Događaji

Studijska poseta koju koordiniraju ELIAMEP (Helenska fondacija za evropsku i spoljnu politiku) i FPN (Univerzitet u Beogradu - Fakultet političkih nauka) održana je u Atini. Ukupno, 7 akademika, studenata doktorskih studija i jedan predstavnik Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije posetilo je Atinu u okviru projekta H2020 MIGREC.

Program ELIAMEP-a za Jugoistočnu Evropu koji vode Panagiotis Paschalidis, vanredni predavač na Univerzitetu Zapadne Makedonije i naučni saradnik u ELIAMEP-u i Aleksandros Koutras, menadžer projekta programa, bili su domaćini i organizovali su serije sesija u kancelarijama ELIAMEP-a u Atini kao i sastanke sa predstavnicima vladinih i nevladinih organizacija u vezi sa migracijama. Program posete je uključivao seminare, prezentacije i otvorene diskusije o migracijama sa naučnicima, stručnjacima kao i državnim zvaničnicima.

Studijske posete bile su usmerene na unapređenje i bolje razumevanje migracijskih pitanja i strategija Grčke i aktuelnih geopolitičkih izazova. Učesnici su imali priliku da saznaju više o pitanjima migracija u Grčkoj prateći sledeći program:

• Poseta Ministarstvu za migracije i azil (zamenik ministra za migracije, azil zadužen za integraciju)
• Poseta NVO Solidarnost sada (Marina Kanta – vođa pravnog tima)
• Poseta NVO PRAKSIS (Atinski komunalni centar)
• Seminar o istraživanju i metodologiji društvenih nauka (Salomi Boukala – docent, Katedra za socijalnu antropologiju, Panteion Univerzitet u Atini)
• Seminar o pretvaranju akademskog rada u političke radove (Angeliki Dimitriadi – viši naučni saradnik i bivši šef programa za migracije u ELIAMEP-u 2017-2021)
• Prezentacija o pitanjima azila i državljanstva u Grčkoj (Lampros Baltsiotis – Katedra za političke nauke i istoriju, Panteion Univerzitet u Atini)

 

Spisak učesnika:

Natalija Perišić – redovni professor, Univerzitet u Beogradu – Fakultet političkih nauka;

Biljana Đorđević – docent, Univerzitet u Beogradu – Fakultet političkih nauka

Dejan Pavlović – docent, Univerziteta u Beogradu – Fakultet političkih nauka

Danica Šantić – vanredni professor, Univerziteta u Beogradu – Geografski fakultet

Violeta Marković – asistentkinja i studentkinja doktorskih studija, Univerzitet u Beogradu – Fakultet političkih nauka

Danijela Pavlović – asistentkinja i studentkinja doktorskih studija, Univerzitet u Beogradu – Fakultet političkih nauka

Milica Todorović – asistentkinja i studentkinja doktorskih studija, Univerziteta u Beogradu – Geografski fakultet

Jovana Konjević – predstavnica Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije

FPN (Univerziteta u Beogradu - Fakultet političkih nauka) i ELIAMEP su koordinisali i sproveli posetu u cilju umrežavanja sa ključnim institucijama koje se odnose na migracije u Albaniji u kontekstu projekta H2020 MIGREC. Glavni rezultat ovog projekta biće stvaranje istraživačkog centra za migracije u Beogradu.

Poseta je održana u Tirani od 4. do 7. aprila 2022. godine, koju je vodio Stefan Surlić, docent na FPN, Panagiotis Paschalidis, vanredni predavač na Univerzitetu Zapadne Makedonije i istraživač ELIAMEP-a, Aleksandros Kutras, menadžer projekta u Jugoistočnoj Evropi Program ELIAMEP-a. Ovi sastanci u cilju umrežavanja uključivali su upravljanje (državno i međunarodno), civilno društvo i akademsku zajednicu, dok je njihova glavna svrha bila da olakšaju razmenu znanja na regionalnom nivou i da promovišu projekat MIGREC istražujući mogućnosti za buduću saradnju.

