Članica MIGREC tima Natalija Perišić učestvovala je na međunarodnoj konferenciji “The anxieties of migration and integration in turbulent times” u organizaciji Fakulteta za upravljanje, pravo i društvo (Univerzitet u Talinu, Estonija), Univerziteta u Saseksu, Univerziteta u Roskildu i Univerziteta u Tampereu, u okviru EU-WIDENING MIRNet projekta, sa uspešnom online prezentacijom “Encampment and Marginalization of Irregular Migrants as a Policy Response to COVID-19 in Serbia” 14. januara 2021. godine.
Okvir konferencije predstavljalo je razmatranje uticaja različitih događaja – evropske migrantske krize, političke destabilizacije u brojnim državama, demografske tenzije, ekoloških problema, a zatim i pandemije COVID-19 na pojavu novih i na eskalaciju postojećih anksioznosti povezanih sa migracijama. Ove tenzije, kao uzrok i kao posledica migracija, prisutne su kako u državama porekla migranata, tako i njihovog tranzita i prijema.
Konferenciju su činila dva uvodna izlaganja i deset sesija sa 43 učesnika organizovanih oko tema: uticaj COVID-19 na migracione procese; predrasude i migracije; migracije kao proživljeno iskustvo u neizvesnim vremenima; anksioznosti i donošenje odluka u oblasti migracija; borba sa COVID-19; integracija, identiteti i pripadanje; populistički apel imigracije; migrantske strategije u turbulentnim vremenima; relacione perspektive o migracijama i integraciji; i migracije i učinci politike: komparativne perspektive.
Prof. dr Natalija Perišić učestvovala je u panelu o uticaju COVID-19 na migracione procese. U svom izlaganju osrvnula se ukratko na situaciju u pogledu migracija u Srbiji, upravljanja iregularnim migracijama i upravljanja pandemijom COVID-19 tokom vanrednog stanja. U tom kontekstu, postavila je glavno istraživačko pitanje, a to je kako je pandemija uticala na životna iskustva iregularnih migranata u Srbiji. Ukazala je na prenatrpane centre za smeštaj iregularnih imigranata, na zabranu izlaska iz centara, oružane snage prisutne oko centara tokom pandemije itd. Polazeći od teorijskog okvira nedostajućeg univerzalizma u nacionalnim zakonima i politikama koji regulišu preseke između opasnosti po javno zdravlje, bezbednost i migracije, zaključila je da su iregularni migranti bili izloženi opresivnim i diskriminatornim praksama tokom proglašenja vanrednog stanja u Srbiji.

MIGREC priprema seriju radionicu. Možda će Vas neke zanimati.

• Aktivnosti
• WP3.1 Migration Governance workshops

Povodom obeležavanja Međunarodnog dana migranata (18. decembar), Odeljenje za socijalnu politiku i socijalni rad na Fakultetu političkih nauka organizovalo je online predavanje za studente master studija socijalne politike i socijalnog rada.
Tokom prethodnih 10 godina javni diskursi o migracijama i o prisilnim migracijama posebno su oblikovani aktuelnim oružanim sukobom u Siriji, nestabilnom situacijom u Avganistanu i Iraku, građanskim nemirima, ratovima i nasiljem u Centralnoj i Južnoj Americi, povećanjem siromaštva i oružanih sukoba u nekoliko afričkih regiona i prirodnim katastrofama velikih razmera širom sveta. Ovi događaji doveli su do naglog porasta prisilnih migracija, čak 80 miliona ljudi je prisilno migriralo širom sveta prema poslednjim podacima UNHCR-a. Više od milion ljudi prošlo je kroz Republiku Srbiju od 2015. godine, većina njih žudeći da stigne u neku od zemalja Evropske unije.
Studentkinje i studenti master studija imali su priliku da se dodatno informišu o aktuelnom projektu na Fakultetu političkih nauka, „Migration, Integration, Governance and Research Centre“ (MIGREC), a članica MIGREC tima, Danijela Pavlović, predstavila je svoj istraživački rad „Politika azila: Izazovi i odgovori sistema u Republici Srbiji“.

