Prof. Dr Nevenka Žegarac, prof. dr Natalija Perišić, doc. dr Anita Burgund Isakov, doc. dr Katarina Lončerević i asist. MA Violeta Marković objavile su monografiju „Zaštita dece u migracijama: Pristup zasnovan na pravima” na srpskom jeziku i praktikum „Zaštita dece u migracijama: praksa centrirana ka detetu” na srpskom i engleskom jeziku.

Monografija „Zaštita dece u migracijama: Pristup zasnovan na pravima” nastala je u okviru projekta „Kokreiranje znanja i izgradnja ekspertize za zaštitu dece pogođene migracijama i prisilnim izmeštanjem – razvijanje nastavnog programa”, koji je realizovan na Univerzitetu u Beogradu, Falkultetu političkih nauka (UB FPN), uz podršku UNICEF -a u Srbiji i Biroa za stanovništvo, izbeglice i migracije Stejt Departmenta Sjedinjenih Američkih Država. Na prve rezultate projekta nadovezala se finansijska podrška programa Evropske unije za zdravstvo „Unapređenje zdravstvenog stanja dece izbeglica i migranata u Južnoj i Jugoistočnoj Evropi”, sa kojom je omogućena izrada udžbenika i praktikuma koji objedinjuju iskustva stečena tokom slojevitog, kokreativnog rada sa donosiocima odluka, praktičarima, studentima, istraživačima i analitičarima u oblasti, ali i decom u migracijama.

Tokom projekta realizovane su obuhvatne istraživačke i konsultativne aktivnosti. Organizovane su fokus grupe i intervjui sa 40 osoba, i to kreatora politika, donosioca odluka i praktičara iz javnog i civilnog sektora iz različitih delova Srbije, koji su uključeni u zaštitu dece u migracijama. Posebna pažnja posvećena je konsultacijama sa decom migrantima bez pratnje i decom koja putuju sa svojim porodicama. Konsultacije su realizovane sa 14 dečaka i devojčica iz Avganistana, Irana, Pakistana i Sirije, koji su pristali da razgovaraju sa istraživačkim timom (uz druge neophodne saglasnosti roditelja i staratelja), na način koji je bio brižljivo i stručno osmišljen, etički rigorozan, a visoko participativan i podešen deci.

Na osnovu saznanja i prikupljenog materijala dizajniran je kurikulum u skladu sa standardima univerzitetskog obrazovanja, a potom i program inovacije znanja za praktičare. Program je pilotiran školske 2019/20, da bi drugi put bio izveden 2020/21. godine. Nastava je, pored studenata različitih smerova fakulteta, uključila i jedan broj praktičara. Na osnovu iskustava iz dva ciklusa nastave, razvijena je monografija o zaštiti dece u migracijama, uz prateći praktikum. Monografija se sastoji od deset poglavlja, tematskih celina koja obuhvataju raznovrsne oblasti zaštite dece migranata i dece bez pratnje. Namenjena je studentima Fakulteta političkih nauka i drugih fakulteta društveno-humanističkih nauka, ali i donosiocima odluka i praktičarima iz oblasti zaštite dece, kao i onima koji tokom rada dolaze u kontakt sa decom migrantima i decom bez pratnje. Svako poglavlje ima definisane ciljeve učenja, razrađuje i problematizuje teorijske koncepte i praktične pristupe u multidisciplinarnom polju zaštite dece u migracijama, a sadrži i prikladne praktične vežbe koje su preduslov iskustvenog učenja, preporuke za dalje čitanje i listu ključnih termina.

Prvo poglavlje razrađuje karakteristike, trendove i aktere, obezbeđuje pregled i analizu procesa migracija, pri čemu je težište usmereno na decu u migracijama. Mada su migracije postojale u svim društvima u prošlosti, one spadaju u one procese koji suštinski utiču na preoblikovanje savremenih društava i politika. U prvom poglavlju se uvode i obrazlažu osnovni koncepti, pojmovi i teorije migracija, obezbeđuje razumevanje karakteristika savremenih trendova u migracijama, kao i srodna znanja iz oblasti političkih nauka, radi razumevanja migracionih tokova koji uključuju decu i uloga aktera u oblasti zaštite dece u migracijama u nacionalnom i međunarodnom okviru.