MIGREC tim je održao ukupno pet sastanaka sa sledećim osobama:

dr Kosta Barjaba, akademik; Član Akademije nauka Albanije; Šef kabineta predsednika parlamenta Albanije

dr Joniada Barjaba, direktor, Ministarstvo finansija i privrede Albanije

dr Ilir Gedeši, akademik; Direktor Centra za ekonomske i društvene studije (CESS)

Sara Zekaj, saradnik na projektu, Palladium

G. Genci Pjetri, programski koordinator i programer, IOM Albanija

Diskusije su bile fokusirane na regionalni razvoj migracija u Albaniji i na Zapadnom Balkanu, kao što su unutrašnje i spoljašnje migracije (unutrašnje i sezonske), odliv mozgova, angažovanje dijaspore i tražilaca azila. Razgovarano je i o migracionim strategijama koje su implementirane (ili planirane) na državnom nivou, kao i o ulozi civilnog društva i međunarodnih organizacija u rešavanju pitanja migracija kako u Albaniji tako i na Zapadnom Balkanu uopšte. Učesnici sastanaka su podelili preporuke za mogućnosti umrežavanja u okviru projekta MIGREC.

Na Fakultetu političkih nauka 6. aprila 2022. u okviru MIGREC projekta održan je drugi „Seminar za apliciranje za eksterno finansiranje istraživanja sa akcentom na Erasmus+ i HORIZON EUROPE MSCA (Marie Skłodovska-Curie Actions)“. Istraživači sa Fakulteta političkih nauka, Geografskog fakulteta i drugih fakulteta, uključujući doktorande, zajedno sa predstavnicima Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, učestvovali su u intenzivnoj radionici koju je vodio Nikos Zaharis, direktor SEERC-a.

Radionica je počela predavanjem o Erasmus+ programu, uglavnom KA2 i KA3, kao i o Jean Monnet akcijama. Ovo je značajno za zaposlene/starije istraživače koji bi možda želeli da učestvuju u projektima koji, iako se fokusiraju uglavnom na učenje, a ne na istraživanje, mogu predstavljati odlične mogućnosti umrežavanja i saradnje sa institucijama u EU i šire. Za studente doktorskih studija zanimljivo je u smislu da bi mogli da rade na ovakvim projektima i da steknu svoje prvo iskustvo u radu u međunarodnim konzorcijumima kroz učešće u Erasmus+ projektima.

Nakon toga, učesnici su imali priliku da saznaju više o MSCA Doctoral Networks and Post Docs koji mogu biti podjednako interesantni i za zaposlene i za studente. Preko njih istraživačko osoblje može regrutovati studente doktorskih studija i postdoktorskih studija. Studenti doktorskih studija mogu koristiti MSCA PostDocs za rad u drugoj evropskoj zemlji.

The MIGREC is organizing a workshop on April 6th.

• MIGREC AGENDA Research Funding Workshop April 2022.

Međunarodni dan migranata se obeležava 18. decembra odlukom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija od 4. decembra 2000. godine kao posledica velikog i rastućeg broja migranata u svetu. U prošloj godini bilo je više od 280 miliona ljudi sa statusom međunarodnog migranta, a to je 3,6 odsto svetske populacije. Migranti svojim znanjem, mrežama i veštinama doprinose izgradnji jačih i otpornijih zajednica. Globalni društveni i ekonomski sistem može se oblikovati kroz uticajne odluke za rešavanje izazova i prilika koje predstavljaju globalna mobilnost i ljudi u pokretu.

