Članica MIGREC tima, Danijela Pavlović, učestvovala je na Seriji prezentacija doktorske mreže IMISCOE koja ima za cilj da ojača istraživačke mogućnosti za doktorande u oblasti migracija. IMISCOE pruža priliku da doktorandi razviju bolje prezentacijske veštine, kao i da nauče kako da kritički analiziraju i ponude povratne informacije o akademskom radu svojih kolega. U tom cilju, serija prezentacija je strukturirana u dva dela. Prvi deo se sastojao od dve radionice koje su obuhvatale predavanja za doktorande, kako da održe dobre (akademske) prezentacije i kako da budu dobri u diskusijama. Drugi deo obuhvatao je prezentacije istraživača u ranoj fazi i mogućnosti da predstave svoja istraživanja i dobiju povratne informacije od kolega.

Danijela Pavlović je 20. maja 2021. godine govorila o politici azila i izazovima i odgovorima sistema u Republici Srbiji sa osvrtom na izazove koje je donela pandemije COVID-19. Ukazala je na to da se migranti na svom putu susreću sa nacionalnim sistemima koji ne prepoznaju njihove zahteve i prava i čine ih nevidljivom i izuzetno ranjivom kategorijom stanovništva. Naglasila je da je sistem azila u Srbiji počeo je da se primenjuje 1. aprila 2008. godine, kada je usvojen Zakon o azilu, ali pre toga, u Srbiji nije postojao funkcionalan sistem zaštite azila, niti su državni organi imali iskustva u ovoj oblasti. Danijela Pavlović govorila je o najznačajnijim novinama u 2018. godini i o usvajanju i primeni novih zakona: Zakona o azilu i privremenoj zaštiti, Zakon ao strancima i Zakona o graničnoj kontroli. Istakla je da osobama kojima je odobreno pravo na azil, zakon garantuje: pravo na smeštaj, boravak, zdravstvenu zaštitu, slobodu kretanja, obrazovanje, pravnu i socijalnu pomoć, pristup tržištu rada i pomoć u integraciji. Naglašeno je da su stvoreni preduslovi za unapređenje sistema azila u Srbiji usvajanjem novog zakona, ali s druge strane postoje problemi sa kojima se stručnjaci i dalje bore u radu sa migrantima. Autorka je ukazala da je tokom izbijanja pandemije obustavljena registracija tražilaca azila i prijem novih zahteva za azil. U ovom periodu, politike prema migrantima vođene su u skladu sa uslovima globalne zdravstvene i ekonomske krize, od čega nije bila izuzeta ni Republika Srbija.

Članice MIGREC tima – Nevenka Žegarac, Anita Burgund, Natalija Perišić i Violeta Marković – učestvovale su na konferenciji “Deca u migracijama: perspective iz Jugoistočne Evrope” u organizaciji Globalnog kampusa Jugoistočne Evrope / Evropskog regionalnog master programa u oblasti demokratije i ljudskih prava u Jugoistočnoj Evropi, Univerziteta u Sarajevu i Univerziteta u Bolonji, sa prezentacijom “Sistem zaštite dece migranata u Srbiji: Izazovi za pristup zasnovan na pravima”, 17. aprila 2021. godine.

Konferencija je deo dvogodišnjeg projekta “Deca u migracijama u Jugoistočnoj Evropi”, usmerenog na jačanje obrazovanja, istraživanja, obuke, umrežavanja i zalaganja za prava dece migranata i izbeglica u Jugoistočnoj Evropi, putem kvalitetnog istraživanja teme i širenja znanja među studentima, naučnicima, zainteresovanim stranama i u široj javnosti.