Drugo poglavlje pokriva pristup zasnovan na pravima i okvir za zaštitu dece, gde se razrađuje teorijska, pravna i praktična komponenta pristupa zasnovanog na pravima deteta. Poglavlje nudi kritički prikaz shvatanja detinjstva kao društvene pojave i prava deteta. U kontekstu migracija, ključna je procena primene četiri temeljna principa Konvencije UN o pravima deteta, i to sa stanovišta pitanja u kojoj meri je politika, strategija, mera, program ili aktivnost centrirana ka detetu, pravična, inkluzivna i participativna. Prikazani su i pristupi prakse socijalnog rada koji imaju snažne implikacije i značaj za rad sa decom u migracijama i njihovim porodicama. U pitanju su, između ostalog, pristup osnaživanja, praksa zasnovana na snagama, eko-sistemsko razmišljanje, antipotčinjavajuća, antiopresivna i antidiskriminatorna praksa socijalnog rada. Ovi koncepti, uz primenu principa kulturno kompetentne prakse, operacionalizuju praktičnu primenu pristupa zasnovanog na pravima deteta.

U trećem poglavlju obrađeni su standardi za zaštitu dece u humanitarnim krizama, razmotreni faktori guranja i privlačenja; standardi za zaštitu dece u humanitarnim krizama i globalni minimalni standardi za zaštitu dece u humanitarnim akcijama. Ovi sadržaji su usmereni na razumevanje faktora koji podstiču migracije, poznavanje relevantnih pojmova i interpretaciju specifičnosti zaštite dece u vanrednim i kriznim situacijama. Time je postavljen osnov za primenu ovih standarda u praksi i sposobnost prepoznavanja i ocenjivanja stepena u kome su primenjeni standardi za zaštitu dece u vanrednim i kriznim situacijama.

Četvrto poglavlje se odnosi na identifikaciju dece u migracijama i organizovanje inicijalnih intervencija. Ovo poglavlje se bavi procesom identifikacije dece u migracijama, teorijskim i praktičnim aspektima otvaranja procesa vođenja slučaja, pravilima intervjuisanja dece, početnim postupkom utvrđivanja i određivanja najboljih interesa deteta i standarda za uspostavljanje prostora podešenih deci. Time se postiže razumevanje, upoređivanje i tumačenje standarda i postupka za organizovanje prihvata i pomoći podešenog deci i utvrđivanje najboljih interesa deteta u migracijama u Srbiji, Evropi i u međunarodnoj praksi, tokom identifikacije i inicijalnih intervencija.

U petom poglavlju razmatrani su rizici i rezilijentnost dece u migracijama. Ovo poglavlje se bavi savremenim saznanjima o traumi i uticaju traumatskog iskustva, kao bazi znanja za razvoj sistema zaštite dece u migracijama. Ova znanja su, zajedno sa prethodno razmotrenim pravima, standardima i principima zaštite dece, postavljena u kontekst procene rizika i ranjivosti zajedno sa zaštitnim faktorima, što obuhvata i pravo deteta na participaciju i konsultacije sa decom koje podstiču njihovu rezilijentnost i kapacitete. Posebna pažnja se poklanja brizi o profesionalcima i značaju staranja o sebi, kao i tehnikama debrifing-a. Ciljevi učenja u ovom poglavlju usmereni su na poznavanje i razumevanje glavnih pojmova, ideja i teorija o trauma, kao i na interpretaciju i primenu pristupa procene zasnovanom na prepoznavanju traume i podsticanju rezilijentnosti, kao i razumevanje značaja staranja o sebi.