Na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu organizovano je predavanje 20. decembra 2021. godine preko platforme Zoom za studente četvrte godine osnovnih akademskih studija povodom obeležavanja Međunarodnog dana migranata. Prisutne su pozdravile prof. dr Ana Čekerevac i asist. MA Danijela Pavlović. Predavači su bili prof. dr Natalija Perišić, koja je predstavila MIGREC projekat i ukazala na značaj istraživanja u oblasti migracija i Miroslava Jelačić, pravna analitičarka u nevladinoj organizaciji Grupa 484 i konsultantkinja u GFA Consulting Group, koja je govorila o regularnoj radnoj migraciji, o saradnji sa dijasporom, kao i o Strategiji o ekonomskim migracijama.

Na Geografskom fakultetu Univerziteta u Beogradu je 20. decembra 2021. godine obeležen Međunarodni dan migranata. Događaju su prisustvovali predstavnici organizacija Grupe 484, Praxis i Centra za istraživanje i razvoj društva IDEAS koji su govorili o programima i projektima koje realizuju iz oblasti migracija, terenskom radu, kao i mogućnostima volontiranja i prakse u okviru njihovih organizacija. Studenti osnovnih studija smerova Geografija i Demografija, kao i studenti master i doktorskih studija imali su mogućnost da sa govornicima diskutuju o navedenim temama, pri čemu je na adekvatan način istaknut značaj proučavanja migracionih fenomena.

Članovi MIGREC tima organizovali su panel koji je doprineo razumevanju načina na koje je upravljanje migracijama oblikovano diskursom o krizama. Prezentacije sa ovog panela odgovorile su na deficit u akademskoj literaturi koji se odnosi na to, kako su brojne krize uticale na oblikovanje odgovora na upravljanje migracijama u jugo-istočnoj Evropi (JIE). Region je važan zbog svog geopolitičkog položaja, naročito nakon migrantske “krize” iz perioda 2015-16, koji je transformisao njegov položaj u odnosu na upravljanje migracijama u Evropi. Dinamični obrasci migriranja doveli su do toga da države JIE postanu, u različitoj meri, države porekla, tranzita i odredišta. U državama Zapadnog Balkana došlo je do važnih promena, s obzirom da su postale najkorišćenija migrantska ruta u pravcu EU. One su, s jedne strane, granica duž EU, a s druge tampon zona između Grčke i Zapadne Evrope. U isto vreme Grčka prolazi kroz sopstvene transformacije, tako što se iz države tranzita pretvara u državu (privremenog) odredišta koja je na prvoj liniji migracija. Veliki broj migranata je trenutno zaglavljen na Zapadnom Balkanu i u Grčkoj, a tokom COVID-19, oni su dalje postali podložni logici “kriznog” upravljanja. Panel je stoga doprineo preispitivanju “kriznog” upravljanja kroz lupu politiku, medija i ponašanja, i to prema različitim grupama migranata (iregularnim, regularnim i povratnicima).

Pogledajte program konferencije ovde:

Programme

Prof. Dr Nevenka Žegarac, prof. dr Natalija Perišić, doc. dr Anita Burgund Isakov, doc. dr Katarina Lončerević i asist. MA Violeta Marković objavile su monografiju „Zaštita dece u migracijama: Pristup zasnovan na pravima” na srpskom jeziku i praktikum „Zaštita dece u migracijama: praksa centrirana ka detetu” na srpskom i engleskom jeziku.

Monografija „Zaštita dece u migracijama: Pristup zasnovan na pravima” nastala je u okviru projekta „Kokreiranje znanja i izgradnja ekspertize za zaštitu dece pogođene migracijama i prisilnim izmeštanjem – razvijanje nastavnog programa”, koji je realizovan na Univerzitetu u Beogradu, Falkultetu političkih nauka (UB FPN), uz podršku UNICEF -a u Srbiji i Biroa za stanovništvo, izbeglice i migracije Stejt Departmenta Sjedinjenih Američkih Država. Na prve rezultate projekta nadovezala se finansijska podrška programa Evropske unije za zdravstvo „Unapređenje zdravstvenog stanja dece izbeglica i migranata u Južnoj i Jugoistočnoj Evropi”, sa kojom je omogućena izrada udžbenika i praktikuma koji objedinjuju iskustva stečena tokom slojevitog, kokreativnog rada sa donosiocima odluka, praktičarima, studentima, istraživačima i analitičarima u oblasti, ali i decom u migracijama.

