Novosti

Danijela Pavlović I Nevena Radić stekle su sertifikat Stručnjak za kolektivno liderstvo I time se pridružile globalnoj zajednici prakse usmerene na uzajamnu razmenu I učenje. One su bile polaznice intenzivnog kursa obuke na temu liderstva koji je organizovao Program Migracije I dijaspora (PMD), a koji je realizovao Collective Leadership Institute (CLI) u arvo od marta do oktobra 2021. Godine. Program finansira nemačko Savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju I razvoj, a u Srbiji sprovodi GIZ, u saradnji sa partnerskim institucijama. Ova stručna I praktična obuka predstavlja najnovije alate I metodologije u oblasti kolektivnog liderstva, saradnje između zainteresovanih strana I olakšavanja dijaloga između više aktera. Ovaj kurs bio je namenjen profesionalcima koji rade na pitanjima migracija I dijaspore u državnim organima, organizacijama civilnog društva, privatnom sektoru, akademskoj zajednici I drugim relevantnim organizacijama. Učesnici kursa su naučili kako da primenjuju vodeće metodologije CLI: Kompas za kolektivno liderstvo I Model promene dijaloga.

Ove dve metodologije su bile predstavljene u okviru prva dva modula, a učesnicima su bile pružene praktične prilike da ih primene na sopstvenim inicijativama koje podrazumevaju promenu. Kompas je alat za liderstvo koji onima koji ga koriste omogućava da analiziraju, dijagnostikuju I planiraju aktivnosti za balansiranje šest dimenzija kompetencija. Treći model je usmeren na veštine fasilitacije za okupljanje zainteresovanih strana I sprovođenje procesa dijaloga primenom kako Kompasa tako I Modela za promenu dijaloga. Nakon obuke, učesnici poseduju veštine, znanje I praktično iskustvo da na održiv način nastave da predvode dijaloge između većeg broja aktera, usmerene na delovanje u ključnim pitanjima u oblasti migracija I dijaspore arvo u budućnost, u cilju ostvarivanja dugoročnih prednosti za svoje građane, kako u zemlji tako I u inostranstvu.

Godišnja međunarodna konferencija Kraljevskog geografskog društva Velike Britanije održana je u periodu od 31. avgusta do 3. septembra 2021. godine, pod nazivom “Granice, granične oblasti i graničenje” (https://www.rgs.org/research/annual-international-conference/attending-the-virtual-conference/). Glavne teme konferencije bile su: koja je uloga geografije i geografa u proizvođenju znanja i razumevanju višestrukih i kontinuirano promenljivih formi ekoloških, fizičkih, simboličkih, pametnih/digitalnih i nevidljivih granica na više nivoa? Kako geografi mogu da osvetle i da se kreativno bave graničnim oblastima? Kako možemo da ispitujemo višestrukost tehnologija i praksi graničenja? Kako se disciplinarne granice same geografije konkretizuju, preispituju i preoblikuju u akademskom okruženju koje sve više promoviše transdisciplinarno istraživanje? Koje istinski progresivne ideje i istraživanje geografi mogu da razviju, koje aktivnosti možemo da preduzmemo i koje alternative možemo da predložimo, da bismo doveli u pitanje te granice i prakse graničenja koje kontrolišu i ograničavaju?

Prof. dr Danica Šantić sa Univerziteta u Beogradu – Geografskog fakulteta prezentovala je na temu “Migranti, granice i konkurentni narativi na Zapadnom Balkanu: perspektiva iz Srbije” u ime MIGREC tima koji su činili i Natalija Perišić, Rebeka Marej, Rajan Pauel i Madžela Kilki. MIGREC prezentacija bila je deo panela “Razmena i twinning u doba granica: (inter)nacionalizam, mobilnost, susreti i participacija”.

