Usled COVID-19, Radionica o integraciji migranata održaće se online od 10. do 16. septembra 2020. godine.

• Plan prve serije seminara za RP4 (ELIAMEP)

Danijela Pavlović, članica MIGREC tima i saradnica na Fakultetu političkih nauka, govorila je na lokalnoj televiziji o trgovini ljudima. Predstavila je koncept trgovine ljudima i njegov razvoj kroz istoriju. Ukazala je na sve forme u kojima postoji danas i naglasila da se sa nekim od njih susrećemo svakodnevno. Stoga je važno biti pažljiv i reagovati na sumnjive situacije. Kao najugroženije grupe i potencijalne žrtve navela je mlade, žrtve nasilja u porodici, socijalno ugrožene osobe i neobrazovane. Povrh ovih grupa, ukazala je da svako može biti žrtva, zbog čega je posebno važno biti pažljiv prilikom traženja posla.

Link: https://www.youtube.com/watch?v=LoR3NQ7rvm8&t=226s

Srpski projektni tim organizovao je radionicu na temu MIGREC-ove misije, vizije i strategije istraživanja 2. jula 2020. godine. Ova radionica predstavlja nastavak dva online brejnstorming sastanka održana u aprilu i maju ove godine kojima su pored članova MIGREC tima iz Srbije prisustvovali članovi ostalih partnerskih institucija. Online diskusije o misiji, viziji i strategiji istraživanja održane su u junu i sa MIGREC-ovom Radnom grupom i Savetodavnim odborom. Današnja radionica, koju je vodila prof. dr Nevenka Žegarac, obezbedila je nove uvide i dodatno unapređenje MIGREC-ove misije, vizije i suštinskih vrednosti.

Fondacija Fridrih Ebert objavila je analitički izveštaj Danice Šantić „Leaving Serbia – Aspirations, Intentions and Drivers of Youth Migration“ /Odlazak iz Srbije – aspiracije, namere i pokretači migracije mladih/.

Istraživanje sprovedeno u četiri opštine u Srbiji pokazuje da na pitanje o podršci migracijama (i unutrašnjim i spoljašnjim) preovladava stav u korist podrške ili potpune podrške mobilnosti, tj. 41,4% ukupno, ili 44,7% među urbanim i 33,7% među ruralnim stanovništvom. Veća želja za mobilnošću prisutna je kod mlađih generacija, naročito u starosnoj grupi od 20-24 godine - više od 50%. Generalno, žene su sklonije mobilnosti nego muškarci.

Percepcija o tome ko odlazi prilično je jasna među lokalnim stanovništvom. Najviši udeo ispitanika naveo je da se iz njihovih opština iseljavaju mladi.

84,5% ispitanika smatra da je intenzitet mobilnosti danas mnogo veći nego pre 10 godina.

Što se tiče pitanja da li se migracije mladih posmatraju kao pretnja ili kao mogućnost za razvoj, najveći udeo neodređenih odgovora (19,6%) i onih koji se odnose i na mogućnost i na pretnju (16,7%), vodi do zaključka da stanovništvo Srbije nije dovoljno svesno važnosti ekonomskog i društvenog kapitala dijaspore, čime propušta da vidi mogućnost i koristi od povratnika i cirkularne migracije. U tom smislu, evidentna je prvenstveno pesimistična percepcija migracija kao pretnje i ograničavajućeg faktora. Tako, 56,1% ispitanika vidi fenomen migracija kao pretnju, a svega 6,6% vidi pozitivnu vezu između migracija i razvoja lokalnih zajednica. Međutim, najveći udeo svih ispitanika koji naglašavaju pozitivnu korelaciju nalazi se među mladim generacijama starosti od 20-24 godine (14,8%). Takođe, ovo je jedina starosna grupa sa manje od 50% (45,7%) odgovora koji se odnose na negativnu vezu između migracije i razvoja.

Izveštaj sadrži detaljne uvide u težnje i namere kada je reč o mobilnosti, glavne pokretače migracija, kao i preporuke za politike u oblasti migracija mladih.