Fokus konferencije bio je na prezentovanju i razmatranju preliminarnih nalaza istraživanja u kome je učestovalo 16 istraživača iz pet zemalja Jugoistočne Evrope. Istraživanje je obuhvatalo različita pitanja u vezi sa decom u migracijama u regionu, od identifikacije i procene uzrasta do starateljstva i pristupa obrazovanju i integraciji. Cilj konferencije bio je da doprinese razumevanju najviših standarda prava deteta obuhvaćenih međunarodnim i nacionalnim mehanizmima i da stvori prostor za razmenu znanja između zainteresovanih strana, eksperata i profesionalaca koji direktno rade sa decom u migracijama u različitim zemljama Jugoistočne Evrope.

Prof. Žegarac predstavila je svoj doprinos izazovima za pristup deci migrantima zasnovan na pravima u Srbiji. Zalagala se za promenu nacionalnih odgovora iz perspektive migracija u perspektivu zasnovanu na pravima deteta i za važnost dečje participacije i reprezentacije, rodnr osetljivosti i različitosti. Razvoj službi usmerenih na decu u nacionalnom kontekstu prolazio je kroz različite faze da bi rezultirao nekim prilagođenim i nekim inovativnim uslugama za decu migrante. Prof. Žegarac detaljno je predstavila terenske socijalne radnike, starateljstvo, hraniteljstvo, prostore prilagođene deci, kao i skloništa i male grupne domove za decu migrante. Na kraju, osvrnula se na dostupnost, pristupačnost, prihvatljivost i kvalitet odgovora zasnovanog na pravima deteta. Glavni zaključci su postojanje veoma velike prilagodljivosti i elastičnosti, otvorenosti za inovacije i potrebe za poštovanjem pristupa zasnovanog na pravima, fleksibilnog korišćenja resursa i brzog prilagođavanja promenljivim situacijama, ali i nedostatak insitutucionalnog pamćenja sistema zaštite i odsustvo autentičnog pristupa zasnovanog na pravima dece.

Members of the MIGREC team – Nevenka Žegarac and Natalija Perišić, together with Katarina Lončarević– participated at the conference “Human Relationships – Keys to Remaking Social Work for the Future” organised by the International Association of Schools of Social Work and International Council on Social Welfare with presentation “Co-production of Knowledge for the Protection of Children Affected by Migration: Curriculum Development”, on April 16, 2021.

Strukturu konferencije činilo je 5 tema: Promocija ljudskih odnosa, globalnog konteksta i održivog razvoja; Ciljevi održivog razvoja u jačanju ljudskih odnosa; Socijalna politika u jačanju ljudskih odnosa; Rodna i manjinska pitanja, socijalno uključivanje i integracija; i Izazovi i kapaciteti obrazovanja za socijalni rad i istraživanja u promovisanju ljudskih odnosa.

Prof. Žegarac ukazala je na brojne izazove koje je praksi socijalnog rada donela migrantska “kriza”. Istakla je da su u Srbiji, u relativno kratkom periodu, socijalni radnici morali da usvoje nova znanja i razviju specifične kompetencije kao odgovor na potrebe porodica migranata sa decom, naročito nepraćene dece migranata. Njena prezentacija fokusirala se na osmišljavanje i isprobavanje procesa ko-kreiranja znanja u razvoju kurikuluma za socijalni rad, kako bi se studenti i stručnjaci osposobili za odgovor na nove vidove ranjivosti dece u kontekstu migracija.

Za izradu kurikuluma koji je integrisao postojeća i nova znanja i uporedna iskustva, osmišljen je i primenjen poseban proces. On je uključivao nacionalne i međunarodne perspektive, dostignuća i nedostatke različitih politika i iskustava, mudrost prakse socijalnog rada, znanje eksperata u oblasti studija roda fokusirano na rodno zasnovano nasilje (RZN), kulturološke razlike i rodno pozicioniranje dece u kontekstu migracija. Sastojao se od pregleda i evaluacije kurseva za obuku profesionalaca tokom migrantske “krize”; analizu kurikuluma za socijalni rad sa decom migrantima sa univerziteta širom sveta; mapiranje i sistematizaciju iskustava socijalnih službi koje rade u oblasti migracija u Srbiji i niz konsultacija sa profesionalcima koji rade na prvoj liniji, program menadžerima, volonterima, kreatorima politika i decom migrantima. Glavne tačke procesa bile su uokviravanje, osmišljavanje i vođenje etičnih i inkluzivnih konsultacija i marljivo dokumentovanje procesa i njegovih ishoda. Na kraju je obuhvatio verifikaciju, osvrt i kritički pregled iskustava.