MIGREC će organizovati Prvu letnju školu u junu 2021. godine, koju će predvoditi Grupa za istraživanja migracija Univerziteta u Šefildu. Fokus Letnje škole će biti na naprednim metodama istraživanja. Pratite dodatne informacije.

U organizaciji inicijative RESECO podržane od strane Konrad Adenauer Fondacije, 23.9.2020. godine održane su konsultacije radne grupe na temu „Migrantska politika i izazovi integracije izbeglica na Zapadnom Balkanu“.

Predstavnici inicijative RESECO, Stefan Surlić i Goran Tepšić sa Univerziteta u Beogradu – Fakulteta političkih nauka, zajedno sa Aleksandrom Popović i Andrijanom Lazarević iz Konrad Adenauer Fondacije, ukazali su na potrebu za formulisanjem konkretnih predloga i preporuka za unapređenje migracione politike u Srbiji i regionu. Učesnici sastanka bili su Sonja Tošković iz Beogradskog centra za ljudska prava, Radoš Đurić iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, Uroš Živković iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Marjan Đurovski sa Univerziteta Sv. Kliment Ohridski iz Skoplja, kao i Natalija Perišić sa Univerziteta u Beogradu – Fakulteta političkih nauka, koordinatorka projekta MIGREC.

Studije posmatranja, Studije slučaja

Govornik: Prof. Dr Kostas Gemenis, Viši istraživač na Institutu Max Planck za studije društva u Kelnu, Nemačka

Ponedeljak, 5. 10. 2020, 14:00-17:00

Radionica o integraciji migranata – NASTAVAK

Suočavanje sa progresivnom dilemom, ponovno promišljanje inkluzivne solidarnosti

Govornica: Dr Biljana Đorđević, Univerzitet u Beogradu – Fakultet političkih nauka, Politikološko odeljenje

Diskutanto: Dr Marta Stojić Mitrović, Institut za etnografiju, SANU i Ryan Powell, Odeljenje za urbane studije, Univerzitet u Šefildu

Petak, 9. 10. 2020, 15:00-16:30

https://eu.bbcollab.com/guest/011e24fd48704ea0b33605096623c451

Pod pokroviteljstvom projekta MIGREC, partner u projektu – Grupa za istraživanje migracija Univerziteta u Šefildu – organizovala je od 10. do 16. septembra četiri online radionice na temu aktuelnih izazova u vezi sa migracijama i integracijom. Učesnici nisu bili samo članovi MIGREC-a već, između ostalih, stariji istraživači, studenti doktorskih i master studija sa Univerziteta u Beogradu, kao i profesionalci koji rade u oblasti integracija u Srbiji i ostali zainteresovani za ovu temu.

Prvom radionicom “Life at the Frontier: Social mobility, segregation and integration“ (“Život na granici: socijalna mobilnost, segregacija i integracija”) predsedavala je Helen Grady, viši novinar BBC Radija 4. Autori prezentacija bili su prof. Gwilym Pryce (Metodološki institut Šefild i Odeljenje za urbane studije, Univerzitet u Šefildu), prof. Liv Osland (Zapadno-norveški univerzitet primenjenih nauka) i prof. Urban Lindgren (Univerzitet Umea, Švedska). Svoj doprinos dao je i lord David Blunkett i brojni učesnici iz Velike Britanije, Norveške i Švedske. Radionica je označila početak važnog novog projekta koji finansiraju organizacija Nordforsk i Savet za ekonomska i društvena istraživanja (ESRC), u kome će kao istraživač učestvovati i članica tima dr Aneta Piekut. U ovom projektu upoređivaće se i kontrastirati socijalna integracija migranata u neoliberalnim (četiri nacije Velike Britanije) i socio-liberalnim društvima (Norveška i Švedska).