Onlajn diskusija na temu „Zaštita dece migranata tokom pandemije virusa korona“, održana je u organizaciji volonterskog servisa FPN KonekTaS (ФПН КонекТаС) preko platforme ZOOM, 21. maja 2020.^. Učesnice su bile profesorka sa Fakulteta političkih nauka i koordinatorka projekta Migration, Integration and Governance Research Centre (MIGREC) dr Natalija Perišić, predstavnica NVO „Grupa 484” Gordana Vukašin i predstavnica Zavoda za vaspitanje dece i omladine – Niš Sanja Živković.

„Migration, Integration and Governance Research Centre (MIGREC) ima za cilj izgradnju vodećih naučno-istraživačih kapaciteta u oblasti migracija na Fakultetu političih nauka Univerziteta u Beogradu. Projekat treba da obezbedi efektivno doprinošenje istraživača Univerziteta u Beogradu izazovima pred istraživanjima, politikama i praksom, a koji proizlaze iz višestrukih i povezanih promena sa kojima se trenutno suočavaju kako Srbija, tako i Evropska Unija“, izjavila je prof dr. Natalija Perišić. Profesorka je objasnila da na migracione trendove i izazove u Srbiji utiču brojni faktori među kojima su socijalni, ekonomski, demografski i geo-politički. „Ishodi kojima ovaj projekat teži jesu kreiranje MIGREC istraživačkog centra i akreditovanje doktorskih studija iz oblasti migracija na Univerzitetu u Beogradu“, istakla je prof. dr Natalija Perišić.

Gordana Vukašin iz nevladine organizacije „Grupa 484” rekla je da je „Grupa 484” tokom perioda vanrednog stanja bila van centara za migrante, ali i dodala da su počeli da rade na izmenama aktivnosti koje će realizovati u narednom periodu. „Tokom pandemije, uz pomoć Ambasade Kraljevine Norveške, uspeli smo da obezbedimo higijenske pakete za sve centre. Takođe, pomogli smo i organizacijama u Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji“, predočila je Gordana Vukašin. Ona je ukazala na to da je mali broj dece, koja su uključena u formalni sistem obrazovanja, učestvovao u onlajn nastavi tokom pandemije zbog, kako je naglasila, nedostatka motivacije, prevodioca i tehničkih sredstava.

„Izuzetno nas je zabrinuo porast govora mržnje i netrpeljivosti prema migrantskom stanovništvu kada su okarakterisani kao bahata deca koja mogu da izlaze napolje u vreme kada ostala deca ne mogu. To je bila netačna informacija koju su mediji preneli, a koja je izazvala i brojne sukobe između dece“, rekla je predstavnica Zavoda Sanja Živković. Ona je navela i da su zaposleni u Zavodu oduševljeni reakcijom dece na novonastalu situaciju, kao i na njihovo razumevanje i poštovanje mera kojih su morali da se pridržavaju. „Što se tiče psihosocijalne podrške zaista smo zahvalni vladinom i nevladinom sektoru koji je pružio pomoć pravne vrste i prevodioce. Veliku zahvalnost dugujemo i ogranizacijama kao što su UNICEF i ‘Indigo’“, naglasila je Sanja Živković.

Razvila se produktivna diskusija u kojoj su mnogi učesnici izneli svoja iskustva i prikazali svoje ekspertize iz rada sa decom migrantima tokom pandemije u Srbiji. Tamara Simonović iz NVO “Indigo”, Janko Tabaković iz Doma za decu bez roditeljskog staranja, Jelena Đurđević iz NVO “JCR” i Jelena Mijović iz “Kuće spasa” podelili su svoje impresije iz terenskog rada tokom perioda koji je iza nas. Bojan Stojanović iz Beogradskog centra za ljudska prava ukratko je predstavio aktivnosti BCLJP iz ugla izazova sa kojima se Centar suočavao i inicijativama započetim pred nadležnim organima u svrhu zaštite prava migranata tokom pandemije.

Moderatorka diskusije bila je diplomirana socijalna radnica Violeta Marković.

Usled bolesti izazvane novim korona virusom (COVID-19), Projektni tim odložio je Seminar o integraciji migranata čije je održavanje planirano 7-8. aprila i Letnju školu predviđenu u periodu od 16. do 18. juna 2020. godine. U međuvremenu, nastavljamo da radimo online https://europa.eu/global-response/