Tokom marta i aprila 2021. godine, u okviru MIGREC Projekta održan je Prvi seminar o objavljivanju naučnih radova na temu “Šta možete da očekujete: razumevanje procesa objavljivanja radova u međunarodnim naučnim časopisima”. Seminar su organizovali članovi MIGREC tima iz ELIAMEP-a, dr Joanis Armakolas i Džulijan Fank, urednici naučnog časopisa rangiranog na SSCI listi Southeast European and Black Sea Studies (SEEBSS). U okviru Prvog seminara održana su četiri onlajn susreta, kojima su prisustvovali uglavnom studenti master i doktorskih studija sa Univerziteta u Beogradu, profesori Univerziteta u Beogradu i članovi MIGREC tima iz ELIAMEP-a i SEERC-a. Cilj seminara bilo je unapređenje razumevanja procesa objavljivanja naučnih radova u istaknutim međunarodnim časopisima.

Prva dva susreta, koja su održana 3. i 5. marta, fokusirala su se na identifikovanje naučnih časopisa najpogodnijih za istraživački rad koji autor želi da objavi. Na prvom susretu, gost predavač bio je prof. dr Rasel King sa Univerziteta u Saseksu, koji je podelio svoja urednička iskustva iz poznatog časopisa u oblasti migracija Journal of Ethnic and Migration Studies. Drugi susret nadogradio se na ovaj odličan osnov. Na njemu je diskutovano o ovoj temi iz perspektive area studies, o čemu su govorili Joanis Armakolas i Džulijan Fank, urednici SEEBSS-a. Na ovom susretu, diskutovano je o odabiru publike za rad, ciljevima i obuhvatu časopisa, značaju metrike časopisa i opcijama za objavljivanje.

Treći i četvrti deo seminara, koji su održani 31. marta i 7. aprila, sadržali su detaljne informacije o pripremi rada za podnošenje međunarodnom časopisu i koracima koji se preduzimaju dok autor čeka na odluku o svom radu, iz perspektive urednika SEEBSS-a i drugih primera, koje su navodili sami učesnici. Cilj trećeg susreta bilo je davanje insajderskih saveta učesnicima o najvažnijim elementima koje urednici traže u novo priloženim radovima i o tome kako izbeći da rad bude odmah odbijen, još pre ulaska u proces recenziranja. Četvrti susret obuhvatio je specifične stavke, poput posebnih zahteva časopisa u vezi sa prilaganjem rada i uputstava za autore, onlajn sistema prilaganja rada, uređivanja engleskog jezika u radu, i šta očekivati tokom procesa recenziranja, a pre objavljivanja rada. Prilikom trećeg i četvrtog susreta, radili smo na naslovima, apstraktima i ključnim rečima sa prisutnim studentima, sa sugestijama za poboljšanje.

MIGREC tim se raduje narednom Seminaru o objavljivanju radova u međunarodnim naučnim časopisima koji će biti organizovan u maju / junu 2021 na temu “Objavljuj radove ili nestani. Marketing Vašeg istraživanja u svrhu dopiranja do međunarodne publike”. Njegov cilj će biti da se unaprede kapaciteti učesnika za proizvođenje atraktivnijih rezultata istraživanja za istaknute međunarodne naučne časopise.