Prof. Šantić predstavila je osnovne twinning ideje u pozadini MIGREC projekta, njegove ciljeve, zadatke i aktivnosti, kao opšti kontekst. Izvlačeći pouke iz projekta, pozicionirala je zapadni Balkan u centar debata koje doprinose razbijanju dihotomnih razmišljanja o istoku i zapadu, i to kroz prizmu migracija. Kritički procenjujući migracione narative u Srbiji pre i tokom COVID-19, prof. Šantić predstavila je tri analitička pravca: decentriranje Zapadne Evrope iz ovih debata; poimanje diverziteta unutar logike i obrazloženja karakterističnih za region, pri preispitivanju homogenizacije reakcija kao “post-komunističkih”; prekidanje savremenih narativa netolerantnog, ksenofobičnog i homogenizovanog post-komunističkog “istoka” nasuprot liberalnom, multikulturalnom i kosmopolitskom “zapadu”. Kroz međunarodne prakse saradnje unutar MIGREC-a, mitovi obnavljani kroz normativna i dihotomna razmišljanja, posredstvom teoretisanja iz Srbije i u Srbiji, dovedeni su u pitanje. Iznijansirani su varijabilni, divergentni i često ambivalentni načini na koje se migranti pozicioniraju i na koje se njima upravlja, uz naglašavanje brige i solidarnosti, a ne samo neprijateljstava i rasizma (kao u “zapadnoj Evropi”). Ovo je otkrilo mnogo dinamičniji, kompleksniji i nijansiraniji kontekst za opovrgavanje standardizovane i statične post-komunističke ksenofobije, koja se proizvodi relaciono i nasuprot zamišljenoj, tolerantnoj evropskoj uglađenosti, kao slici koju zapad ima o sebi.

U junu 2021. godine, u okviru MIGREC Projekta održan je Drugi seminar o objavljivanju naučnih radova na temu “Objavljuj ili nestani: objavljivanje u međunarodnim časopisima”. Seminar su organizovali članovi MIGREC tima iz ELIAMEP-a, dr Joanis Armakolas i dr Džulijan Fank, urednici naučnog časopisa rangiranog na SSCI listi “Southeast European and Black Sea Studies” (SEEBSS). U okviru Drugog seminara održana su tri onlajn susreta, kojima su prisustvovali uglavnom studenti master i doktorskih studija sa Univerziteta u Beogradu, profesori Univerziteta u Beogradu i članovi MIGREC tima iz ELIAMEP-a i SEERC-a. Cilj seminara bilo je unapređenje kapaciteta učesnika za proizvođenje atraktivnijih rezultata istraživanja za istaknute međunarodne naučne časopise.

Gošća govornica na prvom susretu bila je Đulija Đarijento, portfolio menadžerka za area studies u Taylor & Francis, koja se fokusirala na problematiku rangiranja časopisa i faktora uticaja. Đarijento se osvrnula na relevantnost ove problematike i na prednosti i nedostatke metrike, te ukazala na moguće alternative. Cilj ove sesije bio je da se ukaže mladim istraživačima na načine na koje mogu da izbegnu uobičajene zamke u procesu objavljivanja radova. Na sesiji je prezentovana ček lista osnovnih pravila šta (ne)uraditi prilikom objavljivanja radova i najboljih praksi.

Na drugom susretu, gošća govornica bila je dr Sabina Rutar, glavna i odgovorna urednica časopisa “Comparative Southeast European Studies” koja je razgovarala sa učesnicima na temu otvorenog pristupa. Ova sesija bila je posvećena razgovoru o prednostima i nedostacima objavljivanja u časopisima sa otvorenim pristupom. Dr Rutar je podelila svoja iskustva i savete u svojstvu urednice međunarodnog časopisa sa otvorenim pristupom, u kom bi učesnici seminara mogli i sami da objavljuju radove.