Tokom projekta realizovane su obuhvatne istraživačke i konsultativne aktivnosti. Organizovane su fokus grupe i intervjui sa 40 osoba, i to kreatora politika, donosioca odluka i praktičara iz javnog i civilnog sektora iz različitih delova Srbije, koji su uključeni u zaštitu dece u migracijama. Posebna pažnja posvećena je konsultacijama sa decom migrantima bez pratnje i decom koja putuju sa svojim porodicama. Konsultacije su realizovane sa 14 dečaka i devojčica iz Avganistana, Irana, Pakistana i Sirije, koji su pristali da razgovaraju sa istraživačkim timom (uz druge neophodne saglasnosti roditelja i staratelja), na način koji je bio brižljivo i stručno osmišljen, etički rigorozan, a visoko participativan i podešen deci.

Na osnovu saznanja i prikupljenog materijala dizajniran je kurikulum u skladu sa standardima univerzitetskog obrazovanja, a potom i program inovacije znanja za praktičare. Program je pilotiran školske 2019/20, da bi drugi put bio izveden 2020/21. godine. Nastava je, pored studenata različitih smerova fakulteta, uključila i jedan broj praktičara. Na osnovu iskustava iz dva ciklusa nastave, razvijena je monografija o zaštiti dece u migracijama, uz prateći praktikum. Monografija se sastoji od deset poglavlja, tematskih celina koja obuhvataju raznovrsne oblasti zaštite dece migranata i dece bez pratnje. Namenjena je studentima Fakulteta političkih nauka i drugih fakulteta društveno-humanističkih nauka, ali i donosiocima odluka i praktičarima iz oblasti zaštite dece, kao i onima koji tokom rada dolaze u kontakt sa decom migrantima i decom bez pratnje. Svako poglavlje ima definisane ciljeve učenja, razrađuje i problematizuje teorijske koncepte i praktične pristupe u multidisciplinarnom polju zaštite dece u migracijama, a sadrži i prikladne praktične vežbe koje su preduslov iskustvenog učenja, preporuke za dalje čitanje i listu ključnih termina.

Prvo poglavlje razrađuje karakteristike, trendove i aktere, obezbeđuje pregled i analizu procesa migracija, pri čemu je težište usmereno na decu u migracijama. Mada su migracije postojale u svim društvima u prošlosti, one spadaju u one procese koji suštinski utiču na preoblikovanje savremenih društava i politika. U prvom poglavlju se uvode i obrazlažu osnovni koncepti, pojmovi i teorije migracija, obezbeđuje razumevanje karakteristika savremenih trendova u migracijama, kao i srodna znanja iz oblasti političkih nauka, radi razumevanja migracionih tokova koji uključuju decu i uloga aktera u oblasti zaštite dece u migracijama u nacionalnom i međunarodnom okviru.

Drugo poglavlje pokriva pristup zasnovan na pravima i okvir za zaštitu dece, gde se razrađuje teorijska, pravna i praktična komponenta pristupa zasnovanog na pravima deteta. Poglavlje nudi kritički prikaz shvatanja detinjstva kao društvene pojave i prava deteta. U kontekstu migracija, ključna je procena primene četiri temeljna principa Konvencije UN o pravima deteta, i to sa stanovišta pitanja u kojoj meri je politika, strategija, mera, program ili aktivnost centrirana ka detetu, pravična, inkluzivna i participativna. Prikazani su i pristupi prakse socijalnog rada koji imaju snažne implikacije i značaj za rad sa decom u migracijama i njihovim porodicama. U pitanju su, između ostalog, pristup osnaživanja, praksa zasnovana na snagama, eko-sistemsko razmišljanje, antipotčinjavajuća, antiopresivna i antidiskriminatorna praksa socijalnog rada. Ovi koncepti, uz primenu principa kulturno kompetentne prakse, operacionalizuju praktičnu primenu pristupa zasnovanog na pravima deteta.