Prvi online “Seminar o konkursima za eksterno finansiranje projekata, sa naglaskom na HORIZON EUROPE” održan je u okviru MIGREC Projekta tokom tri dana (22, 24. i 29. mart 2021. godine). Istraživači sa Fakulteta političkih nauka, Geografskog fakulteta i drugih fakulteta, uključujući doktorande, zajedno sa istraživačima iz ELIAMEP-a i SEERC-a učestvovali su na intenzivnom seminaru koji je vodio Nikos Zaharis, Direktor SEERC-a.

Seminar je započeo od definicija i glavnih principa eksterno finansiranog istraživanja, a obuhvatio je pojedinosti o ciljevima i mehanizmima glavnih EU programa finansiranja istraživanja, H2020 i HORIZON EUROPE, zajedno sa relevantnim aspektima ERASMUS+. Naglasak je stavljen na istraživačke teme od značaja za studije migracija. Kao primer, detaljno su analizirana dva poziva:

• Mapiranje i prevazilaženje izazova integracije dece migranata (okončan poziv; na seminaru su proučavani finansirani projekti) i
• Povratak i readmisija neregularnih migranata u EU (budući poziv)

Učesnici su se fokusirali na drugi poziv i formirali tri grupe, koje su radile na nacrtima predloga projekata. Nacrti predloga projekata predstavljeni su i razmatrani trećeg dana seminara. Sadržali su prikaz narednih elemenata: i) Predlog unapređenja postojećih znanja u oblasti, ii) Ciljeve projekta, iii) Predviđeni uticaj projekta, iv) Potencijalna projektna partnerstva i v) Radne pakete.

Na kraju, Nikos Zaharis predstavio je detaljnije naredni poziv za MSCA Post-doktorske stipendije, koji je od interesa za mlade istraživače (kao potencijalne post-doktorande) i fakultete Univerziteta u Beogradu (kao potencijalne organizacije domaćine).

Članice MIGREC tima Danica Šantić, Marija Antić i Milica Todorović učestvovale su na konferenciji pod nazivom “COVID-19: socio-demografski procesi, izazovi i posledice pandemije” u organizaciji Društva demografa Srbije i Centra za demografska istraživanja Instituta društvenih nauka Republike Srbije sa prezentacijom “Izazovi u upravljanju migracijama u Republici Srbiji u vreme pandemije COVID-19” 25. marta 2021. godine.

Naučni skup je bio posvećen sagledavanju efekata i posledica pandemije COVID-19 na demografske, društvene i migracione procese. Učešće na konferenciji je uzelo više od 50 eminentnih istraživača iz Republike Srbije i iz drugih država regiona koji u svojim istraživanjima populacione teme tretiraju sa različitih aspekata. Iako su dugoročne posledice pandemije po stanovništvo, društvo i migracije još uvek neizvesne, učesnici konferencije su ovom prilikom razmenili dosadašnje istraživačke rezultate, mišljenja i stavove u kontekstu aktuelne pandemije. Radovi su organizovani u tri sesije: smrtnost usled pandemije korona virusa, COVID-19 i populacione i društvene grupe i COVID-19 – migracije i tržište rada.

Prof. dr Danica Šantić, prof. dr Marija Antić i MSc Milica Todorović rezulatate svog istraživanja predstavile su u okviru treće sesije: COVID-19 – migracije i tržište rada. Akcenat u njihovom istraživanju bio je na izazovima sa kojima se Republika Srbija suočila u pogledu upravljanja povratnim migracionim tokovima i iregularnim migracijama neposredno nakon uvođenja vanrednog stanja. Autorke su ukazale da su masovni povratni migracioni tokovi u Republici Srbiji u ovom periodu predstavljali veliki izazov za državu koja je svoju politiku prema njima vodila između diskursa ne dolazite / ne odlazite. Sa druge strane, naglašeno je da su se iregularni migranti tokom vanrednog stanja susreli sa posebno nepovoljnim okolnostima, s obzirom na ograničenost kretanja iz prihvatnih centara i izražen stepen stigmatizacije. Zaključak je da su u ovom periodu politike prema migracijama vođene u skladu sa uslovima globalne zdravstvene i ekonomske krize, od čega nije bila izuzeta ni Republika Srbija.