Medlin Hetfild, osnivačica i urednica “Yellowback” bila je gošća na trećem susretu na kom je prezentovala na temu “Budite recenzirani i postanite recenzent”. Na ovoj sesiji pokazano je kako proces recenziranja funkcioniše, šta autori radova mogu očekivati i uraditi kada dobiju recenziju svog rada, zašto bi i sami mogli želeti da postanu recenzenti, te kako to da i postanu.

Članice MIGREC tima Danica Šantić i Milica Todorović učestvovale su na konferenciji pod nazivom “Jačanje saradnje sa poslovnom dijasporom u Austriji, Švajcarskoj i Nemačkoj” u organizaciji projekta Link Up! Serbia II finansiranog od strane austrijske razvojne agencije (ADA), kroz fondove austrijske razvojne saradnje (ADC) i implementiranog od strane Međunarodnog centra za razvoj migracionih politika (ICMPD) od 16. do 18. juna 2021. godine.

Konferencija je imala za cilj predstavljanje rezultata prve godine sprovedenog projekta Link Up! Serbia II, diskutovanje novih oblika saradnje koji se razvijaju između poslovne dijaspore i lokalnih samouprava i Ministarstva spoljnih poslova u Srbiji i novoosnovanom Poslovnom habu za dijasporu, online platformi „Poslovni atlas za dijasporu i Srbiju“, ali i o drugim temama u vezi jačanja saradnje sa dijasporom u državama nemačkog govornog područja. Učesnici konferencije bili su predstavnici ministarstva Vlade Republike Srbije, nekoliko ambasada u Beogradu, visokoobrazovnih ustanova, medija, lokalnih samouprava i poslovne dijaspore.

Prof. dr Danica Šantić je učestvovala u svojstvu moderatora, dok je MA Milica Todorović bila jedan od panelista u okviru sesije “Koraci za unapređenje grantova za uspešno realizovanje potencijala dijaspore“. Učesnici sesije su diskutovali o projektima i grant šemama podrške u kontekstu uspešnog realizovanja potencijala dijaspore, granica ili izazova u radu kako bi se taj potencijal ostvario, kao i o mogućnostima njihovog prevazilaženja. Jedna od tema sesije bilo je i kako postaviti uspešan temelj ili tamo gde je uspešan temelj već postavljen „skalirati“ saradnju tako da donese značajne promene u širem eko-sistemu u Srbiji.

Prof. dr Danica Šantić bila je i jedan od učesnika sesije “Biznis i istraživanje kao razvojni format dana dijaspore”. U sklopu ove sesije učesnici su diskutovali o važnim temama na polju saradnje sa dijasporom i izazovima i preprekama na lokalnom i regionalnom nivou. Istaknut je značaj dana dijaspore kao mogućnosti i prilike da se stručna i naučna zajednica iz Srbije i dijaspore okupe, kroz format naučne konferencije, kako bi ponudile ideje i rešenja za sve izazove koji prati lokalni razvoj.

Članice MIGREC tima, Natalija Perišić i Danijela Pavlović učestvovale su na konferenciji „Inovacije i rezilijentnst: spremnost obrazovanja za socijalni rad za neizvesne vremena“ koju su organizovali Evropska asocijacija škola za socijalni rad i Univerzitet u Talinu sa prezentacijom „Kreiranje razumevanje promena izazvanih migracijama u obrazovanju za socijalnu politiku i socijalni rad u Srbiji “ 17. juna 2021. godine.

Konferencija je bila strukturisana oko šest tema:

1. Životni vek i socijalni rad u doba inovacija
2. Obrazovanje za socijalni rad u vanrednim prilikama (krize, katastrofe i neočekivani događaji)
3. Posttraumatski pristupi u socijalnom radu
4. Inovativne prakse u nastavi socijalnog rada koje uključuju korisnike usluga
5. Inovativne veštine za praksu socijalnog rada sa ugroženim grupama: migrantiima, izbeglicama, žrtvama rata i sukoba i žrtvama zdravstvene krize
6. Etika socijalnog rada u vremenima neizvesnosti: balansiranje inovacija i tradicije.