Govornik na drugoj radionici bio je prof. Raivo Vetik sa Fakulteta za upravu, pravo i društvo Univerziteta u Talinu, Estonija, koordinator projekta MirNet, čija je prezentacija nosila naslov “Beyond state-of-the-art in studying migrant integration: a relational approach“ (“Iza state-of-the-art u proučavanju integracije migranata: relacioni pristup”). U ovoj prezentaciji je na inovativan način konceptualizovana identifikaciona integracija migranata i raspravljalo se o implikacijama politike zasnovane na proučavanju takve konceptualizacije. Profesor Raivo Vetik predstavio je novi, relacioni pristup konceptualizaciji identifikacione integracije migranata, definišući nacionalni identitet u smislu društvenog pozicioniranja.

Kostas Vlachopoulos, doktorand-istraživač politike na Univerzitetu u Glazgovu i mlađi naučni saradnik na migracionom program ELIAMEP-a, tokom treće radionice predstavio je “Migration in Greece: It’s time to talk about integration” (“Migracije u Grčkoj: vreme je da govorimo o integraciji”). Premda se u Grčkoj sada nalazi oko 96.500 izbeglica i tražilaca azila (30.700 na ostrvima i 65.800 na kopnenom delu), zvanični diskurs i politika njihove integracije i dalje su slabi. Kostas Vlachopoulos daje tri argumenta zašto je integracija neophodna i korisna u grčkom kontekstu: 1. šansa za pobedu nad konzervativnim politikama i sekjuritizovanim diskursom prema migrantima; 2. utilitarni argument 3. moralni/humanitarni argument.

Poslednja radionica dala je mogućnost da istraživači koji u projektu MIGREC-a učestvuju ispred Univerziteta u Beogradu predstave svoje aktuelne radove i istraživačke projekte. Prezentacije su pokazale brojne aktivnosti u različitim disciplinama, uključujući “Access to justice for asylum seekers in the Republic of Serbia” (“Pristup tražilaca azila pravdi u Republici Srbiji” (dr Dejan Pavlović) i “Migration and youth in Serbia: attitudes, intentions and motives” (“Migracije i mladi u Srbiji: stavovi, namere i motive” (Vanja Javor, Milica Todorović i Nevena Radić).

Majella Kilkey, profesor socijalne politike i ko-direktor Grupe za istraživanja migracija Univerziteta u Šefildu, zaključila je ovu seriju radionica i pozvala kolege da se pridruže sledećoj seriji koja će biti organizovana u okviru projekta MIGREC.

Članovi MIGREC tima Biljana Đorđević i Panagiotis Pachalidis, zajedno sa Zoranom Drangovskim iz Makedonskog udruženja mladih pravnika, učestvovali su 28.08.2020. u online debati “Refugee protection in the context of mixed migration – Movements in the Western Balkans” (“Zaštita izbeglica u kontekstu mešovitih migracija – kretanja na Zapadnom Balkanu”), završnom događaju na Letnjoj školi o pravima izbeglica i migracijama, sa posebnim osvrtom za izazove u doba pandemije COVID-19. Debatu je organizovao Centar za izbegličko pravo i migracije Pravnog fakulteta Justinijan Prvi na Univerzitetu Sv. Kiril i Metodij – Skoplje, Severna Makedonija, u saradnji sa Misijom UNHCR-a u Skoplju i u partnerstvu sa Međunarodnim institutom za humanitarno pravo u Sanremu, Italija. Debata je trajala od 13:30 do 15:30 (po centralnoevropskom vremenu), preko platforme Zoom. Panagiotis Paschalidis predstavio je situaciju u Grčkoj, Zoran Drangovski u Severnoj Makedoniji a Biljana Đorđević u Srbiji, pokrivši time značajan deo Balkanske migrantske rute. Nakon debate usledila je sesija u kojoj su učesnici odgovarali na pitanja učesnika i predavača Letnje škole. Ovo je bila sjajna prilika za promociju projekta MIGREC i saradnju članova njegovog tima.