U trećem poglavlju obrađeni su standardi za zaštitu dece u humanitarnim krizama, razmotreni faktori guranja i privlačenja; standardi za zaštitu dece u humanitarnim krizama i globalni minimalni standardi za zaštitu dece u humanitarnim akcijama. Ovi sadržaji su usmereni na razumevanje faktora koji podstiču migracije, poznavanje relevantnih pojmova i interpretaciju specifičnosti zaštite dece u vanrednim i kriznim situacijama. Time je postavljen osnov za primenu ovih standarda u praksi i sposobnost prepoznavanja i ocenjivanja stepena u kome su primenjeni standardi za zaštitu dece u vanrednim i kriznim situacijama.

Četvrto poglavlje se odnosi na identifikaciju dece u migracijama i organizovanje inicijalnih intervencija. Ovo poglavlje se bavi procesom identifikacije dece u migracijama, teorijskim i praktičnim aspektima otvaranja procesa vođenja slučaja, pravilima intervjuisanja dece, početnim postupkom utvrđivanja i određivanja najboljih interesa deteta i standarda za uspostavljanje prostora podešenih deci. Time se postiže razumevanje, upoređivanje i tumačenje standarda i postupka za organizovanje prihvata i pomoći podešenog deci i utvrđivanje najboljih interesa deteta u migracijama u Srbiji, Evropi i u međunarodnoj praksi, tokom identifikacije i inicijalnih intervencija.

U petom poglavlju razmatrani su rizici i rezilijentnost dece u migracijama. Ovo poglavlje se bavi savremenim saznanjima o traumi i uticaju traumatskog iskustva, kao bazi znanja za razvoj sistema zaštite dece u migracijama. Ova znanja su, zajedno sa prethodno razmotrenim pravima, standardima i principima zaštite dece, postavljena u kontekst procene rizika i ranjivosti zajedno sa zaštitnim faktorima, što obuhvata i pravo deteta na participaciju i konsultacije sa decom koje podstiču njihovu rezilijentnost i kapacitete. Posebna pažnja se poklanja brizi o profesionalcima i značaju staranja o sebi, kao i tehnikama debrifing-a. Ciljevi učenja u ovom poglavlju usmereni su na poznavanje i razumevanje glavnih pojmova, ideja i teorija o trauma, kao i na interpretaciju i primenu pristupa procene zasnovanom na prepoznavanju traume i podsticanju rezilijentnosti, kao i razumevanje značaja staranja o sebi.

Šesto poglavlje analizira pitanja roda i vulnerabilnosti, gde se razrađuju suštinski koncepti i teorije roda, te sistem rodnih uloga kao sistem nejednakosti koji postoji u svakom društvu i kulturi. Ovde se problematizuju pitanja razumevanja roda i ranjivosti na primeru žena i dece u pokretu, razrađuju pitanja ranjivosti dece (dečaka i devojčica) u migracijama i specifičnih rodnih odlika ranjivosti nepraćene i razdvojene dece. Kako je u praksi gotovo nemoguće razdvojiti pitanja roda i vulnerabilnosti i rodno zasnovanog nasilja u migracijama, ovo poglavlje nudi koherentan okvir za razumevanje problema i izgradnju rodno senzitivnih intervencija.

Sedmo poglavlje obrađuje temu zloupotrebe dece u migracijama. Ovde se razmatraju rizici kojima su izložena deca u različitim fazama migracionih procesa, specifičnim oblicima i manifestacijama nasilja nad decom u migracijama, radi razumevanja i prepoznavanja karakterističnih vidova zloupotrebe. Predstavljeni su glavni oblici nasilja sa kojima se suočavaju deca u migracijama i obuhvatno razmotreni fenomeni krijumčarenja, trgovine decom i zloupotrebe dečijeg rada u migracijama.