Profesorka Perišić je ukazala na to da je uticaj različitih vrsta migracija na srpsko društvo dubok. Ona je istakla da su trendovi migracija kompleksni: prisilni i dobrovoljni, regularni i neregularni, unutrašnji i spoljni. Razumno se može očekivati da će se svi oni pojačati u bliskoj budućnosti. Kao rezultat toga, napomenula je da će biti potrebna veća podrška osetljivoj populaciji, a takođe će i koncept razvoja društva morati da se preoblikuje. Njena prezentacija bila je usredsređena na uticaj projekta MIGREC na stvaranje razumevanja događaja vezanih za migracije u obrazovanju za socijalni rad i socijalnu politiku u Srbiji.

Pored ovoga, prezentacija je sadržala i tematska područja Projekta: integraciju migranata, upravljanje migracijama, veze između razvoja i migracija, teorije i metode u migracionim studijama i znanja, rasprave i reprezentacije migranata. Profesorka Perišić je istakla da će istražujući svaku od tematskih oblasti i stavljajući ih pod okrilje Istraživačkog centra, koji će biti uspostavljen u okviru Projekta, cilj biti razvijanje teorijskih, praktičnih i političkih znanja i razumevanja značaja za obrazovanje u socijalnom radu i socijalnoj politici na nivou doktorskih studija.

Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu, u saradnji sa UNICEF-om u Srbiji, a uz finansijsku podršku Vlade Sjedinjenih Američkih Država, predstavio je novi kurs – Zaštita dece pogođene migracijama.

Kurs je nastao na osnovama globalnih standarda i znanja razvijenih tokom odgovora na izbegličku i migrantsku krizu i zasniva se na iskustvima nacionalnih aktera. Cilj je da se dalje ojača sistem zaštite u Srbiji kako bi odgovorio na ranjivosti koje se javljaju u kontekstu migracija.

U koncipiranju i izvođenja kursa učestvuju prof. dr Nevenka Žegarac, prof. dr Natalija Perišić, doc dr Anita Burgund Isakov, doc dr Katarina Lončarević i saradnica Violeta Marković.

Dana 3. novembra 2020. godine, kurs je lansiran na vebinaru, na kom su izlagali prof. dr Dragan R. Simić, Dekan Fakulteta političkih nauka, Deana Kostadinova, Direktorka UNICEF-a u Srbiji Ivan Gerginov, pomoćnik komesara u Komesarijatu za izbeglice i migracije Republike Srbije, Slađana Čabrić, pomoćnica Ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i prof. dr Nevenka Žegarac.

Zaštita dece pogođene migracijama je multidisciplinarni kurs namenjen jačanju kapaciteta studenata i stručnih radnika koji rade sa decom pogođenom migracijama. Biće pilotiran tokom zimskog semestra školske 2020/ 2021 godine, sa vizijom da bude akreditovan i postane stalni kurs u okviru akademske ponude Fakulteta političkih nauka, za studente socijalnog rada, politikologije, komunikologije, rodnih i kulturnih studija u narednim godinama.

Njegov sadržaj obuhvata osam tema: pristup zasnovan na pravima u radu sa decom migrantima i okvir za zaštitu dece; osnovne principi u zaštiti dece pogođene migracijama; identifikaciju dece pogođene migracijama i organizovanje inicijalnog odgovora; rod i vulnerabilnost; rodno zasnovano nasilje i migracije; smernice za vođenje slučaja u zaštiti dece migranata; decu bez pratnje i razdvojenu decu; alternativno staranje i održiva rešenja

Najavu kursa u Jutarnjem program RTS-a 1 možete pogledate ovde:

http://streaming.ninamedia.rs/uploads/dtmp4.php?src=/2020/11/05/6E3CCD9C-915C-4644-A41A-B5D895FCEF5C