Šesto poglavlje analizira pitanja roda i vulnerabilnosti, gde se razrađuju suštinski koncepti i teorije roda, te sistem rodnih uloga kao sistem nejednakosti koji postoji u svakom društvu i kulturi. Ovde se problematizuju pitanja razumevanja roda i ranjivosti na primeru žena i dece u pokretu, razrađuju pitanja ranjivosti dece (dečaka i devojčica) u migracijama i specifičnih rodnih odlika ranjivosti nepraćene i razdvojene dece. Kako je u praksi gotovo nemoguće razdvojiti pitanja roda i vulnerabilnosti i rodno zasnovanog nasilja u migracijama, ovo poglavlje nudi koherentan okvir za razumevanje problema i izgradnju rodno senzitivnih intervencija.

Sedmo poglavlje obrađuje temu zloupotrebe dece u migracijama. Ovde se razmatraju rizici kojima su izložena deca u različitim fazama migracionih procesa, specifičnim oblicima i manifestacijama nasilja nad decom u migracijama, radi razumevanja i prepoznavanja karakterističnih vidova zloupotrebe. Predstavljeni su glavni oblici nasilja sa kojima se suočavaju deca u migracijama i obuhvatno razmotreni fenomeni krijumčarenja, trgovine decom i zloupotrebe dečijeg rada u migracijama.

Osmo poglavlje se bavi rodno zasnovanim nasiljem i njegovim karakteristikama za decu u migracijama. Migracije su predstavljene kao rodni proces. Sistem rodnih uloga je prikazan kao sistem koji počiva na nejednakosti i diskriminaciji koje vode nasilju, a sam patrijarhat se menja kako se menjaju društva, ali je u različitim oblicima prisutan svuda, pa i u zemljama porekla migranata. Ciljevi učenja su usmereni na razumevanje i interpretaciju pojmova i analizu pojavnih oblika rodno zasnovanog nasilja u migracijama, kao i relevantnih međunarodnih i nacionalnih konvencija, te na razumevanju pristupa usmerenog ka preživeloj osobi rodno zasnovanog nasilja.

U devetom poglavlju su obrazložene i razrađenje smernice za vođenje slučaja kod dece u migracijama. Ovo poglavlje razmatra standarde za vođenje slučaja u radu sa decom u migracijama u nacionalnim i transnacionalnim aspektima, razmatra prava i procedure deteta tokom postupka procene uzrasta, razrađuje proces donošenja odluka o najboljim interesema deteta i tumači standard dobre prakse u radu na zaštiti dece u migracijama sa prevodiocima i kulturnim medijatorima. Ciljevi učenja su, između ostalog, usmereni na uočavanje, objašnjavanje i rešavanje etičkih dilema u postupku vođenja slučaja tokom rada sa decom u situaciji migracija i interpretaciju prava deteta i proceduralnih garancija u postupcima za procenu i određivanje najboljih interesa deteta u migracijama (uključujući i procenu uzrasta).

Deseto poglavlje se odnosi na konceptualne, pravne, organizacione i u praksi socijalnog rada prisutne izazove vezane za alternativno staranje dece migranata. U ovom poglavlju su obrađene teme vezane za usluge namenjene porodicama migranata sa decom, pitanja starateljske zaštite, specifičnosti oblika alternativnog staranja za nepraćenu i razdvojenu decu. Sistematično su prikazana i dugoročna rešenja za ovu decu shodno međunarodnim pravnim garancijama: dobrovoljni povratak u zemlju porekla, integracija u zemlji destinacije, preseljenje u treću zemlju, spajanje porodice u zemlji porekla, zemlji destinacije ili trećoj zemlji i međunarodno usvojenje.

Dvadeset peta međunarodna naučna konferencija “Nacionalne manjine, migracije i bezbednost”, u organizaciji Centra za međunarodne i bezbednosne studije Fakulteta političkih nauka (Univerziteta u Zagrebu) održana je na Brionima, od 6. do 8. septembra 2021. godine. Ko-organizatori konferencije bili su Fondacija Fridrih Ebert i Savet za nacionalne manjine Republike Hrvatske.