Osmo poglavlje se bavi rodno zasnovanim nasiljem i njegovim karakteristikama za decu u migracijama. Migracije su predstavljene kao rodni proces. Sistem rodnih uloga je prikazan kao sistem koji počiva na nejednakosti i diskriminaciji koje vode nasilju, a sam patrijarhat se menja kako se menjaju društva, ali je u različitim oblicima prisutan svuda, pa i u zemljama porekla migranata. Ciljevi učenja su usmereni na razumevanje i interpretaciju pojmova i analizu pojavnih oblika rodno zasnovanog nasilja u migracijama, kao i relevantnih međunarodnih i nacionalnih konvencija, te na razumevanju pristupa usmerenog ka preživeloj osobi rodno zasnovanog nasilja.

U devetom poglavlju su obrazložene i razrađenje smernice za vođenje slučaja kod dece u migracijama. Ovo poglavlje razmatra standarde za vođenje slučaja u radu sa decom u migracijama u nacionalnim i transnacionalnim aspektima, razmatra prava i procedure deteta tokom postupka procene uzrasta, razrađuje proces donošenja odluka o najboljim interesema deteta i tumači standard dobre prakse u radu na zaštiti dece u migracijama sa prevodiocima i kulturnim medijatorima. Ciljevi učenja su, između ostalog, usmereni na uočavanje, objašnjavanje i rešavanje etičkih dilema u postupku vođenja slučaja tokom rada sa decom u situaciji migracija i interpretaciju prava deteta i proceduralnih garancija u postupcima za procenu i određivanje najboljih interesa deteta u migracijama (uključujući i procenu uzrasta).

Deseto poglavlje se odnosi na konceptualne, pravne, organizacione i u praksi socijalnog rada prisutne izazove vezane za alternativno staranje dece migranata. U ovom poglavlju su obrađene teme vezane za usluge namenjene porodicama migranata sa decom, pitanja starateljske zaštite, specifičnosti oblika alternativnog staranja za nepraćenu i razdvojenu decu. Sistematično su prikazana i dugoročna rešenja za ovu decu shodno međunarodnim pravnim garancijama: dobrovoljni povratak u zemlju porekla, integracija u zemlji destinacije, preseljenje u treću zemlju, spajanje porodice u zemlji porekla, zemlji destinacije ili trećoj zemlji i međunarodno usvojenje.

Dvadeset peta međunarodna naučna konferencija “Nacionalne manjine, migracije i bezbednost”, u organizaciji Centra za međunarodne i bezbednosne studije Fakulteta političkih nauka (Univerziteta u Zagrebu) održana je na Brionima, od 6. do 8. septembra 2021. godine. Ko-organizatori konferencije bili su Fondacija Fridrih Ebert i Savet za nacionalne manjine Republike Hrvatske.

Konferencijom su obuhvaćene tri tematske oblasti:

1. nacionalne manjine u demokratskim društvima,
2. migracije i migracione politike,
3. globalni bezbednosni izazovi.

Članovi MIGREC tima predstavili su četiri zanimljiva rada. Nataša Milošević, Milica Glišić i Ena Todorović analizirale su problematiku emigracije visokoobrazovanog stanovništva Srbije i ukazale na sistemske prepreke za zaustavljanje odliva mozgova. Dejan Pavlović, Danica Šantić i Natalija Perišić istraživali su potencijalne posledice Pakta o azilu i migracijama EU na migracione trendove i migracionu politiku Srbije. Nermin Oruč, Danica Šantić i Marija Antić, prezentovali su problematiku upravljanja migracijama na Zapadnom Balkanu tokom pandemije COVID-19. Danijela Pavlović, Violeta Marković i Sanja Polić Penavić bavile su se izazovima po saradnju između javnog i civilnog sektora u zaštiti migranata i tražilaca azila tokom pandemije COVID-19.