedenim u lokalnim zajednicama i na tržištu rada. Glavno istraživačko pitanje je bilo kako lokalne zajednice mogu da stvore okruženje koje podržava integraciju radnika migranata u lokalnu sredinu i lokalno tržište rada, a cilj istraživanja je bilo analiza uloga i doprinosa različitih aktera u procesu integracije radnika migranata u četiri jedinica lokalne samouprave. Istraživanje je bilo sprovedeno u Šapcu, Kraljevu, Nišu i Subotici. Tim sa Fakulteta političkih nauka i Geografskog fakulteta istakao je da su normativne izmene zakona iz 2023. godine unapredile uslove za zapošljavanje stranih radnika u Srbiji, ali još uvek postoje izazovi u njihovoj integraciji, budući da mnogi radnici dolaze nedovoljno informisani o uslovima rada, svojim pravima, kao i o pravnom i društvenom okruženju u kojem borave i rade. Za istraživanje su koristili tri dimenzije integracije: pravno-administrativna, ekonomska i socio-kulturna, gde su pomoću različitih indikatora merili nivo integracije. Među ključnim izazovima integracije migranata prepoznati su nedovoljno poznavanje jezika, ograničena informisanost radnika migranata o njihovim pravima i obavezama, kao i potreba za efikasnijom građanskom i kulturnom orijentacijom.
U projektu su učestvovali Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu, Fakultet bezbednosti Univerziteta u Beogradu, Višepartnerski poverenički fond za migracije (Migration Multi-Partner Trust Fund), Međunarodna organizacija za migracije u Srbiji (IOM), Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), Visoki komeserijat Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), Dečiji fond Ujedinjenih nacija (UNICEF) i Ujedinjene nacije Srbija (United Nations Serbia).