Konferencijom su obuhvaćene tri tematske oblasti:

1. nacionalne manjine u demokratskim društvima,
2. migracije i migracione politike,
3. globalni bezbednosni izazovi.

Članovi MIGREC tima predstavili su četiri zanimljiva rada. Nataša Milošević, Milica Glišić i Ena Todorović analizirale su problematiku emigracije visokoobrazovanog stanovništva Srbije i ukazale na sistemske prepreke za zaustavljanje odliva mozgova. Dejan Pavlović, Danica Šantić i Natalija Perišić istraživali su potencijalne posledice Pakta o azilu i migracijama EU na migracione trendove i migracionu politiku Srbije. Nermin Oruč, Danica Šantić i Marija Antić, prezentovali su problematiku upravljanja migracijama na Zapadnom Balkanu tokom pandemije COVID-19. Danijela Pavlović, Violeta Marković i Sanja Polić Penavić bavile su se izazovima po saradnju između javnog i civilnog sektora u zaštiti migranata i tražilaca azila tokom pandemije COVID-19.

MIGREC priprema seriju radionicu. Možda će Vas neke zanimati.

• WP3.1_Migration Development programme

Online IMISCOE Godišnja konferencija održana je od 7. do 9. jula 2021. godine, pod sloganom “Prelazeći granice, povezujući kulture”. Namera organizatora bila je da konferencija ostvari dublji pogled u migrantska iskustva ljudi, fokusirajući se na to, kako su migracije povezane sa kulturom i jezikom. Neksus migracija i kultura istraživan je dubinski, postavljanjem pitanja kako se migracije žive, doživljavaju, posreduju i reflektuju uopšteno i u svakodnevnoj kulturnoj, lingvističkoj i umetničkoj praksi. Ovogodišnja konferencija okupila je naučnike koji se bave narednim temama:

• Refleksivne studije migracija
• Migrantski transnacionalizam
• Migracije, državljanstvo i politička participacija
• Superdiverzitet, migracije i kulturna promena
• Stariji migranti
• Rod i seksualnost u istraživanjima migracija
• Imigracija, imigranti i tržište rada u Evropi
• Migracione politike i upravljanje migracijama
• Obrazovanje i društvena nejednakost
• Metodološki pristupi i alatke u istraživanjima migracija
• Privilegovane mobilnosti: lokalni uticaji, pripadanje i državljanstvo
• Ponovno razmatranje povratnih migracija u promenljivoj geopolitici
• Norme i vrednosti u migracijama i integraciji

MIGREC tim učestvovao je na IMISCOE konferenciji u okviru samostalno predloženog panela “Upravljanje migracijama u periodu COVID-19: studije slučaja upravljanja ‘krizom’ u jugoistočnoj Evropi”. Panel je sveobuhvatno ispitivao upravljanje “krizom” kroz prizme politike, medija i ponašanja, u pogledu različitih grupa migranata (iregularnih, regularnih i povratnika). Ispitivanjem preseka između migracija, zdravlja, bezbednosti i ekonomskog razvoja, panelisti su razmatrali uticaj COVID-19 na različite aspekte upravljanja migracijama, kao što su: granična kontrola, domaći socijalno-politički parametri koji su nadzirali donošenja odluka u pravcu sekuritizacije migracionih politika, u pravcu daljeg zatvaranja u centre za smeštaja migranata, kao i obrasci tumačenja migrantskih problema o kojima je izveštavano u medijima. Pored uloga vlade, medija i nevladinih organizacija, panel je omogućio uvide i u namere povratnika podstaknutih COVID-19 u pogledu stalnog nastanjivanja u državi porekla i u potencijalna rešenja za redukovanje emigracionih tokova iz regiona.

Panel je vodila doc Dragana Štekel sa Univerziteta u Beogradu – Fakulteta političkih nauka. Diskutanti su bili prof. Izabela Grabovska sa Univerziteta za društvene i humanističke nauke u Varšavi i doc Dejan Pavlović sa Univerziteta u Beogradu – Fakulteta političkih nauka. Panel je okupio pet prezentacija.