Dani Tvining projekata održani su na online platformi MS Teams 24. i 25. marta 2021. godine. Organizator Dana Tvining projekata bio je Elektronski fakultet Univerziteta u Nišu, koordinator ELICSIR Projekta.

Iz potrebe za povezivanjem i umrežavanjem, te razmenom iskustava u implementaciji Tvining projekata, koordinator ELICSIR Projekta prof. dr Goran Ristić organizovao je prezentacije devetnaest tekućih Tvining projekata koji se finansiraju u okviru poziva Horizont 2020 Evropske unije. Ciljeve, radne pakete i uticaj svojih projekata predstavili su koordinatori iz sedam evropskih država. Poseban deo prezentovanja bio je posvećen prilagođavanju projektnih aktivnosti novonastalim okolnostima usled pandemije COVID-19. Koordinatori projekata razmenili su izuzetno korisna iskustva o prenošenju aktivnosti u online formate, preraspodeli troškova, uvođenju novih aktivnosti i sl.

Prof. dr Natalija Perišić predstavila je opšte i posebne ciljeve MIGREC Projekta, do sada realizovane aktivnosti u okviru radnih paketa i uticaj COVID-19 na dosadašnje i predstojeće aktivnosti. Snimak prezentacije MIGREC Projekta dostupan je na linku https://youtu.be/Pf9nxtKfyN0.

Članica MIGREC tima Natalija Perišić učestvovala je na naučnoj konferenciji “Društvene vulnerabilnosti i inovacije u socijalnom radu” u organizaciji Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Sarajevu, sa online prezentacijom “Upravljanje iregularnim migracijama tokom pandemije COVID-19 u Srbiji” 16. marta 2021. godine.

Konferencija je imala za cilj davanje doprinosa ponovnom osmišljavanju inkluzivne društvenosti za eru post-kriznog stanja pokretanjem dijaloga između akademske i profesionalne zajednice o mogućnostima (samo)kritičke re-deskripcije profesionalne paradigme na platformi koju zagovara Globalna agenda za socijalni rad i socijalni razvoj 2020-2030, s fokusom na blagostanje i dobrobit svih na principima socijalnog građanstva, ljudskih prava i socijalne pravde. Konferencija je zamišljena kao mesto prezentacije, diskusije i kritičke refleksije inovativnih politika, programa i pristupa profesionalnog socijalnoga rada u promovisanju, zagovaranju i ostvarivanju inkluzivnog, demokratskog, pravednog i solidarnog društva. Plenarno izlaganje propraćeno je sa četiri tematska panela.

Izlaganje prof. dr Natalije Perišić fokusiralo se na postupanja Vlade Republike Srbije u oblasti iregularnih migracija tokom vanrednog stanja proglašenog u martu 2020. godine. Usvajanje odluke o ograničavanju kretanja iregularnih migranata i tražilaca azila, kao posledica pandemije COVID-19, rezultovalo je prenatrpanim kapacitetima u centrima za azil i prijem iregularnih migranata. U svrhu fasilitacije situacije, Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije povećao je kapacitete za smeštaj i preduzeo brojne hitne mere. Međutim, prilagođavanje preostalih državnih institucija na novonastale okolnosti teklo je izuzetno sporo. To je uticalo na pogoršanje životne situacije iregularnih migranata i tražilaca azila, naročito u kombinaciji sa ograničavanjem mogućnosti nevladinom sektoru da se angažuje na obezbeđivanju podrške i pomoći. Izlaganje prof. dr Natalije Perišić ukazalo je na potrebe za pažljivijim planiranjem odluka i mera koje se odnose na upravljanje iregularnim migracijama u koordinaciji sa drugim politikama koje su od značaja za iregularne migrante i tražioce azila.