“Upravljanje migracijama u periodu COVID-19: ‘krizno’ upravljanje u jugoistočnoj Evropi” prezentovali su Madžela Kilki, Rebeka Marej, Aneta Piket i Rajan Pauel sa Univerziteta u Šefildu. Oni su preispitivali kako je “krizno” uokviravanje COVID-19 uticalo na migracionu politiku u regionu. Utvrdili su da su se odgovori politika, do izvesne mere, nadogradili na prethodno postojeće kognitivne okvire i prakse, naglašavajući umotavanje jedne “krize” u drugu, kao i uzajamno podstičuću vezu između “krize” i “rutine”. Štaviše, odgovori politika bili su umnogomne instrumentalni i ad hoc, u nastojanju da se pronađe rešenje za trenutni “problem”. Okvir “krize” stoga funkcionisao je tako da se prikriju potporni sistemski problemi migracione politike, te nije uticao dublje na socijalnu i političku promenu.

Aleksandra Prodromidu i Fej Ververidu iz Centra za istraživanja jugoistočne Evrope (SEERC) prezentovale su “Uticaj COVID-19 na odgovor politike na ‘migrantsku krizu’ u Grčkoj u prvoj godini pandemije (2020-2021)”. Osnovna pretpostavka njihove prezentacije bio je okvir višestrukih kriza na EU periferiji, koje su uticale jedna na drugu. Kombinacija produženog perioda mera stroge ekonomske štednje, te političkih i socijalnih previranja koji sežu od 2010. godine, suštinski je onemogućila Grčku da se bavi dolaskom iregularnih migranata. Pandemija COVID-19 znatno je smanjila dolazak migranata, ali je ukazala na nužnost ubrzavanja procesa pristupa smeštaju i zdravstvenim uslugama za one migrante koji su već u Grčkoj, grupu opisanu kao “zdravstvenu vremensku bombu” usled životnih uslova u kojima se nalaze.

“COVID-19 i migracije u javnim sferama u Grčkoj i Severnoj Makedoniji: postavljanje agende i (re)uokviravanje u kontekstu pandemije (2020)” prezentovali su Joanis Armakolas i Panajotis Paskalidis iz Helenske fondacije za evropsku i spoljnu politiku (ELIAMEP). Oni su proučavali uticaj pandemije koronavirusa na dominantne obrasce interpretiranja (okvira i postavljanja agendi) migrantskih problema u javnoj sferi u Grčkoj i Severnoj Makedoniji. U prezentaciji je predstavljena kvalitativna diskurzivna analiza članaka iz različitih medijskih izvora (štampanih i digitalnih) u Grčkoj i Severnoj Makedoniji i analiza diskursa na socijalnim medijima (Facebook i Twitter).

Natalija Perišić, Dragana Štekel (obe sa Univerziteta u Beogradu – Fakulteta političkih nauka) i Nermin Oruč (iz Centra za razvojne evaluacije i društvena istraživanja iz Sarajeva) prezentovali su “Zatvaranje u centre za smeštaj i marginalizacija iregularnih migranata kao odgovor politike na COVID-19 duž Balkanske rute”. Unutar sveukupnog konteksta uticaja COVID-19 na iregularne migrante u državama duž Balkanske rute, njihova prezentacija fokusirala se na mere vlada Srbije i Bosne i Hercegovine usmerene prema iregularnim migrantima od početka COVID-19 krize. Oni su analizirali i regulaciju života migranata u centrima za smeštaj i ostvarivanje prava na usluge u dve države, kao i uloge vladinih i nevladinih organizacija, kako domaćih, tako i međunarodnih, te njihov doprinos blagostanju migranata u centrima za smeštaj u izmenjenoj realnosti.

Danica Šantić i Milica Todorović sa Univerziteta u Beogradu – Geografskog fakulteta, prezentovale su “Povratnici u Srbiju u periodu COVID-19”. One su predstavile istraživanje dobijeno na osnovu 336 odgovora na online upitnik u periodu od 25. septembra do 20. oktobra 2020. godine. Svrha navedenoga bilo je sakupljanje informacija koje bi obezbedile bolji uvid u razloge za odlazne migracije, karakteristike života u inostranstvu, kao i uvide u potencijalna sistemska rešenja za umanjenje stalnih emigracionih tokova.

Druga serija MIGREC radionica imala je fokus na upravljanju migracijama. Održana je u periodu od aprila do maja 2021. godine. Izlagalo je osam govornika. Namera organizatora bila je da angažuje posvećenu interdisciplinarnu grupu eksternih naučnika, čiji rad direktno tretira teme kojima se bavi MIGREC. Govornici su se bavili globalnim kontekstom upravljanja migracijama, krizom i migrantskim solidarnostima, sa ukazivanjem na geografski fokus. Još važnije, ova radionica bila je prilika za domaće kolege iz MIGREC tima da prezentuju svoj rad, dobiju fidbek i nastave dijalog započet u prethodnoj seriji MIGREC radionica.

Dženifer Erikson, vanredna profesorica i pomoćnica Šefa Odeljenja za antropologiju, pridružena fakultetska članica Ženskih i rodnih studija i afro-američkih studija i članica nadzornog komiteta Asocijacije američkih univerzitetskih profesora na State Ball Univerzitetu u Mansiji u Indijani, predstavila je jedno od svojih poglavlja ‘Fargo na preseku rasa: mobilnost, kontekst i globalni izbeglički tokovi’. Prof. Erikson je predstavila istraživanje izbegličkog naselja u Fargu u Severnoj Dakoti, malom gradu u SAD. Naglasila je na koje načine globalne političke, ekonomske i kulturne strukture, kao i (post)kolonijalizam i (post)socijalizam, utiču i presecaju se sa lokalnim istorijama, normama i praksama.

Dragana Štekel, docentkinja Univerziteta u Beogradu – Fakulteta političkih nauka, prezentovala je temu ‘Zaglavljeni migranti na Balkanskoj ruti u eri COVID-19: selektivnost u upravljanju granicama na putu ka Evropskoj uniji’. Istakla je da je pandemija COVID-19 izazvala globalnu zdravstvenu krizu sa krupnim i dalekosežnim posledicama, koje pogoršavaju već postojeću migrantsku krizu. Mere prevencije COVID-19, čiji je cilj bilo ograničavanje kretanja, uvećale su zdravstvene rizike po migrante, dovele do brojnih inicidenata u centrima za njihov smeštaj i u okolini centara, ali i do lošeg tretmana migranata od strane graničnih službenika, policije i vojske, kao i do tzv. pušbekova.

Vil Hejns, doktorand sa Univerziteta u Šefildu predstavio je svoj rad ‘Železnička stanica kao ključna lokacija mobilnosti migranata beskućnika u Rimu’. Nastavljajući se na debate o evropskim prostorima isključivanja i urbane marginalnosti, Hejns je istražio kako se beskućnici migranti upravljaju u svojim životima unutar jednog esencijalnog urbanog tranzitnog prostora sa mnogo lica, kao što je železnička stanica u Rimu.

Suzan Hol, interdisciplinarna naučnica u oblasti urbanih studija sa LSE-ja predstavila je temu ‘Migrantski paradoks: graničenje u odnosu na stanje kontradikcije’. Ukazala je da je migrant osoba koja je potrebna zapadnjačkoj suverenosti i koju odbacuje zapadnjačka suverenost. Življenje ovog nemogućeg dualizma zahteva življenje u nepokolebljivo nestabilnom statusu, koji se spremno preispituje prilikom svakih nacionalnih izbora ili ekonomskih kriza, dok se istovremeno mlako prihvata pod parolama slavljenja multikulturalizma.

Danica Šantić, vanredna profesorica Univerziteta u Beogradu – Geografskog fakulteta, predstavila je ‘Koherentnost politika o upravljanju migracijama u Srbiji’. Njen pregled obezbedio je analizu postojećih politika, strategija i praksi u oblasti upravljanja migracijama na nacionalnom nivou i identifikovanje nacionalnih prioriteta, sa pozivanjem na zakonske i političke okvire za regulaciju i upravljanje migracijama.

Danijela Pavlovic, doktorandkinja Univerziteta u Beogradu – Fakulteta političkih nauka, predstavila je ‘Upravljanje azilnom politikom u Republici Srbiji’. Ukazala je na to da vladine i nevladine organizacije razvijaju različite usluge, u svrhu obezbeđivanja prava tražioca azila i analizirala azilnu politiku sa fokusom na postojećem normativnom i institucionalnom okviru.

Marta Stojić Mitrović sa Instituta za etnografiju Srpske akademije nauka i Ana Vilenica sa Univerziteta London South Bank prezentovale su ‘Kretanje i zadržavanje u kampovima u Srbiji: institucionalna zatvaranja i neformalne solidarnosti u Balkanskom kolu’. Govornice su izlagale o zatvaranju granica koje su sproveli državni akteri i neformalnoj podršci migrantima u Srbiji, kao državi koja se nalazi na kopnenoj migrantskoj ruti iz Turske ka centralnoj Evropi, na Zapadnom Balkanu, unutar EUropske periferije. Opisale su različite dinamike u dijahroničnoj perspektivi, sa posebnim naglaskom na 2020-2021, kada je retorika o pandemijskoj krizi podstakla prakse sekuritizacije i anti-migrantski diskurs.

Radionica o upravljanju migracijama nastavlja se Radionicom o vezama između migracija i razvoja, koja će biti održana u periodu od oktobra do decembra 2021. godine.

Članice MIGREC tima, Violeta Marković, Danijela Pavlović i Sanja Polić Penavić učestvovale su na konferenciji pod nazivom „Neuchatel diplomska konferencija o studijama migracija i mobilnosti“ koju je organizovao Univerzitet u Neuchatelu (Švajcarska) sa prezentacijom „Zaštita migranata i izbeglica tokom COVID-19 u Republici Srbiji – perspektiva profesionalaca u sistemu socijalne zaštite“ 2. jula 2021. godine.

Konferencija je bila strukturisana oko šest tema:

1. Granice – sekuritizacija
2. (Ne)suštinske mobilnosti i nejednako migracijsko upravljanje
3. Normativni pristupi u migracijama, mobilnost i državljanstvo
4. Porodične prostorne konfiguracije u novom okviru mobilnosti
5. Socijalna zaštita populacija koje se kreću
6. Budućnost azila

Kako bi se analizirale i razumele promene u sistemu socijalne zaštite migranata i izbeglica u RS tokom pandemije COVID-19, autorke su sprovele kvalitativno istraživanje sa profesionalcima koji rade u sistemu zaštite migranata. Violeta Marković je ukazala na to da su se profesionalci suočili sa višestrukim izazovima tokom pandemije COVID-19.

Zdravstvena kriza je izazvala zabrinutost kod ispitanika za živote njihovih porodica i prijatelja, sopstveni život, kao i život njihovih korisnika. Ona je istakla da rezultati istraživanja pokazuju da su se profesionalci suočili sa mnogim izazovima koji su proizašli iz dvadesetčetvoročasovnog zaključavanja izbeglica i migranata u RS tokom vanrednog stanja, a i nakon ukidanja vanrednog stanja. Nedostatak informacija izbeglicama i migrantima, nedostatak odgovarajuće saradnje sa zdravstvenim, obrazovnim i pravnim sistemima su najčešći problemi, ali sa druge strane, ispitanici su se suočavali sa pogoršanjem percepcije javnosti o izbeglicama i migrantima u Srbiji, istakla je Marković.

Ona je naglasila da pandemija COVID-19 nije uticala na nove dolaske u RS, ali je ukazala na nedostatak kapaciteta za prilagođavanje sistema socijalne zaštite i nespremnost za kriznu situaciju – počev od izazova u doslednom i ravnomernom pružanju zaštitne opreme do nedostatka supervizije za profesionalce.